BEOGRAD – Proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan će definitivno biti jedan od prioriteta češkog predsedavanja EU, rekao je ministar spoljnih poslova Češke Tomaš Petriček za portal European Western Balkans, dodajući da tokom predsedavanja, Češka namerava da organizuje Samit EU-Zapadni Balkan.
Prema njegovim rečima ovaj Samit posvetio bi pažnju procesu integracije zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji.
“Što se tiče proširenja EU, to će definitivno biti jedan od prioriteta češkog predsedavanja EU. Proširenje Evropske unije je dugoročni prioritet češke spoljne politike”, rekao je Petriček.
U intervjuu za EWB, Petriček je istakao da je EU, nakon ratova 1990-ih, duboko svesna značaja Zapadnog Balkana za ukupnu stabilnost i bezbednost Evrope, te da ne treba zaboraviti da je Evropska Unija u osnovi mirovni projekat.
“Integracija sa drugim evropskim državama najbolji je način za postizanje trajnog mira i stabilnosti u ovom delu sveta. Zapadni Balkan je region koji nam je geografski veoma blizak i tradicionalno imamo odlične bilateralne odnose i široku saradnju sa pojedinim zemljama. Stoga, vrlo snažno osećamo potrebu da sve zemlje Zapadnog Balkana uvedemo u evropsku porodicu”, rekao je ministar spoljnih poslova Češke.
On je istakao da države članice shvataju vrednost procesa proširenja i potrebu da se obezbedni njegova verodostojnost.
“Ovo razumevanje dovelo je do pozitivne odluke o početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom u martu 2020. godine. Novoostvareni zamah potvrđen je na virtuelnom samitu EU-Zapadni Balkan koji je organizovalo hrvatsko predsedavanje EU i puštanjem paketa za proširenje 2020. godine i sveobuhvatnog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan 6. oktobra. Trenutno se svi radujemo održavanju prvih međuvladinih konferencija sa Severnom Makedonijom i Albanijom koje su faktički početak pregovora o članstvu u EU”, rekao je Petriček.
Na pitanje da li bi nova metodologija proširenja mogla da poboljša proces pristupnih pregovora država Zapadnog Balkana, Petriček je istakao da ona dodaje određene dobrodošle elemente predvidljivosti i dinamičnosti, poput redovnih međuvladinih konferencija.
“Poboljšana metodologija jasnije artikuliše vezu između tempa pristupanja i reformi u oblasti vladavine prava, ali i istovremeno dodaje neke dobrodošle elemente predvidljivosti i dinamičnosti, poput redovnih međuvladinih konferencija koje će dati političko usmeravanje za otvaranje klastera, vremenske okvire za sledeće korake”, zaključio je Petriček.