Ocene da Srbija mora da ostvari “vidljive rezultate” u domenima vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i izbornih reformi pokazuju da su zvaničnici EU zaoštrili ton prema vlastima u Srbiji, na šta je uticala i aktuelna politička i društvena kriza u državi, ocenjuju sagovornici EWB. Oni su komentarisali sinoćne poruke koje su javnosti putem društvene mreže X uputili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Kako se ističe, izrazi koje su upotrebili Fon der Lajen i Košta, kao i činjenica da nije bilo zajedničkog obraćanja za medije sa Vučićem, predstavljaju jasan pokazatelj da je Unija duboko zabrinuta zbog deficita demokratije u Srbiji.
Podsetimo, predsednik Srbije je posle sastanka sa predsednicima EK i Evropskog saveta održao odvojenu konferenciju za novinare, u prostorijama Misije Srbije pri EU. On je tom prilikom, između ostalog, rekao da je da je cilj Srbije da do kraja godine otvori najmanje dva klastera i da ubrzano napreduje ka Evropskoj uniji.
“Za to je potrebno da mnogo toga uradimo, ali verujem da već u narednih mesec dana i po pitanju zakona o biračkim spiskovima, REM i medijskih zakona može da dođe do velikih pomaka, jer je to interes svih u našoj zemlji”, rekao je Vučić.
Vučić tvrdi da je “razgovor bio srdačan, sadržajan, otvoren, odgovorna i ozbiljan” i da je ključna tema bila evropska budućnost Srbije.
Bojana Selaković: Značajno je što je prvi put korupcija istaknuta u reakciji EU zvaničnika
Prema mišljenju Bojane Selaković, koordinatorke Nacionalnog konventa o EU, poruke nakon ovog sastanka “za nijansu su oštrije od prethodnih, a po prvi put je korupcija jasno istaknuta u jednoj kratkoj reakciji najviših EU zvaničnika”.
“To nam govori da su dešavanja u Srbiji bila značajna tema ovog sastanka. Izjava koja sadrži i potrebu hitnog fokusa na medijske slobode i izborno zakonodavstvo takođe govori da te uslove Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo i dalje ne ispunjava. Ovo je posebno važno ako se uzmu u obzir poruke predsednice Komisije pre samo nekoliko meseci prilikom posete Beogradu”, ukazuje Bojana Selaković za EWB.
Selaković ističe da “način na koji se sastanak desio i činjenica da nakon njega nije bilo zajedničkih izjava pokazuju da njegovi organizatori ipak prate reakcije na njihov pristup i reagovanja na dešavanja u Srbiji od početka studentskih i građanskih protesta”.
Srđan Majstorović: Ostaje da se nadamo da je ovo početak nove faze u odnosima sa Srbijom
Govoreći na istu temu, Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), navodi za EWB da poruke koje su uputili zvaničnici EU “ne odudaraju od uobičajenog briselsko-diplomatskog stila i jezika koji je karakteristican za ovakve sastanke, međutim, trenutak, kontekst i način na koji su ove izjave objavljene govori mnogo više”.
“Ovoga puta nije bilo zajedničkih izjava niti neukusnih i nepotrebnih izliva prisnosti zvaničnika EU prema predsedniku koje su u prošlosti umnogome uticale na pad poverenja građana Srbije u EU i njene namere. Značajno je da su oba zvaničnika EU naglasili potrebu da se rukovodstvo Srbije fokusira na teme koje su suštinski bitne za demokratiju u Srbiji. Pomenut je značaj slobodnih medija, borbe protiv korupcije i potrebe menjanja izbornih uslova (zakonskih, regulatornih i političkih). Takođe, naveli su da je sastanak bio važan, ne i uspešan ili odličan, što je ranije bio slučaj”, konstatuje Srđan Majstorović.
Majstorović napominje da je utisak da je na pres konferenciji, “koja je bila otvorena samo za odabrane medije nakon sastanka, predsednik uložio veliki napor kako bi ubedio publiku da je sastanak bio veoma uspešan, što svakako ostavlja prostor za legitimnu sumnju”.
“Građani Srbije su sa pravom bili nezadovoljni porukama koje su u prethodnom periodu stizale od najviših predstavnika EU u kojima je naglasak bio na prisnosti sa predsednikom i ‘napretku’, koji u realno ne postoji i koji oni ne mogu osetiti u svojoj svakodnevici, a što je dovelo do pada popularnosti EU među građanima. Dobro je što je ta vrsta pohvale ovoga puta izostala“, konstatuje naš sagovornik.
