BEOGRAD – „Nezavisnost pravosuđa je floskula koja se koristi od samog početka pregovora sa Evropskom unijom. Praktično nema oblasti u kojoj smo manje uradili ili u kojoj smo više nazadovali nego što je to nezavisnost pravosuđa“, izjavila je Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja u emisiji portala European Western Balkans „Screening“.
Mandić ističe da je sintagma nezavisnosti pravosuđa ispražnjena od sadržaja i da joj se čini da doprinosi tome da je građani sve manje razumeju.
„Suštinski nezavisno pravosuđe je nešto što građanima omogućava normalan život, zaštitu prava i mislim da ako ljudi nečega treba da se boje, to je odsustvo nezavisnosti sudstva“, navela je Mandić.
Komentarišući međunarodne indekse i liste koji kažu da je u Srbiji politika i dalje vrlo uticajna kada je reč o pravosuđu, pogotovo u poslednje vreme, Mandić je kazala da su ti indeksi i rezultati globalnih merenja stanja demokratije u Srbije sada konačno odraz naše realnosti koju živimo.
„Evo u maju ulazimo u desetu godinu u kojoj da kažemo upravlja Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima, čitavim ovim procesom o kom razgovaramo. Mi sada konačno u tim indeksima vidimo ono što je bilo na neki način jasno. I pre tri godine, i pre pet godina, i pre osam godina. O čemu smo mi ovde u Srbiji, iz civilnog društva i iz opozicije, vrlo često govorili. Ti indeksi mene ne iznenađuju. Vidim ih samo situaciju kad domine krenu da padaju, pa vi vidite da je pala prva, ali čekate da se taj niz završi i čini mi se da su te domine popadale do kraja“, objašnjava Mandić.
Ona dodaje da se ništa nije promenilo u ovom desetogodišnjem periodu kada je u pitanju pravosuđe.
„Ako govorimo o ustavnim promenama, Srbija je apsolutno na nultom koraku. Koliko god da je ta tema u javnosti na ovaj ili onaj način prisutna, procedura izmene ustava je prilično kompleksna. Koliko god da smo u početku bili entuzijastični kada su u pitanju ove promene, u smislu da izmenama ustava neke stvari zaista mogu biti promenjene – kada smo videli u kom pravcu idu neke ideje zakonodavne i izvršne vlasti, koliko se odugovlači i sada na kraju puta kakav parlament imamo, mi smo se negde u jednom trenutku saglasili sa tim da je možda bolje ništa ne dirati u ovom trenutku, nego raditi naopako“, istakla je Mandić.
Ona navodi da sudeći po tome kako se situacija razvija, deluje da bi ustavne promene kao što su zamišljene od strane Vlade i Ministarstva pravde, mogle dodatno da zakomplikuju sitauciju.
Na pitanje zašto su strukovna udruženja izašla iz postupka promene ustava, Mandić odgovara da za to postoje dva razloga.
„Jedan je bio suštinske prirode, da je sve ono o čemu je Ministarstvo pravde razgovaralo sa nama išlo potpuno u tom drugom pravcu u odnosu na ono što je bio naš zadatak i po akcionom planu i po mišljenju Venecijanske komisije i po mišljenju domaće stručne javnosti. Nismo hteli da dajemo legitimitet jednom procesu koji ide u potpuno suprotnom pravcu. To je bio jedan razlog. Drugi razlog je bio ljudske prirode, jer su nas predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti vrlo često vređali. Što na pojedinačnom nivou, što na nivou organizacija“, objašnjava Mandić.
Ona dodaje da nije bilo pravog razgovora.
„Mi smo seli za taj sto da bismo razgovarali o najboljim rešenjima. Onda vi dobijete pet minuta da nešto kažete i nakon čega dobijete neku uvredu ili kvalifikaciju. I vidite zapravo da vi tu sedite radi nekog slikanja ili izveštaja o tome da se sa civilnim društvom razgovaralo“, ističe Mandić.
Upitana da li će Brisel uzeti u razmatranje dešavanja vezana za nezavisnost pravosuđa, Mandić ističe da tome može samo da se nada.
„Na početku pregovora sa EU razgovarala sam sa nekim predstavnicima Evropske unije, koji su čini mi se tada iskreno verovali da ne postoji šansa da neko u Srbiji toliko uverljivo priča o tome da će poboljšati vladavinu prava, unaprediti demokratiju, a onda uradi sve suprotno“, kazala je Mandić.
Ona smatra da na strani Evropske unije sada konačno postoji svest o tome da se ne samo obećavalo ono što nije urađeno, već da se istovremeno radilo u potpuno suprotnom pravcu, da su se te pedale okretale unazad.
„Mogu da se nadam, zbog onoga što vidim iz izveštaja Evropske komisije i pojedinih izjava predstavnika EU, da kada su u pitanju ustavne promene, jednostavno neće dozvoliti da položaj pravosuđa i nezavisnost sudstva ode još jedan korak nazad, jer bi to bilo loše ne samo za građane Srbije, već i za EU“, zaključila je Mandić.