BEOGRAD – Centar savremene politike (CSP) objavio je danas svoj najnoviji izveštaj „Stanje demokratije u Srbiji 2023“, sedmi godišnji izveštaj o stanju demokratije u zemlji koji ova organizacija objavljuje od 2017. godine.
“Stanje demokratije u Srbiji” predstavlja izveštaj iz senke na redovni izveštaj Evropske komisije o Srbiji i pokriva oblasti izbora, parlamenta, upravljanja, civilnog društva i slobode izražavanja.
U oblasti izbora, “Stanje demokratije u Srbiji” naglašava da je raspisivanje 66 vanrednih lokalnih izbora zajedno sa vanrednim parlamentarnim izborima 17. decembra 2023. dovedeno u vezu sa ozbiljnim navodima o organizovanim promenama prebivališta glasača.
“Ovo izrazito kontroverzno pitanje nadovezalo se na dugogodišnje probleme izbornog procesa koji nisu otklonjeni. Time je napravljen još jedan korak unazad kada je reč o demokratičnosti izbora u Srbiji”, stoji u izveštaju.
Dalje se navodi da su se dugoročni problemi u funkcionisanju parlamenta nastavili i u 2023. godini. Rad Narodne skupštine neopravdano se ograničavao političkim odlukama, kontrolna uloga nad izvršnom vlašću ostala je slaba, a vladajuća većina zloupotrebljavala je parlamentarne procedure.
Najkontroverzniji događaj, ocenjuje se u izveštaju, bilo je neopravdano ograničavanje rada Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u maju.
Kada je reč o oblasti upravljanja, navodi se da Vlada tokom 2023. godine nije bitnije ubrzala reformski proces u oblasti evropskih integracija. Pravosudna reforma se sprovodi, iako uz političke kontroverze koje dovode u pitanje cilj jačanja nezavisnosti pravosuđa. Položaj nezavisnih institucija nije unapređen, budući da se njihovi izveštaji ne razmatraju, a izvršene su i personalne promene isključivo uz podršku vladajuće većine.
Atmosfera u kojoj deluju organizacije civilnog društva u Srbiji ostaju nepovoljni. Tokom posmatranog perioda pritisci, zastrašivanja i verbalni napadi na aktiviste i članove organizacija civilnog društva su se nastavili.
Izostanak odgovora na napade, ali i sumnje da je država pokušala da špijunira predstavnike civilnog društva preko špijunskog softvera dodatno su produbili nepoverenje između vlasti i civilnog društva, navodi se u izveštaju.
Takođe se zaključuje da je u 2023. godini nastavljen trend urušavanja medijskih sloboda u Srbiji. Zabeležen je značajan porast napada na novinare i drugi najveći broj napada još od 2008. godine.
“Regulatorno telo za elekronske medije je odlukama o dodeli nacionalnih frekvencija potvrdilo ocene o političkoj pristrasnosti. Novi medijski zakoni legalizovali mogućnost vlasništva Telekoma Srbija nad medijima, što može dodatno negativno uticati na medijsko tržište. U dominantnim medijima postoji ozbiljan nedostatak pluralizma i favorizovanje vlasti tokom izbornog procesa”, navodi izveštaj “Stanje demokratije u Srbiji 2023”.
Povodom objavljivanja izveštaja, programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer naveo je da, iako izveštaj ne pruža numeričke ocene, jasno je da su trendovi vezani za stanje demokratije u Srbiji negativni.
“Politička kriza u Srbiji ne pokazuje znake razrešenja i došlo je do daljeg urušavanja poverenja u demokratske procese. Legitimitet prošlogodišnjih izbora je doveden u pitanje, parlament ne vrši adekvatno svoje funkcije, a država je pojačala svoju kontrolu nad medijima. Došlo je i do dalje političke polarizacije, a atmosfera u kojoj rade civilno društvo i slobodni mediji postala je još opasnija.“
„Takođe, pitanje demokratije u Srbiji je postalo možda i goruće pitanje kada govorimo o evropskoj perspektivi zemlje. Nakon spornih izbora 17. decembra videli smo izuzetno oštru rezoluciju Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, kao i jasne poruke od strane određenih država članica Evropske unije da je ovakvo stanje neprihvatljivo“, rekao je Burazer.