Majstorović navodi da ostaje da se nadamo da je ovo početak nove faze u odnosima sa Srbijom, “u kojoj će zvaničnici EU biti realniji u svojim ocenama ‘napretka‘ i javno ukazivati na sve one probleme sa kojima se građani suočavaju i protiv kojih se bore vec gotovo pet meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu, odnosno godinama unazad“.
„U suprotnom, odnos zasnovan isključivo na interesima i lažima, nastavak tolerisanja autokratskih tendencija upravljanja državom, neće doneti nista dobro građanima Srbije, a imidž EU među njima će biti dodatno urušen“, zaključuje Majstorović.
Jelica Minić: Sastanak nije bio tako srdačan kao što je poručio gost koji se sam pozvao
U sličnom tonu, Jelica Minić, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za EWB da pošto nema zvaničnog, „već samo dva tviter saopštenja o porukama koje je predsednik Vučić dobio na jučerašnjem sastanku u Briselu sa predsednicom Evropske komisije Fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Koštom, može se zaključiti da je sastanak bio ne tako srdačan kao što je na konferenciji za štampu poručio gost koji se sam pozvao na ovaj večernji sastanak na nesumnjivo visokom nivou”.
“Dva evropska zvaničnika su imali gotovo identične poruke da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji, ali da ‘zemlja treba da ostvari EU reforme, posebno da preduzme odlučne korake ka slobodi medija, borbi protiv korupcije I izborne reforme’. Jedina razlika je dodatna rečenica Košte da “su nadohvat ruke opipljiva dostignuća u oblastima od kojih srpski narod može imati direktne koristi’. Ove poruke se mogu čitati kao direktni zahtevi jednoj zemlji kandidatu koja se nalazi u teškoj i opasnoj političkoj krizi upravo zato što te zahteve vlast ne ispunjava”, ocenjuje Jelica Minić.
Minić se pita da li se “time šalje indirektna poruka podrške studentima i građanima koji te reforme traže”.
“Videćemo da li ove lakonske poruke mogu tako da se tumače, ili su samo rutinski zadaci koji se godinama isporučuju vlastima u Srbiji. Imajući u vidu da se vladavina zakona i ljudska prava sve ozbiljnije krše i da je demokratija u zemlji sve više fikcija (osim one studentske i građanske po trgovima širom Srbije), ovo bi bio prilično zakasneli zaokret u EU vrhu. Zvučno oružje upotrebljeno protiv mirnih građana, apetiti za litijumom, partijska lojalnost na evropskoj sceni i interesi iznad principa – da li su to glavne prepreke ka sretnom kraju? Ili su samo prepreke preko kojih upornošću i odlučnošću treba preći”, ukazuje Jelica Minić.
Strahinja Subotić: Činjenica da su se sa Vučićem sastala dva predsednika institucija govori o nivou zabrinutosti Unije
Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike, konstatuje za EWB da “u trenutnim i te kako komplikovanim geopolitičkim okolnostima sa kojima se EU suočava, činjenica i da se dva ‘predsednika’ EU institucija sastaju sa srpskim predsednikom govori o nivou zabrinutosti Unije”.
“Sam sastav je pomalo neuobičajen – ali ne treba da iznenađuje, imajući u vidu da Fon der Lajen treba da pruži supranacionalnu, a Košta međuvladinu perspektivu kada je u pitanju višedimenzionalni pogled Unije na trenutna dešavanja u Srbiji. Polazeći od takvih perspektiva, Evropska komisija će biti ta koja će biti odlučujući faktor kada je u pitanju ocena ispunjenosti preduslova i reformskih koraka kako bi se otključali dodatni fondovi iz Novog plana rasta, dok će države članice odlučivati o sudbini i daljem tempu otvaranja klastera i zatvaranja poglavlja”, precizira Strahinja Subotić.
Subotić napominje da s obzirom na to da vlast u Srbiji teži da ostvari oba cilja, “verujem da predsednik Srbije nije želeo da ispusti priliku da pošalje pozitivne poruke i izvuče korist sa sastanka”.
“Ipak, videli smo da su i Fon der Lajen i Košta odlučili da izbegnu bilo kakvu sumnju o stavu Unije, te su, što je takođe pomalo neobično, iskoristili maltene isti tekst kada su objavili na društvenim mrežama svoj stav, stavljajući akcenat na potrebu da Srbija preduzme odlučne korake ka slobodi medija, borbi protiv korupcije i izbornoj reformi”, zaključuje Strahinja Subotić.