Satelitski operator „Eutelsat“ prošle nedelje prekinuo je emitovanje ruskog državnog kanala Russia Today (RT DE) u Nemačkoj, nakon što se ovom operateru obratila Grupa Asocijacija evropskih regulatora za audiovizualne medijske usluge. Tako je, bar za sada, završen višemesečni spor oko emitovanja ove televizije na području Nemačke. U ovoj priči našla se i Srbija.
Nadležni nemački organ za pružanje elektronski usluga (MABB) 16. decembra primetio je da je program ruskog državnog medija pušten u etar, putem raznih distributivnih kanala. Za to je pomoć stigla iz Srbije, tačnije Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koje je dalo dozvolu za emitovanje RT DE iz Srbije. Tako je ovaj ruski medij, nakon više meseci bezuspešnih pokušaja uspeo da izbegne zabrane nemačkih vlasti.
Kako je pisao nemački Dojče vele u avgustu, RT DE je program nameravao da emituje iz Luksemburga putem satelita, ali je za razliku od srpskog, luksemburško regulatorno telo odbilo da izda dozvolu, uz obrazloženje da tehnički uslovi za emtiovanje nisu ispunjeni.
Dozvola REM-a kršenje zakona?
Početkom decembra, REM je na dnevnom redu po hitnom postupku doneo odluku o izdavanju dozvole za emitovanje ruske državne televizije. Kako je pisao nedeljnik Vreme, naređenje za ovakvu odluku došlo je direktno od predsednice saveta ovog tela Olivere Zekić.
Članica Saveta REM-a Judita Popović, jedina koja je bila protiv ovakve odluke, izjavila je za Cenzolovku da izdavanje ovakve licence predstavlja kršenje zakona. Ona je objasnila da se dozvola za emitovanje daje fizičkom ili pravnom licu koje je u nadležnosti Republike Srbije, što nije slučaj sa RT DE. Kako je naglasila, sporno je i to što program neće biti emitovan na srpskom jeziku, što je jedan od preduslova za dobijanje dozvole za emitovanje.
Kao osnov za emitovanje programa u Nemačkoj, RT se pozvao na Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji koju su potpisale, između ostalih država i Srbija i Nemačka. Ova konvencija predviđa da kanal sa dozvolom u jednoj od zemalja potpisnica može da se satelitski emituje u drugim državama koje su konvenciju ratifikovale, što Rusija nije učinila.
Popović smatra da je mogući razlog što je RT tražio dozvolu od Srbije upravo to što Rusija nije ratifikovala ovu konvenciju, pa tako program iz Rusije nije moguće emitovati u države EU, kao što je Nemačka. To je iz Srbije moguće, jer je Srbija 2010. ratifikovala pomenutu konvenciju.
Za Juditu Popović ovakva odluka REM-a je skandalozna jer je time omogućeno emitovanje TV kanalu u vlasništvu strane države.
„U Srbiji takvu dozvolu ne može da dobije medij čiji je osnivač Republika Srbija, a mi dozvoljavamo stranom državnom mediju da koristi Srbiju kao tačku prenosa“, izjavila je Popović za RSE.
Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić izjavila je da je ovo telo odluku donelo na osnovu člana 83. u vezi člana 45. Zakona o elektronskim medijima izdao dozvolu na zahtev RT za pružanje medijske usluge putem elektronske komunikacione mreže. Prema njenim rečima, dozvola je tehnički neutralna, što bi značilo da njenim izdavanjem pružalac medijske usluge stiče pravo da pruža medijsku uslugu neograničenom broju korisniku putem kablovske, satelitske i IPTV elektronske komunikacione mreže, izuzev terestričke.
„Na isti način smo postupali i pri davanju dozvola televizijama N1 i Nova S, poštujući isključivo zakon i konvenciju, ne zalazeći u političke stavove tih televizija, niti u njihovu uređivačku politiku“, rekla je Olivera Zekić.
Ona je istakla da je REM regulator, a ne ideološka komisija, i utvrđuje samo da li neko, po zakonu, ima pravo na dozvolu, a ne da li se bavi propagandom, da li je politički korektan, i da li navija, radi, za ovu ili onu stranu. Zekić je zamolila sve da REM ostave van politike i da političke sporove rešavaju na nekom drugom mestu, jer REM za njih nije nadležan.
Profesor sa Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski izjavio je za Radio slobodnu Evropu da Srbija nema prava da izdaje dozvolu nekome da u trećoj državi emituje svoj program.
“Ako se ruska televizija na nemačkom jeziku ne emituje na području Srbije, onda REM nije trebalo da izdaje nikakvu dozvolu. Nema nikakve sumnje da je to jedan manipulativni, zaobilazni put da se pojave tamo gde žele i imaju interesa a da zaobiđu određene propise”, ocenio je Veljanovski.
“Tehnička” odluka REM-a u nategnutom političkom odnosu Berlina i Moskve
Russia Today ruska je verzija globalnih medija poptu BBC, CNN, Euronews a na Zapadu viđen kao propagandni medij putem kog Kremlj širi dezinformacije. Zvaničnici u Nemačkoj, kako je pisao DW, izrazili su ranije bojazan da Rusija preko ovog kanala pokušava da širi uticaj u Nemačkoj. RT je godinama isticao polarizujuća pitanja, poput migracija i ograničenja nametnutih zbog pandemije COVID-19.
Sa druge strane, rusko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je u martu nemačku vladu za kršenje medijskih sloboda, odnosno da je primorala banku u Nemačkoj da zatvori račune koji pripadaju kanalu „RT DE“ u pokušaju da uguši „slobodu izražavanja i slobodu štampe“. Nemačka je tada negirala umešanost u zatvaranje naloga RT i odbacila tvrdnje Moskve.
Tako je Srbija, kako piše Vreme, “ušla u nadvlačenje konopca” velikih sila Nemačke i Rusije, u vreme velikih napetosti na relaciji Berlin-Moskva. Poslednje tenzije prisutne su zbog cene gasa, političkih ubistava, sankcija, ali i višegodišnjih pokušaja Moskve da svoje državne medije plasira na nemačko tržište.
Odluka REM-a došla je u danima kada su proterana dvojica ruskih diplomata, nakon što je sud u Berlinu na doživotni zatvor osudio jednog Rusa zbog ubistva Čečena sa gruzijskim državljanstvom. Sud je ocenio da je ubistvo akt ruske države, osveta tom Čečenu koji je početkom veka bio u paravojnim formacijama koje su se borile protiv ruske vojske. Rusija je najavila odgovor na proterivanje diplomata, ali i saopštila da stvar ne treba da ugrozi odnose sa novom vladom socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca.