Na samitu održanom u Tirani, lideri zemalja Jugoistočne Evrope usvojili su zajedničku deklaraciju, pozivajući „celokupnu međunarodnu zajednicu da snažno poveća podršku Ukrajini“. U dokumentu, lideri potvrđuju odlučnost da se intenziviraju zajednički napori ka napretku na putu ka EU, ali i učešću u obnovi Ukrajine nakon rata.
U zajedničkoj deklaraciji, lideri su još potvrdili svoju podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, unutar njenih međunarodno priznatih granica i dodaju da su posvećeni pružanju neophodne podrške Ukrajini u borbi protiv ruske agresije, sve dok se ne postigne sveobuhvatni, pravedni i trajni mir u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i na osnovu Ukrajinske mirovne formule.
Pozvali su celokupnu međunarodnu zajednicu da snažno poveća podršku Ukrajini u njenoj kontinuiranoj borbu za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet.
Maria Simeonova, šefica kancelarije Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR) u Sofiji, kaže zaEuropean Western Balkans da podrška Zapadnog Balkana Ukrajini postaje sve važnija.
„U kontekstu razočaravajućih rezultata ukrajinskih kontraofanziva i paketa podrške Ukrajini koji je zaglavljen u američkom Kongresu, Kijev će se sve više oslanjati na Evropljane. Zapadni Balkan i širi region mogu značajno pomoći podršku Ukrajini pojačavanjem domaće proizvodnje oružja. Osim te materijalne podrške, postoji i politička dimenzija kojom se demonstrira regionalno jedinstvo u borbi protiv ruske agresije na tu zemlju“, navodi Simeonova.
Sa druge strane, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da samit održan u Tirani ima simbolički značaj i da se svodi na potvrdu jedinstvenog evropskog političkog odgovora na rusku agresiju. Dodaje da region nema kapacitet za značajniju finansijsku, vojnu, čak ni humanitarnu pomoć Ukrajini.
Rat u Ukrajini pospešio zabrinutost za bezbednost na Balkanu
Marija Simeonova veruje da je rat u Ukrajini izazvao dodatnu zabrinutost za bezbednosnu situaciju u regionu, dodajući da Rusija tradicionalno koristi ovaj region da podriva interese EU. Prema njenim rečima, krhkost institucija u nekim zemljama, poput Bosne i Hercegovine, predstavlja potencijalnu pretnju za ukupnu bezbednost kontinenta.
„Evropska unija ulaže značajne resurse u razrešavanje bilateralnih sporova na Balkanu, podsticanje reformi i izgradnju institucionalnih kapaciteta. U kontekstu ruske agresije, ovi napori moraju biti nastavljeni u koordinaciji sa NATO-om. EU bi morala da preuzme odgovornost za svoje strateško delovanje u regionu, i verujem da je to sada prepoznato unutar EU“, kaže Simeonova.
Simeonova veruje da je zato rat u Ukrajini doveo do značajne promene u načinu na koji EU doživljava politiku proširenja.
„EU je shvatila geopolitičku hitnost i sada je voljna da ubrza proces prošienja. Međutim, ova promena zahteva paralelno i raspravu o prilagođavanju institucija i politika EU ovoj potrebi za proširenjem. Sada je važno da se otpočne rasprava ne samo u Briselu, nego širom EU, kako bi se reforma EU i sva otvorena pitanja adresirala na pravi način“, navodi Simeonova.
Prema njenim rečima, geopolitička hitnost ne bi trebalo da posluži kao izgovor za nedostatak napretka u reformama. „One sada u regionu moraju se intenziviraju, jer se kriterijumi za proširenje neće olakšati“, zaključuje Maria Simeonova.
Vučić se sastao sa Zelenskim
Posebnu pažnju tokom samita održanog u Tirani privukao je sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Ukrajine, Volodimirom Zelenskim. Srbija je i dalje jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa evropskom kada je reč o Rusiji.
Nakon njihovog četvrtog susreta od početka rata u Ukrajini, Zelenski se zahvalio Beogradu na podršci suverenitetu i integritetu Ukrajine, humanitarnoj pomoći i prijemu ukrajinskih izbeglica.
Kada je u pitanju zajednička proizvodnja municije zemalja Zapadnog Balkana i Ukrajine, Srbija mora da sagleda svoju poziciju, poručio je Vučić.
“Na Zapadnom Balkanu značajni proizvođači su Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. I to 50 odsto Srbija, 30 odsto Hrvatska, 20 odsto Bosna i Hercegovina. Onda je jasno o čemu se radi. Ja sam rekao da mi moramo da sagledamo svoju poziciju”, rekao je Vučić za RTS odgovarajući na pitanje da li je realno očekivati da zemlje Zapadnog Balkana i Ukrajina zajedno proizvode municiju.
On je dodao i da je to rekao predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom kao i da je popunjenost srpskih rezervi municijom 62 odsto.
“Izdao sam naređenje da se napuni do 100 odsto, što znači moramo mnogo sad da radimo kroz naše fabrike Lučane i Slobodu i Krušik, da bismo sve artiljerijske rezerve (granate) od 122 mm do 155 mm mogli da popunimo”, naveo je Vučić.
U srpskim medijima već duže vreme spekuliše se o tome kakav je značaj srpske municije za Ukrajinu. U aprilu prošle godine, agencija Rojters objavila je poverljiv dokument Pentagona u kojem se, između ostalog, navodi da je Srbija pristala da snadbeva Kijev oružje, ali da odbija da uvede sankcije Rusiji.
Boško Jakšić objašnjava da Srbija većinu svoje proizvodnje municije izvozi u SAD, dodajući da se upravo taj kanal koristi kako bi Ukrajina bila krajnji korisnik.
„Beograd je dobio formalni zaklon i pravi se da to ne zna iako je to javna tajna. Municija je faktor balansa srpskim vlastima koje u mnogim prilikama izbegavaju da se pridruže kritikama Kremlja. U vreme kada je Ukrajina suočena sa ozbiljnim deficitom municije na frontovima, zbog čega inicijativa prelazi na rusku stranu, predsednik Zelenski mora da je zahvalan predsedniku Vučiću, iako dvojica ne odaju utisak srdačnih partnera“, ocenjuje Jakšić.
Prema njegovim rečima, Beograd je zbog izvoza municije svakako pod oštrim pritiskom Moskve. Jakšić u tom svetlu posmatra odluku da se izvoz municije smanji kako bi se popunile strateške rezerve Srbije, dodajući da je novo zahlađenje sa Kijevom na horizontu.
„Svi su signali da Srbija nema čemu da se nada na evropskom putu ukoliko doslednije i odlučnije ne uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. To nije nova poruka, ali je pitanje koliko će EU na tome insistirati u vreme kada se približavaju izbori za Evropski parlament. Beograd će ponovo moći da kupi vreme što nesumnjivo raduje vlasti koje na različite načine pokazuju da nisu spremne za istinske demokratske reforme. Članstvo u Uniji ostaje deklarativni cilj, a praksa pokazuje da je zemlja sve dalje od EU. Tek kada se uspostave nove evropske institucije treba očekivati da se pritisak obnovi, pre svega na finansijskom planu koji bi mogao da bude jedini učinkovit“, zaključuje Jakšić.