BEOGRAD – Od 1. januara 2024, predstavnici civilnog društva iz Srbije aktivno će učestvovati u savetodavnim i drugim ključnim aktivnostima Evropskog ekonomsko socijalnog saveta (EESC), sa fokusom na pitanja povezana sa proširenjem EU, rečeno je na konferenciji za novinare “Nevladin sektor u institucijama EU” koju je organizovao EESC danas u Medija centru.
EESC je prvo telo Evropske unije koje je svojom deklaracijom proširilo sastav i na predstavnike civilnog društva iz zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana.
“Srbija sada treba da iskoristi ovaj novi zamah proširenja pokazujući svoju posvećenost pristupanju EU i krećući se dalje i brže sa istinskim reformama“ rekao je Oliver Ropke, predsednik EESC u video poruci i naglasio da to podrazumeva da srpsko civilno društvo mora biti osnaženo kako bi uspešno doprinelo efikasnom sprovođenju reformi.
„Sa našom jedinstvenom funkcijom povezivanja građana, civilnog društva, nacionalnih vlasti i institucija EU, EESC ima institucionalnu ulogu da bude istinski forum za iskrenu i inkluzivnu debatu. Za svaku funkcionalnu demokratiju, snažno civilno društvo je ključno“, rekao je Ropke.
Kako je Ropke objasnio, članovi civilnog društva iz Srbije će učestvovati u čitavom procesu donošenja zvaničnih mišljenja EESC-a i prisustvovati plenarnim sednicama koje se fokusiraju na proširenje.
Dva formalna sastanka će biti organizovana svake godine, jedan u Briselu i jedan u Beogradu, rekao je Laurenciu Plosceanu, potpredsednik EESC i član evropske strane Zajedničkog konsultativnog odbora EU i Srbije (JCC).
„Mi smo prva evropska institucija koja otvara vrata predstavnicima iz zemalja kandidata kako bi već počeli da rade na zajedničkim projektima sa nama. Dakle, iz ove perspektive, to nije samo javna deklaracija, već aktivno počinjemo ovaj proces“, rekao je Plosceanu.
Dodao je da je srpsko civilno društvo temelj demokratije koja se mora braniti.
„Naša namera je da pokušamo da vam ponudimo mogućnost da ne ponovite naše greške. Molimo vas da učite iz naših grešaka, pokušajte da ih izbegnete, ali za to je potrebno usmerenje političke volje i ulaganje napora u reforme“, rekao je Plosceanu i naglasio da je Evropskoj uniji Srbija istinski potrebna.
„Danas je dan koji je slavljenički za građane Srbije“, rekla je Katarina Golubović, direktorka YUCOM-a i članica srpske strane JCC. Kako je objasnila, građani Srbije konačno imaju priliku da kroz civilni sektor uđu u jedan proces gde će se njihov glas zaista čuti.
Golubović je podsetila da već dugi niz godina organizacije civilnog društva u Srbiji svakodnevno razgovaraju sa predstavnicima institucija Evropske unije, pre svega kroz Delegaciju EU u Srbiji ali i angažovanjem Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
„Bićemo u poziciji da u jednom formalnom obliku dajemo svoj glas i informacije o tome šta se dešava u Srbiji i imaćemo priliku da čujemo isto za države EU i da učimo zajedno kako da ispunimo standarde tako da oni odgovaraju potrebama građana svake zemlje“, objasnila je Golubović.
Ova odluka predstavlja otvorena vrata za Srbiju što je jasan signal da je ona dobrodošla u Evropsku uniju, što se mora pokazati, dokazati i odbraniti, naglasio je Boško Savković, kopredsedavajući srpske strane JCC.
„Iskreno se nadam da će ova borba dati rezultat, da će nas građani čuti, da će druge nevladine organizacije da nas čuju i da ćemo moći da prenesemo glas EU i da čujemo ono što nam EU poručuje. Svoja prava moramo da zaštitimo“, zaključio je Savković.
Danas i sutra se u Beogradu održavaju Zajedničkog konsultativnog odbora EU i Srbije (JCC). Ključne tačke deklaracije JCC-a odnose se na napredak u pregovorima za pristupanje, pitanja bezbednosti u Srbiji i regionu, porast nasilja u zemlji, stanje medijskih sloboda pre i nakon usvajanja novih medijskih zakona, društvene uslove pred predstojeće izbore 17. decembra, kao i neujednačen položaj različitih političkih aktera tokom celog izbornog procesa. Deklaracija se bavi i stanjem u srpskom pravosuđu, socijalnim dijalogom i reformama u oblasti rada.