Poslednjih godina najviši predstavnici vlasti u Srbiji proces pristupanja Evropskoj uniji svode na dva pitanja: status Kosova i sankcije Rusiji. Tako čitav korpus reformi koje bi Srbija trebalo da sprovede ostaje zanemaren. Mada je i nova vlada, kao i sve prethodne, članstvo Srbije u EU stavila visoko među svoje prioritete, uspešnost sprovođenja reformi koji se može videti u izveštaju ispunjenosti Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), govori drugačije.
Prvi put posle jula 2019. godine, na sajtu resornog Ministarstva osvanuo je Izveštaj o sprovođenju NPAA za treće i četvrto tromesečje 2022. godine. Tendencija pada procenta uspešnosti usvajanja evropskih propisa se nastavlja.
Iako je bivša ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović uveravala građane da reformski proces nije ostavljen po strani, “uprkos kovidu, krizi zbog rata u Ukrajini i činjenici da imamo tehničku vladu”, rezultati pokazuju drugačije.
U periodu od 21. jula do kraja prošle godine uspešnost u sprovođenju NPAA je svega 26%. Tako od planiranih 137 propisa utvrđeno je ili usvojeno njih 35. Od 31 predloga zakona koji je trebalo da utvrdi Vlada, utvrđen je samo jedan predlog – Zakon o izmenama i dopunama zakona o upravljanju otpadom, i to 29. decembra 2022. godine.
Od 31 predloga zakona koji je trebalo da utvrdi Vlada, utvrđen je samo jedan predlog – Zakon o izmenama i dopunama zakona o upravljanju otpadom, i to 29. decembra 2022. godine.
Od ukupno 25 planiranih podzakonskih akata, u šta spadaju uredbe, odluke, strategije i zaključci, Vlada je usvojila 12, što znači da uspešnost realicije iznosi 48%. Tokom dva poslednja tromesečja 2022. godine unapred je ispunjeno 13 obaveza planiranih za 2023. godinu, a reč je u usvajanju uredbi i pravilnika.
Suzana Grubješić, iz Centra za međunarodnu politiku, objašnjava da od 2008. godine Srbija usklađuje svoje zakonodavstvo sa EU kroz višegodišnje programe – najpre NPA, a od 2013. kroz NPAA.
“Od tada do danas vidimo da postoji trend usporavanja procesa usklađivanja. Jedan od razloga za ovakav rezultat jesu opšti izbori 2022. kada je Vlada veći deo godine bila u tehničkom mandatu, a Narodna skupština bez zasedanja, te nije bilo moguće usvajanje svih planiranih propisa (zakona, podzakonskih akata, strategija) i njihovo sprovođenje”, navodi Grubješić.
Naglašava da proces usklađivanja propisa nema direktne veze ni sa normalizacijom odnosa sa Kosovom, niti sa spoljno-političkom orijentacijom Srbije, odnosno da ne zahteva teške i nepopularne političke odluke.
“Ali zahteva političku volju i posvećenost institucija koje su odgovorne kako za usvajanje, tako i za sprovođenje propisa. To se očekuje od zemlje koja više od dvadeset godina tvrdi da su joj evropske integracije strateški prioritet”, kaže sagovornica EWB-a.
Pošto se u javnosti već govori o vanrednim parlamentarni izborima možda već krajem godine, Grubješić smatra da nije realno očekivati da će se ovaj procenat usaglašenosti dramatično povećati u kratkom roku.
Kako je pokazalo istraživanje Centra savremene politike “Stanje demokratije” za 2022. godinu, od ukupno 1096 dana 2020, 2021. i 2022. godine, parlament je bio neaktivan 416 dana, odnosno skoro 40% ukupnog vremena.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), ocenjuje da harmonizacija propisa odavno nije prioritet Vlade Srbije, zbog čeka nismo ni imali izveštaje o sprovođenju NPAA od oktobra 2019. do jula 2022, kao što ih nismo imali ni 2016. ni 2017. godine.
“Činjenica da Narodna skupština nikada nije zatražila objašnjenje Vlade zašto nema izveštaja dodatno ukazuje na potpunu marginalizaciju procesa hramonizacije”, dodaje Međak.
