Ukoliko projekat Jadar kompanije Rio Tinto počne sa radom, za kontrolu ekoloških kriterijuma nadležne su vlasti u Srbiji, pojasnili su iz Evropske komisije u odgovoru za European Western Balkans. Upitani ko će biti nadležan za kontrole da li se poštuju kriterijumi u slučaju da projekat “Jadar” kompanije Rio Tinto, koji bi se ticao iskopavanja i prerade litijuma u Srbiji, bude proglašen “strateškim”, naši sagovornici u Briselu ističu da je to zadatak vlasti u državi u kojoj se sprovodi implementacija, uz napomenu da bi “organizatori projekta” bili dužni da svake dve godine podnose izveštaj Komisiji o stanju projekta i obaveštavaju Komisiji “o svim relevantnim promenama u njemu”.
Usklađivanje ekoloških standarda sa EU važan je deo pregovaračkog procesa na putu Srbije ka EU koji je smešten u Poglavlje 27. Ako se pogleda izveštaj Evropske komisije iz prošle godine, Srbija je za usklađenost u ovoj oblasti dobila ocenu određenog nivoa spremnosti, što je ocena 2 od 5.
Kada je u pitanju napredak u prethodnoj godini, umesto ograničenog napretka koje smo dobijali godinama unazad, prošle godine ova oblast dobila je ocenu izvesnog napretka, što bi na skali od 1 do 5 bila ocena 3.
Koalicija 27 o izveštaju Evropske komisije: Za životnu sredinu samo prelazna ocena
Sagovornici EWB-a veruju da bi ispunjavanje obaveza iz Poglavlja 27 moglo da pomogne i bude garancija za to da projekat Jadar bude u skladu sa ekološkim standardima, ali da Srbija trenutno ima samo donekle razvijene standarde na papiru, koji se u praksi ne sprovode.
„Ispunjavanje obaveza iz ovog poglavlja će svakako da unapredi standarde Srbije u ovoj oblasti, ali je to veoma daleko: na primer čistu i zdravu pijaću vodu imaćemo kada prođe 20 godina od dana pristupanja EU, tretman otpadnih voda isto nakon 20 godina od dana pristupanja, upravljaćemo deponijama po najvišim standardima nakon 15 godina od dana pristupanja EU, naše površinske vode dovešćemo u dobar status i imati sve standarde 21 godinu nakon dana pristupanja EU…“, kaže za EWB Nataša Đereg, koordinatorka radne grupe za Poglavlje 27 Nacionalnog konventa o EU.
Prema njenim rečima, da bi bilo koji projekat sproveo po standardima trebalo bi da se poštuju postojeći zakoni, Ustav i vladavina prava.
„Projekat Jadar otkako je započeo, pa ukinut, pa sad u drugom pokušaju je već mnoge zakone Srbije prekršio o čemu se već govorilo u javnosti, i niko ne može da garantuje da se to opet neće desiti. Srbija čak ni nema Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije, što je obaveza po zakonu, i tu strategiju treba da donese Narodna skupština, uz stratešku procenu uticaja na životnu sredinu. Nama se servira jedan strateški projekat koji nema uporište u postojećim planskim dokumentima“, dodaje Đereg.
Mirko Popović iz organizacije RERI smatra da garancije teško da može da ponudi Vlada koja ne poštuje svoje međunarodne obaveze i država bez vladavine prava gde se zakoni kroje u skladu sa privatnim interesima.
Popović navodi kao primer obavezu Vlade Republike Srbije da do 2019. godine uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti procene uticaja na životnu sredinu sa Direktivom iz 2014. godine, što nije učinila. Takođe, on navodi da je postojala obaveza usvajanja Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini do 2021. godine i taj zakon nije do dan danas usvojen.
„To su obaveze utvrđene Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, sa jasnim vremenskim okvirom sprovođenja. Takođe, u skladu sa istim Ugovorom, Srbija je trebalo da obezbedi primenu Direktive o smanjenju zagađenja iz velikih postrojenja za sagorevanje. A u Srbiji, 6 godina nakon što je ova direktiva preneta u domaće zakonodavstvo, termoelektrane nesmetano nezakonito rade i zagađuju životnu sredinu“, smatra Popović.
Standardi na papiru, pravila se u praksi zaobilaze
Deo standarda iz Poglavlja 27 koji bi mogao da bude relevatan i za sprovođenje projekta Jadar tiče se emisija ili nivoa bezbednih ispuštanja zagađujućih materija u vazduh, vodu, zemljište, kao i primenu najboljih praksi za koje su nadležne institucije kako se ne bi ugrozilo živi svet i zdravlje ljudi.
Nataša Đereg kaže za EWB da su ovi standardi ispunjeni donekle na papiru, ali da se u praksi oni ne primenjuju.
