fbpx
European Western Balkans
Politika

Narativ o “novom Majdanu” u Srbiji, staro sredstvo vlasti za diskreditaciiju antivladnihih protesta

Protesti u Beogradu, decembar 2023; Foto: FoNet

Majdana u Srbiji neće biti – ovo je jedna od prvih reakcija vlasti na proteste opozicije i građana, ali i nemire koji su se dogodili na protestu u održanom u nedelju.

Dok građani i opozicija traže da se izbori zbog ozbiljnih nepravilnosti, na koje su ukazali i domaći i strani posmatrači ponište, vlast i provladini mediji proteste ponovo upoređuju sa kijevskim Majdanom, pokušajima državnog udara, izazivanja građanskog rata, a građane i opozicione lidere proglašavaju izdajnicima.

Pokušaj obojene revolucije, novog Majdana, etikete su koje se godinama unazad pripisuju bilo kojim protestima, kao i delovanju opozicije i kritičara vlasti uopšte. U pitanju je interpretacija događaja koja za cilj ima delegitimizaciju zahteva iskazanih na tim protestima, a sve se pripisuje zaverom protiv Srbije koja je organizovana iz inostranstva.

Čak su i najmasovniji protesti nakon majskih masovnih ubistava bili opisani u provladinim medijima i u izjavama najviših državnih zvaničnika kao  “obojena revolucija”.

Nakon izbora 17. decembra, najpre su tokom prvog dana protesta provladini tabloidi optuživali Nemačku da se meša u izbore u Srbiji, a predstavnike mladih koji su uzeli učešće na protestu ispred Republičke izborne komisije (RIK) okarakterisali kao nemačke agente. Kao što je EWB ranije pisao, navode srpskih tabloida o organizovanju protesta demantovao je nemački Dojče vele.

O tome da su protesti organizovani spolja, govorio je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Iako nije precizirao o kojoj se državi radi, on je rekao da državni organi Srbije sastavljaju „važno pismo o uplivu i mešanju jedne važne zemlje u izborni proces Srbije na najbrutalniji način“.

„To će biti završeno do Nove godine i onda ćemo ga uputiti celom svetu da se vidi kako se sprovodi takva vrsta mešanja u procese koji suvereno pripadaju jednoj nezavisnoj zemlji“, rekao je Vučić 21. decembra. O tom pismu javnost, kao i o kojoj zemlji predsednik govori, javnost u Srbiji još uvek nije upoznata.

Tako se premijerka Srbije u nedelju gostujući u emisiji „Hit tvit“, za vreme dok protesti traju, zahvalila ruskim službama koje su dostavile podatke vlastima o protestu. „Pre svega, podatke nam je dostavljana i ruska bezbednosna služba. Kada sam to lično podelila sa nekim ambasadorima, optužili su nas da širimo dezinformacije, neistine, da verujemo ruskoj službi i da su to sve gluposti“.

Upozorenja iz Rusije o “novom Majdanu”

U diskreditovanju protesta i narativu da zapad destabilizuje Srbiju, državnim zvaničnicima u pomoć su pritekli i zvaničnici iz Rusije. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, izjavila je da su ulogu podstrekača protesta imali aktivisti “mobilisani od raznih struktura, koje se finansiraju i kontrolišu spolja”.

“Oni sprovode nasilje prema državni Srbiji, zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova i drugim državnim organima, koji samo štite građane. Cinično se kriju iza borbe za pravdu i ljudska prava, ali svojim ponašanjem pokazuju svoj pravi odnos prema tim vrednostima”, rekla je Zaharova, dodajući da je na poslednjim izborima u Srbiji većina građana iskazala svoje mišljenje.

“Srbi su ubedljivo potvrdili podršku aktuelnom rukovodstvu zemlje, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem”, dodala je ona.

Da Majdan neće uspeti poručio je i ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Bocan Harčenko, sa kojim se predsednik Srbije sastao u ponedeljak. On je još i pohvalio srpsku službu da je na pokušaje takvih scenarija odgovarala “vrlo efikasno”.

Beogradska Politika piše da je “Moskva razotkrila planove Zapada za Majdan u Beogradu”. U tekstu se navodi da su “zapadni centri moći” ti kojima ne odgovara međunarodni položaj i stavovi Srbije koji su 17. decembra potvrđeni, “a to je da nema priznanja tzv. Kosova, nema promene politike u odnosu na prijateljske zemlje, u odnosu na Rusiju, Kinu, kolektivni Jug”.

Šta zapravo označava “Majdan”?

Termin “Majdan” se koristi kako bi se opisali događaji u Ukrajini iz 2013. i 2014. godine. Ukrajinci Majdan još nazivaju i Revolucijom dostojanstva.

Nezadovoljstvo građana Ukrajine u to vreme pokrenuto je odlukom tadašnjeg ukrajinskog predsednika, Viktora Janukoviča bliskog Moskvi koji je i pod sankcijama Srbije kao i drugih evropskih zemalja, da ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Za razliku od Janukoviča, koji je želeo tešnje veze sa Moskvom, svi učesnici Majdana bili su za blisku saradnju sa Evropom i protiv ulaska Ukrajine u carinski savez sa Rusijom.

Građani predvođeni opozicionim liderima pobunili su se tada na Trgu nezavisnosti (Majdanu), a protesti su trajali danonoćno. Specijalna policija Ukrajine odgovoila je ne proteste građna masovnim hapšenjem i prebijanjem građana. Takva reakcija vlasti izazvala je još masovnije proteste i dalju eskalaciju. Epilog protesta koji su počeli u novembru dogodio se u februaru kada je Janukovič popustio i potpisao sporazum sa opozicionim partijama o formiranju vlade nacionalnog jedistva koja bi sprovela izbore.

Janukovič je međutim pobegao u Rusiju, koja je ubrzo anektirala Krim. Osam godina kasnije, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu koja i dalje traje.

Dok je za Ukrajince Majdan oslobođenje, za Kremlj Majdan je događaj u kom je Zapad oborio proruski vlasti u ovoj zemlji. Baš takav, kremaljski pogled na ovaj događaj zastupljen je u izjavama visokih državnih zvaničnka Rusije i Srbije, kao i provladinih tabloida, ali i desničarskih i proruskih partija u Srbiji, poput Zavetnika i pokreta Branimira Nestorovića, koji će biti ključan za formiranje vlasti u Beogradu. Narativom da su protesti organizovani “spolja”, vlast pokušava da diskredituje proteste građana i opozicionih partija.

Povezani članci

Da li je 92% za predsednika Islanda isto što i 60% za SNS?

EWB

Potpredsednica EK: Vladavina prava uslov za dobijanje pomoći EU za oporavak

EWB

Zaharijeva: Važno da Srbija ima konkretnu viziju puta ka EU

EWB