BEOGRAD – Teško je pronaći bilo kakav pozitivan trend u vezi sa stanjem demokratije u Srbiji tokom 2024. godine, a negativni trendovi nastavljaju se i prvim mesecima 2025. godine, rečeno je na predstavljanju izveštaja Stanje demokratije u Srbiji 2024. Učesnici diskusije “Srbija na prekretnici: Slom ili obnova demokratije” ocenili su da se od 1. novembra do danas u zemlji mnogo toga promenilo, a da je 2025. godina koja će biti presudna za početak obnove demokratije i poverenja u institucije.
Vukosava Crnjanski, osnivačica i direktorka organizacije Crta, ocenila je da demokratske snage u zemlji i svi oni koji vide šansu za obnovu demokratije treba da razgovaraju o načinu na koji se može izaći iz političke krize u kojoj se Srbija nalazi.
Na pitanje da li su izbori rešenje krize, Crnjanski je ocenila da bi izbori sa ovakvim nepromenjenim izbornim uslovima bili uvod za još veći haos u zemlji.
“Ova vlast pokazala je da ne želi da poboljša izborne uslove. Sve ono što smo videli da je do sada rađeno po ovom pitanju bila je ogromna manipulacija. Ta predstava je rađena za evropsku publiku, a nema nikakvog pomaka u sprovođenju. Vlast nije spremna da odstupi ni milimietar kako bi se njihova moć ograničila”, ocenila je Crnjanski.
Spomenula je da njena organizacija već deceniju unazad daje predloge i rešenja, ali da nema političke spremnosti da se dođe do poboljšanja izbornog spiska, stanja u medijima, da se smanji pritisak na birače i na taj način vrati poverenje izbornom procesu.
Da nema poverenja u institucije i izborni proces, ali i da je dugoročno rešenje za krizu u zemlji upravo povratak tog poverenja ocenio je i istraživac Centra savremene politike Aleksandar Ivković. On je naveo da je nedostatak poverenja razlog zašto toliko se u zemlji toliko često dešavaju masovni protesti.
“Aktuelni protesti su deveti masovni povodom neke teme od 2016. godine godine kada je počeo protest zbog rušenja u Savamali. To pokazuje koliko postoji nepoverenja u institucije. Osim toga, mi smo polarizovano društvo i jedan ogroman broj nezadovoljnh građana ne misli da u okviru postojećih institucija može da postigne neku pobedu i da njihovi stavovi budu uvaženi”, rekao je Ivković.
Prema njegovim rečima, izgradnja poverenja mogla bi da počne formiranjem prelazne vlade koja bi postigla pomake u izbornim uslovima, a nakon toga i održavanje izbora, kao što je to bio slučaj u Severnoj Makedoniji.
Jelena Vasiljević, viša istraživačica Instituta za društvenu teoriju i filozofiju, ocenila je u Srbiji trenutno na snazi autentična borba za obnavljanje društva koje je oteto.
“Ne samo da su naše institucije otete, već je čitavo društvo oteto jer su pokidane kohezivne spone, normalizovano je da se ljudi kreću u mehurima i da ne mogu da računaju na pomoć drugih u zajednici. Aktuelni protesti omogućili su ljudima da te veze obnove i da grade društvo. Zato vidimo te izlive solidarnosti, mobilizaciju ljudi”, objašnjava Vasiljević.
Prema njenim rečima, zborovi kao potreba za okupljanjem govori o nivou nepoverenja u prestavničku demokratiju, a da to nepoverenje postoji govori i način na koji su i sami studenti organizovani u plenume.
“Građani sada žele politički da se angažuju. Zborovi su odličan prostor da se artikulišu neke ideje i skupe građani da kreativno razmišljaju. Treba razmišljati kako zborovi u budućnosti mogu da se institucionalizuju, u kojim sferama i da li bi njihove odluke trebalo da budu zakonski obavezujuće ili ne”, rekla je Vasiljević.
Programski direktor Centra savremene politike, Nikola Burazer, ocenio je da izveštaj pokazuje da Srbija više nije demokratija i da sve ono što se dogodilo tokom prethodne godine pokazuje da su demokratske institucije u potpunosti razorene.
“Ove godine postalo je sasvim jasno da Srbija nije demokratska država, već autoritarni režim. To mora biti početna tačka sa koje se može razgovarati o stanju u zemlji”, rekao je Burazer.
On odajući da studenti jestu probudili društvo, ali da je politika ostala izdvojena jer studenti imaju nepoverenje prema drugim političkim akterima.
“Vlast je uradila sve da napravi što veći jaz između studenata i tih aktera, kako ne bi nastao širi front”, dodao je Burazer.
Na pitanje kako Evropska unija gleda na sve ono što se dešava u Srbiji, Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP), ocenio je da je Evropska unija godinama slala pogrešne poruke koje su bile kontraproduktivne za kredibilitet EU u Srbiji.
“Ubeđen sam da se iza zatvorenih vrata vlastima u Srbiji naglašavaju sve one obaveze koje nisu ispunjenje, ali problem leži u tome na koji način to EU komunicira javno. Problem su te javne manifestacije nekada nepristojnog intimiziranja sa predsednikom Srbije koje su slale lošu poruku i bile kontraproduktivne za kredibilitet i imidž EU. Evroentuzijazam je na niskom nivou, iako se dve trećine građana Srbije na ulici zalažu za pravdu i demokratiju”, rekao je Majstorović.
Zvučnim topom fasada demokratije pala
Govoreći o optužbama za upotrebu zvučnog topa, Majstorović je rekao da je to autogol koji šteti imidžu Srbije kao države koja pregovora o EU.
“Evropske diplomate u Beogradu trebalo bi da razmisle o tome šta je bio motiv da se tako oružje upotrebi na građane koji stoje u tišini, a koje nije u skladu sa zakonom. Da li EU želi da vodi pregovore sa vlastima koje su spremne na takve poteze? Vreme je da se jasno i glasno prenese da vlast koja se ovako ponaše nije dobrodošla i da u ovom trenutku ne postoje uslovi da se sa ovom vlašću nastave pregovori. Govorim to kao neko ko se čitav život zalaže za članstvo Srbije u EU, ali jasno je da sa ovakvom politikom Srbija nema šta da traži u EU”, rekao je Majstorovoić.
Govoreći o upotrebi zvučnog topa Vukosava Crnjanski izjavila je da Crta sa još pet organizacija radi na tome da se utvrdi šta je tačno korišćeno protiv građana. “Dali smo sve od sebe, obratili smo se sudu u Strazburu i nismo odustali od toga da dokažemo šta se dogodilo 15. marta na ulicama Beograda”, rekla je Crnjanski.
Jelena Vasiljević izjavila je da bi bilo od izuzetne važnosti da se dobiju sve informacije o tome šta je upotrebljeno, između ostalog i zbog restauracije poverenja.
“Važno je da ljudi znaju kome mogu da se obrate i da neko pruzme odgovornost. Protesti su i počeli je niko nije preuzeo odgovornost za smrt ljudi”, dodala je Vasiljević.
Na pitanje šta radi ruska služba FSB u Beogradu po pitanju upotrebe zvučnog topa, Nikola Burazer ocenio je da je to usmereno biračima vlasti, dodajući da je zvučni top momenata kada je svaka fasada demokratije u Srbiji pala.
“Vlast je htela da izazove nasilje i haos da bi u tom nasilju i haosu opstala”, zaključio je Burazer.