Tekst je prvobitno objavljen na sajtu Centra za evropske politike.
Najavljeno prihvatanje nove metodologije za pristupanje Evropskoj uniji znači da je Srbija napokon prepoznala „duh vremena“ u kojem se EU nalazi, kao i interese država članica koje su podržale promenu postojeće metodologije na inicijativu Francuske upravo u cilju postizanja konsenzusa o nastavku procesa proširenja Unije. Nije nevažna činjenica da se ovo približavanje francuskoj inicijativi dešava u trenutku kada se Francuska, uz Nemačku, profiliše kao vodeća zemlja koja će imati značajnu ulogu u nastavku dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
Nova metodologija bi trebalo da učini proces pristupanja Evropskoj uniji kredibilnim, predvidljivijim, dinamičnijim i politički vođenim u odnosu na ono što je do sada bilo smatrano „tehnokratskim“ procesom ispunjavanja određenih tehničkih zahteva i standarda EU. Od kandidata se sada odlučnije zahteva kredibilitet u smislu iskrene posvećenosti borbi protiv korupcije, poštovanje principa vladavine prava, obezbeđivanje adekvatnog funkcionisanja demokratskih institucija i javne uprave, usklađivanje sa instrumentima zajedničke spoljne politike EU, kao i jačanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa.
Nova metodologija veoma izričito zahteva od kandidata da se tokom procesa pristupanja javno pokaže nedvosmislena i jasna politička opredeljenost za članstvo u EU. Očigledno je da će nova Vlada Srbije morati da poradi na artikulaciji i koordinaciji poruka (prema domaćoj i inostranoj javnosti) i javnih nastupa svojih ministara, obzirom da je u prethodnom sazivu bilo dosta disonantnih tonova u vezi EU, evropskih integracija i odnosa sa drugim međunarodnim partnerima.
U novoj metodologiji se pominju i mogućnost suspenzije pregovora, nagrađivanje uspešnih kandidata i sankcionisanje onih koji ne napreduju očekivanim tempom (ili nazaduju), snažnija uloga tela za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u pristupnim pregovorima, kao i uključivanje predstavnika država kandidata u zvanične forume EU na različitim nivoima, od ministarskih sastanaka do sastanaka šefova država ili vlada. Svi navedeni elementi ne bi trebalo da predstavljaju bilo kakvu novost za Srbiju obzirom da su većinom već sadržani u trenutno važećem Pregovaračkom okviru ili su, uz eventualno manja prilagođavanja, već deo postojećih institucija i procedura za praćenje primene SSP.
Nova metodologija bi mogla da unese pozitivne pomake u dosadašnju praksu vođenja pristupnih pregovora time što će stavljanjem naglaska na političko liderstvo preciznije locirati i odgovornost za eventualna kašnjenja u sprovođenja preuzetih obaveza. U svakom slučaju, od političkih lidera se očekuje da se mnogo direktnije angažuju u procesu, objasne građanima zašto su neophodne promene i preuzmu odgovornost za njihovu primenu tokom pristupanja Uniji.
Da li će se nešto oko otvaranja poglavlja promeniti?
Verovatno najveća novost koju nova metodologija donosi je upravo pokušaj grupisanja srodnih pregovaračkih poglavlja u šest celina, tzv. klastera. Suština novog pristupa je da se umesto pojedinačnih poglavlja, snažnije naglase ključni sektori za proces pristupanja Uniji i na taj način uspostavi okvir za politički dijalog i angažovanje političkih lidera.
Prvi klaster je najznačajniji i bavi se Osnovnim pitanjima u koje spadaju politički kriterijum i demokratske institucije, ekonomski kriterijum, reforma javne uprave, kao i poglavlja posvećena vladavini prava, javnim nabavkama, finansijskoj kontroli i statistici. Ovaj klaster će imati posebnu ulogu u daljem toku pristupnih pregovora jer će od ispunjavanja preuzetih obaveza u ovom klasteru zavisiti i sveukupni tok pregovora. Imajući u vidu da je Srbija u dosadašnjem toku pregovora otvorila navedena poglavlja, može se smatrati da je otvorila i ceo klaster.
