BEOGRAD – Poredeći aktuelnu situaciju sa 1994. godinom, kada je nastala Fondacija Centar za demokratiju, Nataša Vučković, generalna sekretarka FCD, ocenila je da je tada bilo više nade da će se nešto promeniti. Ona je govorila na debati “Civilno društvo i 30 godina borbe za demokratiju“ koju je FCD organizovao povodom tri decenije od osnivanja.
„Mi imamo osećaj da stojimo u mestu, da se ništa nije promenilo. Nade je devedesetih bilo više da će demokratija postati jedan opšti, globalni sistem. Cela Evropa je prigrlila zemlje koje su tada napustile Istočni blok i radovala se proširenju EU. Mi u Srbiji smo tada bili zakovani ratom, sankcijama, civilno društvo je bilo malobrojno, ali je imalo veću podršku Evrope da se izbori za demokratske vrednosti“, smatra Nataša Vučković.
Prema mišljenju Vukosave Crnjanski, osnivačice i direktorke Crte, danas je uspeh što civilno društvo uopšte postoji.
„Dogodila se društvena regresija, tako da je uspostavljena, rekla bih, izborna autokratija. Deluje mi da je sistem napravljen tako da opozicija ne može da pobedi, a civilno društvo se predstavlja kao neprijatelj i vlasti i društva, pa se postavlja pitanje kako će civilno društvo uopšte da preživi ovu satanizaciju“, tvrdi Vukosava Crnjanski.
Govoreći na istu temu, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, navela je da koliko god da su devedesete bile teške, tada se znalo ko je na čijoj strani, „znalo se ko je dobar, a ko loš, a sada je dosta toga u sivoj zoni“.
„Sada postoji jedna bara, jedan mulj, i veoma je teško raditi pridržavajući se normalnih vrednosti. Teško je i civilnom društvu, i nezavisnim medijima, i akademskoj zajednici, i poslovnim ljudima“, kazala je Bojana Selaković.
Upitana kakav je odnos opozicionih političkih stranaka prema organizacijama civilnog društva, Jelena Jerenić, narodna poslanica Zeleno-levog fronta, napomenula je da se danas od opozicije uglavnom očekuje da ima isti stav o svemu, „što je neprirodno“, kao i da među opozicijom ima stranaka koje ne gledaju tako pozitivno na organizacije civilnog društva.
„Zeleno-levi front često konsultuje organizacije civilnog društva, tražimo pomoć kada predlažemo zakone, podnosimo amandmane. Za nas je to prirodno jer mnogi od nas i dolaze iz civilnog sektora“, rekla je Jelena Jerenić.
Miloš Đajić, predsednik Upravnog odbora Centra modernih veština, konstatovao je da civilno društvo u Srbiji, uprkos svim izazovima sa kojima se suočava, i dalje veruje u EU integracije i u demokratiju.
„Demokrate treba da budemo na svakom mestu – od sastanaka kućnog saveta do Skupštine“, rekao je Đajić.
Prema mišljenju novinara Slobodana Georgieva, vlastima u Srbiji danas ne trebaju znanja koje civilni sektor poseduje o bilo kojoj vrsti politike „jer su ljudi na vlasti ukinuli politiku“.
„Aktuelna vlast probleme ne rešava na politički način nego korupcijom“, rekao je Georgiev.