Druga revizija NPAA za manje od godinu dana
NPAA predstavlja ključni dokument u programiranju obaveza i aktivnosti proisteklih i procesa pristupnih pregovora. To je višegodišnji programski dokument koji pokriva sva poglavlja pristupnih pregovora, sa izuzetkom poglavlja 34 (Institucije) i 35 (ostalo) u kojima nema pravnih tekovina EU.
On se obično izrađuje za period od pet godina sa mogućnostima godišnjih revizija ukoliko je potrebno još nešto uraditi a što nije bilo poznato u trenutku programiranja. Takođe moguće je izvršiti vremensko repogramiranje u okviru opšteg roka sprovođenja dokumenta.
Podsećamo, nakon dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU 2012. godine, Vlada Srbije je 28. februara 2013. godine usvojila Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU. Četvrti revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije usvojen je 21. jula 2022. godine.
Aktuelna ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije krajem marta da je potrebna revizija Nacionalnog programa o za usvajanje tekovina Evropske unije.
“Ne poklapaju se rezultati onoga što je planirano i toga što je urađeno. To je razlog zašto moramo raditi reviziju NPAA, kako bismo ono što je potrebno uskladili sa onim što je na papiru”, izjavila je Miščević.
Podsećamo, poslednja reivizija NPAA bila je u julu prošle godine za period od 2022 – 2025. godine.
Vladimir Međak kaže da je NPAA koji je izradila Vlada u tehničkom mandatu bio besmislen. On smatra da je zato logično da taj plan bude revidiran posle godinu dana.
“Takvi planovi se ne usvajaju na takav način. To je uređno samo da bi Evropska komisija u Godišnjem izveštaju za 2022. godinu mogla da pomene usvajanje kao nešto što je urađeno, a što se i desilo. Posebno je besmisleno što je Vlada formirana tek u oktobru i od početka je bilo jasno da taj plan ne može da se sprovede”, objašnjava Međak.
Srbija za dve godine uskladila manje od polovine planiranih propisa sa EU
Evropska komisija u svom izveštaju o Srbiji za 2022. godinu jeste konstatovala da je Srbija usvojila novi NPAA u julu 2022. godine. Međutim i pored konstatovanja postojanja novog NPAA, Komisija upozorava da bi NPAA i Vladin godišnji program rada, koji je poslednji put objavljen za 2021. godinu, moraju biti bolje sinhronizovani. “Veliki deo planiranih obaveza u godišnjem planu rada Vlade prenosi se na narednu godinu, jer one nisu ispunjene”, ukazali su iz EK.
Može li se ovim tempom u Evropu?
Sve više unutar EU sve više govori o 2030. godini koja bi mogla da bude godina novog proširenja Evropske unije. Kako stvari trenutno stoje, izglede za pristupanje u tom periodu imaju Srbija i Crna Gora. Pregovore o članstvu Srbija je započela 21. januara 2014. godine na prvoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, a od tada do danas nije se stiglo nismo ni na pola puta.
Decembra 2015. godine otvorena su prva pregovaračka poglavlja. Od tada do danas, otvoreno je 22 od ukupno 35 poglavlja, dok su privremeno zatvorena samo dva (poglavlje 25 i 26 koji se u isto vreme otvaraju i privremeno zatvaraju).
Suzana Grubješić kaže da kada je reč o evropskoj perspektivi Srbije, “odavno ne veruje u određivanje datuma ulaska jer je ta tema stara baš koliko i proces evropskih integracija”.
“Varijanta ulaska u EU 2030. godine tačno je na sredini ranije obećane 2025. iz Strategije proširenja i najave grčkog premijera Micotakisa da bi to moglo da se desi 2033. godine. Nema više smisla govoriti o proširenju kao do sada jer su se desile mnoge promene na evropskom tlu, a retorika je ostala ista”, navodi Grubješić.
Prema njenim rečima, bilo bi mnogo korisnije da do te neke godine ulaska postoje konkretni podsticaji u vidu pristupanja jedinstvenom evropskom tržištu i korišćenja strukturnih fondova pre formalnog članstva.
Veruje da je za “konsolidaciju evropske prevlasti“ u Srbiji potrebno je rešenje kosovskog pitanja koje je i unutrašnje, ali i spoljno-političko, jer će se nakon toga završiti i usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
“Harmonizacija propisa, reforme u svim oblastima, a naročito u vladavini prava, značiće da je Srbija voljna i sposobna da ispunjava obaveze koje proističu iz članstva u Evropskoj uniji”, zaključuje Grubješić.