fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Zbog moratorijuma na vojne vežbe Srbija bez plana vojnih aktivnosti za 2021?

Vojska Srbije; Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Nakon obrazloženja da je Srbija pod strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije, bivši ministar odbrane saopštio je u septembru da Srbija uvodi moratorijum odnosno prekid vojnih vežbi sa svim partnerima.

“U narednom periodu nećemo učestvovati u bilo kakvim vežbama ili vojnim aktivnostima ni sa NATO ni sa ODKB, ni sa Rusijom ni sa SAD, ni sa Kinom, ni sa Evropskom unijom, ni sa istokom ni sa zapadom. Naše učešće u mirovnim operacijama će biti posebno razmotreno i prema potrebi suspendovano”, naveo je ministar.

Odluka o prekidu međunarodne vojne saradnje doneta je neposredno pre održavanja zajedničke vežbe ruskih, beloruskih i srpskih padobranaca.

Ta vežba održana je u specifičnom kontekstu u kom Rusija daje punu podršku nakon održanih izbora predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku, dok se Srbija pridružila Deklaraciji EU o predsedničkim izborima, u kojoj se navodi da su građani Belorusije tokom izborne kampanje pokazali želju za demokratskim promenama, ali da izbori nisu bili ni slobodni ni fer.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za European Western Balkans da je Rusija ovim vežbama imala potrebu da na verodostojan način pruži podršku Lukašenku, ali i da se samim tim priroda ovih vežbi promenila.

“Umesto terorističke vežbe u kojoj se naše snage i specijalne jedinice uvežbavaju za realne situacije, ova vežba je toliko promenila suštinu da je broj učesnika iz Srbije sveden na minimum, pa je i sama vežba prerasla u demonstraciju rešavanja potencijalnog konflikta NATO i Belorusije”, objašnjava Radić.

Vlasti u Srbiji odluku o prekidu vojne saradnje obrazložile su stavom da je to jedini način da Srbija očuva politiku vojne neutralnosti.

Naš sagovornik smatra da je odluka o uvođenju moratorijuma posledica izbegavanja suočavanja sa posledicama konfuzne spoljne i odbrambene politike koja se vodi na duži rok.

“Odluka o šestomesečnom moratorijumu je bez presedana. Javnost nije svesna kakvu to težinu nosi. Ne postoje režimi koji na ovakav način sarađuju – prekidom saradnje. Ovo duboko ponižava Srbiju i njenu vojsku”, smatra Radić.

Kako ističe, ovakva odluka dovodi Srbiju u poziciju u kojoj se kao partneru ne može verovati.

“Samim vežbama prethodio je niz planskih sastanaka na kojima su se vežbe dogovarale, a onda ministar saopštava da Srbija neće učestvovati. Šaljemo poruku da smo nestabili i nekredibilni”, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, posledice ovakve odluke su dalekosežne i dovode u pitanje i kvalitet buduće saradnje.

“Posledica ovakve odluke bez presedana je gubitak poverenja u Srbiju kao partnera. To dovodi u pitanje i kvalitet buduće saradnje. Moratorijum je uveden u periodu koji je ključan za Godišnji plan u kom se definiše šta i kako će se sarađivati 2021”, objašnjava Aleksandar Radić za EWB.

Godišnji plan saradanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije utvrđuje bilateralnu saradnju sa državama za tekuću godinu. U tom dokumentu definišu se između ostalog i koje će se vojne vežbe i obuke održati, kao i svi ostali vidovi saradnje.

“Zbog uvođenja moratorijuma propušten je taj period. Iduća godina biće niz improvizacija u spoljnoj i odbrambenoj politici Srbije. Saradnja će biti svedena na minimum – više ispunjavanje forme nego traganje za iskrenim partnerstvom”, rekao je Radić

NATO kancelarija u Beogradu u pisanom odgovoru za EWB ističe da konkretni događaji sa Srbijom za predstojeći period nisu planirani.

