BEOGRAD – Objavljivanje izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana ove godine došlo je sa zakašnjenjem usled pandemije koronavirusa. I pored tog kašnjenja, Evropska komisija detaljno je izvestila o odlukama Vlade i Kriznog štaba, koje su ograničile ili ugrozile demokratstka prava, ali i proevropsko opredeljenje Srbije.
U izveštaju se navodi da iako je Vlada Srbije nastavila da posmatra evropske integracije svojim strateškim ciljem, po izbijanju pandemije visoki zvaničnici su davali izjave koje nisu bile u skladu sa ovom strateškom opredeljenošću.
Evropska komisija konstatovala je da je Srbija nastavila sa intenzivnim odnosima i strateškim partnerstvima sa nizom zemalja širom sveta, uključujući Rusiju, Sjedinjene Američke Države i Kinu.
„Saradnja sa Kinom povećala se tokom krize koronavirusa, koju je obeležila prokineska i evroskeptična retorika visoko rangiranih državnih zvaničnika“, naveli su iz Evropske komisije.
Iz Brisela su naglasili da je Vlada nametala stroge mere, a da je njihova opravdanost često bila predmet osporavanja domaćih, ali i stranih aktera.
„Vlasti su nametnule široke mere, ograničavajući osnovne slobode, uključujući i strogi policijski čas. Adekvatnost i proporcionalnost nekih od ovih mera osporavana je od nekoliko domaćih i međunarodnih organizacija“, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije najniže ocene Srbiji je dao u tzv. političkim kriterijumima. Takva evaluacija ne iznenađuje, s obzirom na to da su najvažnija politička tela, poput Narodne skupštine, bila u potpunoj blokadi po izbijanju pandemije.
Evropska komisija navela je da je tokom vanrednog stanja bila ograničena nadzorna funkcija Parlamenta, što je jedna od njegovih najvažnijih uloga u sistemu podele vlasti.
„Nakon izbijanja krize, vanredno stanje proglašeno je 15. marta, zajedničkom odlukom predsednika, premijera i predsednika parlamenta. Parlament se sastao posle nešto više od šest nedelja nakon uvođenja vanrednog stanja, što je ograničilo njegovu mogućnost da nadgleda izvršnu vlast tokom ovog perioda“, navodi se u izveštaju.
Komisija je primetila i da je Parlament na posebnoj sednici usvojio i odobrio sve odluke Vlade tokom vanrednog stanja, uključujući i njegovo uvođenje, a samo nedelju dana kasnije ono je i ukinuto.
Centralizacija informacija, hapšenje novinara, govor mržnje prema zaraženima
Tokom vanrednog stanja koje je uvedeno zbog širenja COVID-19, odlukom Vlade uspostavljena je centralizacija informacija i centralizovani informacioni sistem. Prema tom sistemu, zdravstvene ustanove, kao i laboratorije, čuvale su lične podatke osoba zaraženih koronavirusaom.
Evropska komisija u svom izveštaju navela je da su takve informacije redovno prosleđivane Ministarstvu zdravlja, u statističke svrhe, ali i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova takve informacije posedovalo, zbog nadzora mera izolacije i samoizolacije.
Međutim, u svom izveštaju Komisija je zabeležila i slanje SMS poruka od strane Kriznog štaba, koja je pri tom stizala samo korisnicima državne mobilne mreže Telekom.
“Vladin Krizni štab poslao je SMS poruku o epidemiološkoj situaciji svim korisnicima državne mobilne mreže Telekom, dok poruka nije poslata preko ostalih mobilnih operatera. Takođe, vlasti su najavile prećenje mobilnih telefona građana iz srpske dijaspore koji su se vratili u zemlju”, navodi se u izveštaju.
U ovom delu Komisija je podsetila na poštovanje zakonitog, ograničenog i proporcionalnog korišćenja osetljivih ličnih podataka u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, na šta je apelovao i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.
Evropska komisija osvrnula se i na odluku Vlade da po uvođenju vanrednog stanja, 28. marta donese uredbu o centralizaciji informacija o pandemiji u ruke Vlade i Kriznog štaba, a ta oduka povučena je 2. aprila.
Mesto u izveštaju Evropske komisije našlo je hapšenje novinarke Ane Lalić, nakon objavljenog članka koji govori o nedostatku zaštitne opreme u Kliničkom centru Vojvodine.
“Iako je krivična prijava protiv nje, zbog širenja panike, povučena mesec dana kasnije, novinarka je od tada i dalje bila žrtva kampanje blaćenja, verbalnog zlostavljanja i pretnji, uključujući i zvaničnike sa vrha”, stoji u izveštaju EK.
Evropska komisija zaključila je da su koronavirus i mere vlasti tokom pandemije rezultirale pogoršanjem ekonomske sitaucije medija u Srbiji, koji su pogođeni kritičnim smanjenjem prihoda od oglašavanja.
Pored medija, Komisija je zabeležila i povećan broj diskriminacije, govora mržnje tokom vanrednog stanja koji su bili usmereni prema zaraženim koronavirusom, starijim osobama, onima koji su se vratili iz inostranstva u Srbiju, ženama, LGBTI.