PRIŠTINA – Upitan za reakciju na inicijativu Otvoreni Balkan, portparol nemačke vlade izjavio je za kosovski medij Gazeta Ekspres da je svaka regionalna saradnja korisna i da bi trebalo da bude inkluzivna i otvorena za svih šest zemalja u regionu.
„Svaka regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu je korisna. Istovremeno, važno je da saradnja ostane inkluzivna i otvorena za svih šest zemalja u regionu. Stoga snažno podržavamo Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište”, izjavio je portparol za Gazetu Ekspres.
Nakon konferencije u Skoplju 29. jula, na kojoj su lideri Albanije, Severne Makedonije i Srbije preimenovali „Mini Šengen“ u inicijativu „Otvoreni Balkan“ i obavezali se na dalju regionalnu integraciju, Vlada Kosova nastavila je da se tome protivi. Vlade Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koje takođe nisu deo inicijative, do sada nisu pokazale volju da joj se pridruže.
Svih šest zemalja deo su inicijative Zajedničko regionalno tržište, čiji je Akcioni plan usvojen u Sofiji u novembru 2020.
„Šefovi vlada šest zemalja Zapadnog Balkana potvrdili su posvećenost ovom istorijskom projektu na poslednjem samitu Berlinskog procesa 5. jula. Hitni zadatak sada je okončanje pregovora o četiri sporazuma o mobilnosti sa ličnim kartama, mobilnosti za putovanja za državljane trećih zemalja i priznavanje akademskih i profesionalnih kvalifikacija. Kao što je nemačka kancelarka Merkel naglasila na konferenciji za novinare nakon Samita Berlinskog procesa 5. jula, trebalo bi udvostručiti napore da se postigne ovaj važan korak napred do samita EU-Zapadni Balkan 6. oktobra”, rekao je portparol Vlade Nemačke za Gazetu Ekspres.
On je takođe rekao da nemačka posvećenost EU perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, zasnovana na novoj metodologiji proširenja, ostaje nepromenjena.
Antonijević: Ekonomska saradnja korisna, ali šalju se loše dnevnopolitičke poruke
Govoreći o inicijativi “Otvoreni Balkan” za serijal FoNet-ov serijal Agreman, pravni ekspert Milan Antonijević je istakao da je dobro baviti se ekomonskom saradnjom i zapošljavanjem, ali da “nedostaje politička volja tri zemlje”.
Vidi se saradnja vezana za protok robe i ljudi, ali su drugi sloj poruke iz Beograda Albancima i drugim nacijama, “kojima ne želite da pružite ruku, već naprotiv”, izjavio je Antonijević.
Kako je predočio, oba ta sloja su međunarodna, i ne treba se zavaravati da se poruka rečena u Beogradu, a služi za dnevno političke svrhe, ne čuje veoma dobro u Sarajevu i Podgorici. To ima odjeka i možda udaljava vlade u Podgorici, Prištini i Sarajevu od toga da razmisle da li je taj koncept njima koristan, ukazao je Antonijević, uz tvrdnju da su ekonomski parametri “Otvorenog Balkana” dovoljno jasni.
Ima elemenata koji govore da region može imati mesto za stolom unutar Evropske unije (EU), što je i bila namera, zbog mogućnosti saradnje između zemalja Zapadnog Balkana.
Nalazimo se na tački koja je više u marketingu, a mnogo manje u praksi, uveren je Antonijević, koji smatra da bi socijalna distanca između Srba i Albanaca bila manja kada bi znali da se pokušava napraviti “ekonomska i svaka druga saradnja”.
Prema njegovom tumačenju, kosovskog premijera Aljbina Kurtija na funkciju je dovelo nesprovođenje Briselskog sporazuma, “okrenuto ka nepružanju ruke Beogadu”.