“Nismo isplanirali konkretne događaje sa Srbijom u predstojećim mesecima, ali ostajemo posvećeni našem partnerstvu u interesu stabilnosti i bezbednosti u regionu”, navode iz NATO-a.

Kako navode, NATO pomaže Srbiji u sprovođenju reformi bezbednosnih snaga i institucija, a pored toga NATO obučava srpske vojnike za učešće u međunarodnim misijama.

“Srbija i NATO su radili zajedno na obuci iračkih vojnih lekara, čime su podržali oružane snage Iraka. Takođe, NATO i Srbija rade zajedno kako bi bili spremniji za suočavanje sa vanrednim situacijama poput poplava i šumskih požara”, navodi se u pisanom odgovoru.

NATO: Događaji sa Srbijom nisu ni planirani

Nakon odluke o uvođenju moratorijuma, u pisanom odgovoru neimenovanog zvaničnika NATO-a Glasu Amerike rečeno je da NATO nije planirao nikakve vojne vežbe sa Srbijom.

U odgovoru je navedeno da NATO želi da sa Srbijom ima dugotrajno partnerstvo koje Alijansa ceni.

“Kao i sva naša partnerstva, zasnovano je na potrebama partnerske države”, saopšteno je iz NATO.

Od pristupanja NATO programu Partnerstvu za mir (PzM) 2006. godine, Srbija je imala više od 150 vežbi sa NATO članicama. Prošle godine je Vojska Srbije održala 17 vojnih vežbi sa drugim zemljama, od čega su 13 sa NATO članicama, dok su četiri bile sa Rusijom.

S druge strane zvaničnici NATO-a su više puta istakli da poštuju odluku Srbije da bira svoje bezbednosne aranžmane i sa kim će sarađivati.

Kako ističe Aleksandar Radić, odluka o moratorijumu je između ostalog razlog i zašto Srbija nije koristila kapacitete NATO-a tokom pandemije, na koje je imala pravo iako nije članica.

“To je klub u kom su svi oko nas. Ako vi niste u saradnji sa tom organizacijom isklučeni ste iz nekih mehanizama koje su administrativne prirode. Srbija se toga sama odrekla”, smatra Radić.

Radić ukazuje da odluka o moratorijumu ima za cilj da se prikrije pred domaćim javnim mnjenjem da se Srbija distancira od Rusije.

“To je urađeno veoma nespretno. Ako nešto odlučite, bilo je dovoljno vremena da se partnerima objasni da Srbija s obzirom na novonastale okolnosti i političke pravce mora da se povuče. Nije trebalo čekati poslednji trenutak”, kaže Radić.

Kako objašnjava, do eksplozje negativnih emocija u srpsko-ruskim odnosima došlo je nakon potpisivanja sporazuma u Vašingtonu.

“Srbija je trebalo da učestvuje u vežbi na svega nekoliko kilometara od granice sa Poljskom. Srbija je trebalo da se svrsta u scenario gde joj nije mesto. Nije proporučljivo da se konfrontira sa slovenskim zemljama”, kaže Radić.

On zaključuje da je ovaj scenario bio izuzetno negativan za NATO, te ova odluka Vlade u stvarnosti ima za posledicu isključivo buduću vojnu saradnju Srbije i Rusije.

Iako bez većeg odjeka u srpskoj javnosti, odluka o uvođenju šestomesečnog prekida vojnih aktivnosti Srbije sa svim partnerima imaće nesumnjivog uticaja na aktivnosti zemlje na ovom planu i 2021.

Povezani članci

EWB SCREENING / Florijan Biber: Stanje demokratije najveća prepreka pristupanju Srbije EU

EWB SCREENING

Ejdus: Poenta demokratije jeste da se vlast smenjuje

EWB SCREENING

Kabinet komesara Hana za EWB: Objavljivanje izveštaja o napretku 29. maja

EWB