BEOGRAD – U Srbiji se danas obeležava 20 godina od demonstracija u Beogradu kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića. Demonstracije su započete nakon što je Milošević odbio da prizna rezultate predsedničkih izbora, na kojima je vlast izgubio od Vojislava Koštunice, kandidata Demokratske opozicije Srbije.
Peti oktobar se smatra danom demokratskog prevrata u Srbiji, danom oslobođenja države od autoritarne vladavine jednog čoveka, danom otvaranja države ka svetu i okretanja Evropskoj uniji. Međutim, prema mišljenju mnogih stručnjaka, do suštinskog preokreta i demokratizacije nikada nije došlo, te javnost i danas predvođena istim političkim akterima čeka šesti oktobar, koji će simbolizovati slobodu, vladavinu prava i nezavisnost demokratskih institucija.Dvadeset godina kasnije, deluje kao da se država nalazi na istoj poziciji u kojoj je bila tog petog oktobra.
Slobodni izbori, sloboda medija i izveštavanja, vladavina prava, nezavisne institucije i ljudska prava neka su od načela koja su demonstranti petog oktobra 2000.godine zahtevali, načelno insistirajući na priznavanju rezultata predsedničkih izbora koji su se održali 24. septembra 2000. godine. Koliko je Srbija daleko odmakla u ostvarenju osnovnih principa demokratskog poretka pokazalo je nezadovoljstvo građana koji su i ove godine, kao i u više navrata u protekle dve decenije, izlazili na ulice sa sličnim zahtevima kao građani 2000. godine.
Od demokratskog prevrata u Srbiji do danas, došlo je do više smena vladajućih struktura u državi, ali su se na vlast vratili neki od političara koji su zauzimali visoke pozicije tokom vlasti Slobodana Miloševića. Danas najznačajniji od njih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a nekadašnji Miloševićev ministar informisanja, petog oktobra je bio na strani onih koji su izgubili vlast od (delimično) proevropske demokratske opozicije, a danas formalno vodi Srbiju ka Evropskoj uniji.
Gde je Srbija danas?
Dve decenije nakon demokratskog prevrata i rušenja autoritarne vlasti Slobodana Miloševića većinu u parlamentu imaju upravo naslednici bivših Socijalista i Radikala, ovaj put iza fasade proevropske i politike koja se zalaže za regionalnu saradnju, politički pluralizam i poštovanje demokratskih načela.
U prvoj deceniji posle demokratske revolucije još uvek je postojao politički pluralizam i izborno takmičenje između vladajućih i opozicionih partija, te civilno društvo koje jasno iskazuje svoje (ne)slaganje sa vladajućim strukurama, kao i slobodne medije koji o tome izveštavaju.
Zatim, postepeno dolazi do narušavanja slobode medija, porasta korupcije u svim državnim institucijama, da bi to eskaliralo 2012.godine nakon povratka političkih aktera iz Miloševićevog režima, što rezultira odsustvom fer i slobodnih izbora, izbornim neregularnostima i neslobodnim institucijama. Kršenje ljudskih prava i urušavanje pravnog sistema postaju sve češći, što se videlo u nizu događaja, od rušenja Savamale, do policijske brutalnosti tokom protesta u julu 2020.godine.
Prorežimski tabloidni mediji postaju sve uticajniji, što vladajućoj koaliciji omogućava apsolutnu kontrolu medija i korišćenje medija u svrhe stigmatizacije političkih protivnika i manipulacije biračkim telom, te promocije svojih političkih ciljeva. Dvadeset godina nakon izborne pobede demokratske opozicije i formalnog otvaranja Srbije ka saradnji sa međunarodnim akterima, te okretanja ka Evropskoj uniji, Srbija i dalje zadržava ambivalentan odnos prema pitanju ulaska u EU, pokušavajući pritom da održi balans između proevropskog dela birača, kao i onih koji ulazak u EU vide kao “odricanje” od Kosova.
Već 2000.godine održan je prvi samit između EU i Zapadnog Balkana, kada je otvoren proces stabilizacije i pridruživanja za region, što predstavlja prvi važan datum za proces evropskih integracija Srbije. Nakon što su 2005.godine započeti pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji su naredne godine bili obustavljeni zbog odbijanja Srbije da sarađuje sa Haškim tribunalom, Srbija konačno ostvaruje napredak u ovoj oblasti i zvanično podnosi zahtev za članstvo u Evropskoj uniji krajem 2009.godine.
Nakon izručenja Mladića Haškom tribunalu, te rešavanja problema sa Rumunijom u vezi sa položajem vlaške manjine, Srbija zvanično dobija status kandidata 1.marta 2012.godine. Pregovori između EU i Srbije su započeti januara 2014.godine, a naredne godine su otvorena prva dva od 35 pregovaračkih poglavlja. Do danas, Srbija je otvorila 18 pregovaračkih poglavlja, a tek dva su privremeno zatvorena.
Prema poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, EU je izrazila nezadovoljstvo povodom stanja demokratije u državi, te naglasila da je situacija u vezi sa slobodom medija i političkim dijalogom naročito problematična.
Pored toga, grupa Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu je naglasila da, s obzirom na stanje u vezi sa ovogodišnjim izborima u Srbiji i izbornim neregularnostima, Srbija ne bi trebalo da nastavi sa otvaranjem pregovaračkih poglavlja. Fridom haus je ove godine u svom izveštaju “Države u tranziciji 2020” Srbiju svrstao u grupu “tranzicionih ili hibridnih režima”, time naglasivši da se Srbija ne smatra slobodnom zemljom i naglasio ozbiljne negativne promene u indikatorima za razvijenost demokratije u Srbiji.
Evropski pokret u Srbiji saopštio je danas da je Srbija daleko od onoga čemu je stremila pre dvadeset godina nakon demokratskih promena. “Duboko podeljena na one koji slede politiku vlasti i one koji su protiv nje, bez mogućnosti demokratskog dijaloga u jednostranačkom parlamentu i na strogo kontrolisanoj medijskoj sceni, Srbija je sve udaljenija od liberalnog demokratskog uređenja. Ugroženi su vladavina prava, sloboda govora i izražavanja, institucije sistema su zarobljene, a spoljna politika nejasna”, ocenio je Evropski pokret u Srbiji.
U Beogradu se danas održava diskusija “Peti oktobar – dvadeset godina posle: Društvo u Srbiji pred izazovima vaninstitucionalne borbe za političku legitimnost” u organizaciji Insituta za filozofiju i društvenu teoriju i Fondacije Fridrih Ebert.
Dve decenije od pada režima Slobodana Miloševića biće obeleženo i u Nišu, gde pokret Novi optimizam organizuje tribinu “5.oktobar – 20 godina kasnije”.