BEČ – Evropski revizorski sud za kraj ove godine priprema izveštaj o rezultatima mera Evropske komisije za unapređenje vladavine prava na Zapadnom Balkanu. Na radnu verziju izveštaja Komisija je poslala komentare, a neki od njih predlažu blaži opis stanja u Srbiji od oštrih ocena Suda, navodi austrijski list Štandard (Der Standard) u članku objavljenom ranije ovog meseca.
Početkom 2021. godine mediji su izvestili da Evropski revizorski sud (European Court of Auditors) pokreće ispitivanje uspešnosti mera EU za jačanje vladavine prava u državama Zapadnog Balkana. Štandard podseća da je Evropska komisija na ovaj cilj proteklih 15 godina potrošila mnogo novca.
Proces izrade izveštaja je još u toku i njegova konačna verzija se očekuje krajem godine. Međutim, Štandard navodi da je interni dokument već poslat Evropskoj komisiji. Komentare na dokument je Sudu poslao generalni direktorat za pregovore o proširenju, koji vodi komesar Oliver Varhelji, a u kojem je u skorije vreme došlo do određenih kadrovskih promena, naglašava Štandard.
“Kada se pročitaju prvi komentari Komisije – konačna verzija izveštaja Revizorskog suda trebalo bi da bude objavljena tek krajem godine – primetno je da Komisija “smekšava” izbor reči kod ocene vladavine prava u Srbiji. Na primer, u 65. pasusu Revizorski sud piše o “negativnom izveštaju”, a Komisija predlaže da se reč “negativan” izbaci”, navodi Štandard.
Na drugom mestu, navodi se dalje, izveštaj Suda, osvrćući se na izveštaj Komisije, naglašava da on opisuje “poprilično mračnu sliku stanja vladavine prava u Srbiji”. Komisija kod ovog dela izveštaja, kako navodi Štandard, preporučuje da se ne upotrebljavaju izrazi kao što je “mračna slika” i da se upotrebe tačni citati iz njenih dokumenata.
U jednom daljem paragrafu Sud navodi da je “politički uticaj na pravosuđe konstantan i ozbiljan problem”, a Komisija predlaže da se upotrebi izraz “pritisak na pravosuđe ostaje visok”. Na ovom mestu Štandard ne precizira da li se radi konkretno o Srbiji.
Na drugom mestu, međutim, list naznačava da se radi o Srbiji – u delu izveštaja u kojem Revizorski sud primećuje da ne postoje jasna pravila oko aktiviranja “suspenzivne klauzule”, kojom se prekidaju pregovori između EU i države kandidata u slučaju ozbiljnog kršenja osnovnih vrednosti EU u oblastima demokratije i vladavine prava. Komisija je na ovo, kako navodi Štandard, prokomentarisala da je trenutno osigurana ravnoteža između napretka u vladavini prava i normalizacije odnosa sa Kosovom sa jedne, i napretka u pregovorima koja su pokrivena poglavljima, sa druge strane.
Austrijski list ocenjuje da Komisija ne kritikuje stanje vladavine prava u Srbiji upravo zbog pregovora sa Kosovom.
“Komisija je u otvorenoj dilemi: Kada bi jasno utvrdila da u oblasti vladavine prava u Srbiji ne postoji napredak i suspendovala pregovore, to bi moglo da pojača otpor Beograda kada je reč o dijalogu sa Kosovom”, ocenjuje Štandard.
Austrijski list takođe navodi da je Komisija imala primedbe na izbor naučnika sa kojima se Revizorski sud konsultovao prilikom izrade izveštaja.
“Komisija ne bi trebalo da direktno komentariše rad nezavisnih naučnika. Ipak, Komisija bi rado želela da zna zašto su ovi specifični autori i citati iskorišćeni, i naglašava da se njihove ocene ne slažu sa ocenama Komisije”, glasi jedan komentar na izveštaj Suda, prenosi Štandard.
Austrijski list navodi da Varhelji dolazi iz Mađarske koja i sama postaje sve više autoritarna i nedemokratska.
“Mađarska ima puno uticaja u jugoistočnoj Evropi, vlada neguje tesne kontakte sa autokratskim figurama kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i desni populistički premijer Slovenije Janez Janša. Premijer Mađarske Viktor Orban čak je pružio azil desno-nacionalističkom bivšem premijeru Makedonije Nikoli Gruevskom, koji je osuđen za zloupotrebu položaja i koji je pobegao od zatvorske kazne u svojoj domovini”, navodi list.