BRISEL – Uprkos određenom napretku, Srbija se i dalje suočava sa značajnim izazovima, uključujući unutrašnji polički dijalog, jačanje vladavine prava i reformi u borbi protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom, kao i puno usaglašavanje sa spoljnom politikom Evropske unije, poručio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula na današnjem predstavljanju nacrta izveštaja o našoj državi na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET).
Prema mišljenju Tonina Picule, put Srbije ka EU “ostaje kompleksan”. Dokument sadrži i osvrt na aktuelnu političku i društvenu krizu u Srbiji. U tom kontekstu, izražava se “duboka zabrinutost oko sistemskih pitanja naglašenih tokom studentskih protesta, poput pitanja u vezi sa građanskim slobodama, institucionalnom i finansijskom transparentnošću i odgovornošću”.
Članovi AFET-a mogu da dostavljaju amandmane na nacrt izveštaja u naredne dve nedelje, nakon čega će se glasati o tekstu dokumenta, koji će potom biti poslat na usvajanje poslanicima na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
Nakon predstavljanja nacrta izveštaja o Srbiji, predstavljen je nacrt izveštaja o Kosovu, čiji autor je izvestilac EP za Kosovo Riho Teras, koji je pozvao Evropsku uniju da što pre ukine kaznene mere nametnute Prištini u junu 2023.
“Neutemeljene optužbe vlasti da pojedine države EU žele obojenu revoluciju u Srbiji”
“Srbija je pristupanje Evropskoj uniji navela kao svoj strateški cilj i ima ambiciju da do kraja 2026. u potpunosti usaglasi svoje pravo sa EU, ali Srbija treba da ozbiljno pokaže da je strateški orijentisana prema Uniji”, poručio je Tonino Picula u uvodnoj reči.
Picula je izrazio i žaljenje što je postignut samo delimičan ili nije postignut nikakav napredak u pregovaračkim poglavljima koja se tiču vladavine prava, reforme javne uprave, kao i u usklađivanju Srbije sa spoljnopolitičkim pozicijama EU.
U nacrtu izveštaja se ističe da je od “ključne važnosti” unapređenje izbornog procesa u Srbiji, sprovođenjem svih preporuka misije OEBS/ODIHR, “u okviru transparetnog i inkluzivnog procesa, pre bilo kakvih novih izbora”.
Istovremeno, naglašava se da je veoma važno postarati se da glavne institucije, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM), postanu nezavisne.
Govoreći o aktuelnim protestima u Srbiji, Picula je naglasio važnost slobode govora i okupljanja, te najoštrije osudio nasilne napade protiv mirnih demonstranata, ističući da je zabrinut zbog hapšenja i procesuiranja nekih od njih. Istovremeno, istakao je da su neutemeljene optužbe srpskih vlasti na račun pojedinih članica EU.
“Snažno osuđujem neutemeljene optužbe da su neke države Unije uključene u organizaciju studentskih protesta kako bi se sprovela obojena revolucija, kao i protivzakonita hapšenja i proterivanja iz Srbije državljana EU, te javno obelodanjivanje ličnih podataka građana Unije od strane osuđenih ratnih zločinaca”, poručio je Tonino Picula.
Izvestilac za Srbiju EP je, između ostalog, uputio poziv Srbiji da se bori protiv “manipulativnih anti-EU narativa, naročito protiv kampanja dezinformacija koje sponzoriše država”.
U raspravi koja je održana nakon predstavljanja nacrta izveštaja, većina učesnika je istakla da je potrebno znatno ubrzati tempo sprovođenja reformi u Srbiji. Prema rečima Jirija Plecitija, predstavnika Evropske komisije, “odgovarajuće reforme se moraju sprovesti, naročito u domenu vladavine prava” kako bi i Srbija iskoristila aktuelni momentum za proširenje EU.
Davor Ivo Štir, poslanik EP iz redova Evropske narodne partije, konstatovao je da su aktuelni protesti rezultat političkih i društvenih procesa koji već izvesno vreme traju u Srbiji, te da “izazovni element ostaje geopolitička ambivalentnost e države”.
Vladimir Prebilič, poslanik Zelenih, kazao je da situacija u Srbiji “ključa” i zapitao se zašto EU uglavnom ćuti na zahteve demonstranata koji “traže od institucija da rade svoj posao”.
Sa druge strane, Anamarija Viček, poslanica iz redova Patriota za Evropu, izabrana na listi mađarskog Fidesa, konstatovala je da je nacrt izveštaja “neizabalansiran i da ne podržava cilj da Srbija postane članica Unije”.
Riho Teras: Kaznene mere Evropske unije protiv Kosova nisu razumne
Predstavljajući nacrt izveštaja o Kosovu, Riho Teras ocenio je da kaznene mere koje je EU uvela 2023. “nisu više razumne i u suprotnosti su sa dokazanom posvećenošću Kosova evropskim vrednostima i usklađivanjem sa politikama EU”.
“Čvrsto verujem da je budućnost Kosova u Evropskoj uniji i da su svi napori da se Kosovo izvede iz sive zone u interesu naroda i Kosova i Evropske unije”, ocenio je izvestilac EP za Kosovo.
Teras je takođe pozvao one članice EU koje nisu priznale Kosovo da to učine bez daljeg odlaganja, i izrazio podršku procesu dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
U nacrtu izveštaja se konstatuje da je Kosovo ostvarilo “opipljiv napredak u domenima pravosuđa, slobode i bezbednosti, borbe protiv organizovanog kriminala i uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije”, ali se izražava žaljenje zbog činjenice da napredak u segment vladavine prava ostaje ograničen, naročito kada je reč o borbi protiv korupcije.
Teras se osvrnuo i na nedavne parlamentarne izbore na Kosovu, ističući da će jedan od glavnih zadataka nove vlade biti vođenje dijaloga sa Srbijom.