„Mi sve ove standarde donekle imamo, ali samo na papiru, međutim takođe imamo i pojavu da idemo i unazad sa pojednim zakonima. Pitanje za donosioce odluka je zašto mi sada ne primenjujemo te standarde? Zašto 20 godina ne sprovodimo Zakon o sprečavanju i kontroli zagađivanja i iznova pomeramo rokove za industriju da pribavi integrisane ekološke dozvole? Zašto ukidamo naknade za zagađivanje voda? Zašto smo napravili zakon da svi zagađivači smeju da ispuštaju svoje otpadne vode direktno u vodotokove do 2032. godine, bez ikakve obaveze da urade predtretman? Kakve standarde imamo i kako ih sprovodimo vidimo na primerima kako se rešavaju ekološki problemi u Boru, u Smederevu, Kostolcu, Zrenjaninu, svim kontaminiranim lokacijama i crnim ekološkim tačkama“, navodi Đereg.
U izveštaju Evropske komisije za 2023. godinu navodi se, na primer, da je Termoelektrana Kostolac B najveći zagađivač sumpor-dioksidom u Evropi, kao i da Srbija treba hitno da reši problem ove termoelektrane, kao i da uskladi svoje zakonodavstvo sa zahtevima pravnih tekovina EU.
Mirko Popović je saglasan da institucije i Vlada Srbije već dugi niz godina ne uspevaju da obezbede zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađenja, kao ni osnovnih sloboda i prava građana Srbije.
“Prilično nejasno kako će to odjednom sve da se promeni u slučaju realizacije projekta eksploatacije litijuma u Jadru. Zašto odgovorne institucije u Srbiji ne obezbede poštovanje standarda zaštite životne sredine i ljudskih prava u Boru? Zašto se važeći zakoni i standardi ne primenjuju u odnosu na izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu ili realizaciju projekta „Beograd na vodi“? Institucije koje su dužne da obezbede standarde zaštite životne sredine ne samo da nemaju kapacitete nego svojim činjenjem i nečinjenjem omogućavaju kršenje propisa”, kaže Popović.
Prema njegovim rečima, u postojećim okolnostima insistiranje na realizaciji projekta eksploatacije litijuma, a zanemarivanje problema sa vladavinom prava, ne da ne može da pomogne napretku Srbije u procesu evropskih integracija, nego može da ugrozi poverenje građana u EU i evropske integracije.
“Od Evropske unije očekujemo da učini dodatni napor i izvrši pritisak na odgovorne institucije u Srbiji kako bi se otklonili uočeni problemi, a ne da daje obećanja koja nisu utemeljena u činjenicama”, kaže Popović.
Evropska unija ne može da garantuje primenu zakona u Srbiji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Evropska unija i Nemačka omogućavaju Srbiji „najbolje garancije“ da će se projekat eksploatacije minerala jadarita u okolini Loznice sprovesti po najvišim ekološkim standardima.
„Moj zadatak je da štitim interese Srbije. Ako mislite da postoji bilo ko u svetu ko može nešto više ili bolje da nam garantuje, ja ne mislim da postoji bilo ko u svetu ko je bolji od EU i Nemačke po tom pitanju. Posebno kada dobijete ovako čvrste garancije“, kazao je on na konferenciji za medije posle potpisivanja Memoranduma o strateškom partnerstvu Srbije i EU o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Mirko Popović kaže da Evropska unija ne može da garantuje primenu zakona i standarda zaštite životne sredine u Srbiji. Jednostavno, uslove i dozvole za realizaciju projekta eksploatacije litijuma daju odgovorni organi Republike Srbije.
“Nadzor vrše inspekcijske službe Republike Srbije. Postupak procene uticaja na životnu sredinu sprovodiće Ministarstvo zaštite životne sredine u Srbiji. RERI je nedavno objavio analizu sprovođenja Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Ta analiza nedvosmisleno pokazuje da državni organi pomažu i podstiču investitore u kršenju procedura i zakonskih obaveza. Potencijalni sporovi se mogu rešavati pred sudovima u Srbiji. Onim sudovima koji su pod velikim političkim pritiskom i koji su neefikasni, kako zaključuje Evropska komisija u izveštaju o stanju vladavine prava”, dodaje Popović.
Nataša Đereg objašnjava da su Evropska unija i Nemačka samo kupci na kraju lanca, te da oni kao treća strana nikakve standarde ne mogu da garantuju osim da se brinu kog kvaliteta će se njima isporučiti baterija ili litijum karbonat.
Ona podseća da je kancelar Šolc prilikom posete Beogradu rekao da će sva njihova iskustva i saznanja staviti nama na raspolaganje, dodajući da Nemačka nema iskustva sa mineralom jadarit, eksploatacijom i preradom litijuma u naseljenim mestima poput onih u Jadru i Rađevini.
“Ne postoje najbolje dostupne tehnike kada je u pitanju prerada jadarita. Da su oni hteli da garantuju garantovali bi u svojim državama koje imaju veće rezerve litijuma nego Srbija. Oni to ne mogu ni da garantuju u svom dvorištu, a kamoli u drugoj suverenoj državi. Ukoliko bi pak mogli da garantuju to bi bio dokaz da smo mi prosto njihova kolonija”, zaključuje Đereg.