BEOGRAD – Građani Srbije kao najveće prijatelje identifikuju Rusiju i Kinu, a kao najvažnije spoljnopolitičke prioritete države vide očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom, pokazuje analiza “Mnoga lica srpske spoljne politike – javno mnjenje i geopolitičko balansiranje” koju je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) tokom septembra i oktobra.
Prema podacima istraživanja javnog mnjenja, 40% ispitanika doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, dok 72% veruje da je ruski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast za 11% u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine. Takođe, preko dve trećine ispitanika veruje da je ruska politika prema Srbiji prijateljska, dok 26% smatra da se ruska podrška Srbiji zasniva na ličnim interesima, a samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski.
“Vlasti u Srbiji održavaju bliske odnose sa Rusijom između ostalog kako bi udovoljili velikom delu javnosti koja gaji snažne proruske stavove. Pozitivna percepcija Rusije proizvod je pre svega čvrste podrške Kremlja Srbiji po pitanju Kosova u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i ruskog konfrontiranja sa Zapadom, koje izaziva simpatije velikog dela srpske javnosti usled negativne percepcije prema NATO-u i SAD-u”, navodi BCBP u svom istraživanju.
Nakon Rusije sledi Kina, koju je čak 16 odsto ispitanika identifikovalo kao najvećeg prijatelja Srbije.
“Rast pozitivnih stavova prema Kini posebno je vidljiv nakon početka pandemije, što dokazuje podatak da 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći u borbi protiv pandemije, iako o visini kineske pomoći zvanični podaci ne postoje”, navodi se u istraživanju i dodaje da je prema dostupnim podacima najveći donator bila Evropska Unija, a to prepoznaje samo 3% građana Srbije.
Ističe se da je pozitivna kampanja o ulozi Kine posebno došla do izražaja tokom marta i aprila 2020. godine, nakon uvođenja vanrednog stanja i podseća se na to da je tokom najgledanijeg javnog obraćanja u jeku vanrednog stanja, predsednik Vučić je proglasio da je “evropska solidarnost bajka na papiru” nazivajući Kinu „jedinom zemljom koja može da nam pomogne“.
“Intenzivna prokineska kampanja tokom pandemije deo je procesa u kojem Srbija nastoji da zameni Rusiju Kinom kao svojim primarnim partnerom u nezapadnom svetu. Ovako intenzivna kampanja jasno se odrazila na stavove javnog mnjenja. Skoro 90% ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast od preko 30 procenata u odnosu na istraživanje iz 2017. godine”, pokazuju rezultati istraživanja.
Kada je u pitanju Evropska unija, više od polovine građana ne podržava članstvo Srbije u EU. Navodi se da iako članstvo u EU predstavlja strateški cilj Srbije još od 2005. godine, samo 9% ispitanika smatra da je to glavni spoljnopolitički prioritet Srbije.
“Građani kao tri najvažnija spoljnopolitička prioriteta prepoznaju očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, samo petina ispitanika smatra da bi država trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom”, BCBP ističe u svoj istraživanju i navodi da se broj protivnika evropskih integracija povećao od 2017. godine kada se samo 35% građana izjasnilo protiv članstva u EU, dok samo 3% ispitanika podržava članstvo Srbije u NATO-u.
Istraživanje pokazuje da postoje različita gledišta o tome šta građani Srbije smatraju najvećom pretnjom nacionalnoj bezbednosti, posebno u pogledu regionalnih odnosa, ali i da postoji pozitivan pomak u perspektivi javnosti u pogledu regionalnih odnosa tokom poslednjih nekoliko godina.
“Broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40%, ali je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50% građana. Takođe, broj onih koji tvrde da regionalne odnose ne vide kroz navedenu crno-belu dihotomiju pao je sa 30 na samo 10% u poslednje tri godine, što pokazuje da pojednostavljeni narativ o prijateljima i neprijateljima u međunarodnim odnosima jača u biračkom telu”, navodi se u istraživanju.
Takođe, na pitanje koga smatraju najvećim neprijateljem Srbije, 30% ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20% Albaniju i 13% SAD, a nešto više od 70% ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, što je porast od 20 procenata u odnosu na 2017. godinu.
Kada je u pitanju važnost koju srpska javnost pridaje kosovskom sporu, 52% ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba i 47% ispitanika bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba.
“Suprotno tome, 69% ispitanika izjavilo je da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58% ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini i većina građana se ne bi uključila u te sukobe”, pokazuju rezultati istraživanja.
BCBP u svom istraživanju zaključuje da ohrabruje podatak da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, a polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova.
Analizu u celosti možete pronaći OVDE.