Međutim, ukoliko Srbija ne bude pravovremeno ispunjavala svoje obaveze, moguće je da Evropska komisija ili države članice zatraže suspenziju pregovora. Ovo suštinski nije novost u odnosu na staru metodologiju, međutim način dolaženja do odluke o suspenziji je sada pojednostavljen i zasniva se na odlučivanju tzv. obrnutom kvalifikovanom većinom. Novost je i da će eventualno ponovno otvaranje ovog klastera biti komplikovanije i dugotrajnije u odnosu na postojeću praksu.
Imajući u vidu dosadašnji tok pregovora Srbije sa EU, preostaje da se vidi na koji način će se otvarati preostali klasteri koji se bave zajedničkim tržištem (Srbija je otvorila 4 od 9 poglavlja), konkurentnošću privrede i inkluzivnim rastom (Srbija je otvorila 5 od 8 poglavlja), zelenom agendom i održivom povezanošću (Srbija je otvorila 0 od 4 poglavlja), resursi poljoprivreda i kohezija (Srbija je otvorila 2 od 5 poglavlja) i spoljni odnosi (Srbija je otvorila 1 od 2 poglavlja).
U svakom slučaju, grupisanje poglavlja bi trebalo da omogući snažniji fokus na ključne sektorske reforme i unapredi strateško planiranje sektorskih politika. Time bi trebalo da se istovremeno utiče na zainteresovanost i odgovornost političkih lidera da se snažnije uključe u strateško planiranje u okviru procesa pristupanja Uniji i da na taj način preuzmu deo „vlasništva“ nad procesom. Istovremeno, ovakav pristup bi trebalo da omogući građanima jasniji pregled ostvarenog napretka i logike pristupnih pregovora, u odnosu na dosadašnje „brojanje“ otvorenih poglavlja.
Šta Srbija ovim dobija?
Ovo pitanje nije jednostavno i na njega je potrebno odgovoriti iz nekoliko uglova. Iz ugla građana Srbije, pretpostavlja se da će proces dobiti na kredibilitetu i da će se time poverenje građana u proces evropskih integracija povratiti. Time što će se zahtevati politička odgovornost nadležnih državnih organa za sprovođenje ključnih reformi, građani će dobiti uvid u iskrenost vladinih namera da pristupi rešavanju postojećih problema. Istovremeno, očekujem da bi efekti ovih promena trebalo da budu vidljiviji za građane.
Iz ugla Vlade Srbije, prihvatanje nove metodologije moglo bi da predstavlja novu šansu. Naime, dosadašnji tok pristupnih pregovora nije značajnije doprineo motivaciji državnih organa da ulože maksimalne napore kako bi se desile neophodne promene. Pregovori su u glavnom sagledavani iz perspektive otvaranja pregovaračkih poglavlja, što nije bilo preterano interesantno za većinu građana. Nažalost, ni politički lideri nisu pokazali preteranu zainteresovanost za promene koje su uslov za članstvo u Uniji, imajući u vidu neizvesnost procesa i nemogućnost ostvarivanja konkretnog političkog dobitka u kratkom roku.
Nijedna metodologija ne može nadomestiti nedostatak političke volje. Srbija je propustila previše vremena i nije u poziciji da se i dalje samodopadljivo naziva liderom regiona, dok u stvarnosti ima ozbiljne i strukturne probleme u vezi sa stanjem demokratije, vladavinom prava, medijskim slobodama i borbom protiv korupcije. Ukoliko u narednom periodu bude dovoljno političke volje, odnosno interesa, nova metodologija bi mogla da bude novi podsticaj za bolje osmišljen, realan i struktuiran pristup internim promenama i pregovorima sa Unijom.