BEOGRAD – Od demokratije u Srbiji postoje samo formalni obrisi i zbog toga je teško reći da je Srbija demokratsko društvo, zaključak je istraživanja “Podrivanje demokratije” koje je sproveo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta), prenosi N1.
Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka i autor istraživanja, rekao je da je ovim istraživanjem obuhvaćen širi vremenski period, od 2010. do 2020. godine, pa je tako praćeno više saziva parlamenata i mandata, te je na taj način data šira slika stanja demokratije.
“Srbija ima neke formalne elemente demokratskog društva. Imamo izbore, imamo pluralizam, imamo neku medijski sferu koja je u nekoj meri pluralistična i slično, ali u suštini u poslednjih nekoliko godina taj disbalans moći koji postoji na partijskoj sceni pre svega, preslikava se i na druge sfere i mi Srbiju danas ne možemo označiti terminom demokratrskog društva”, istakao je Spasojević.
On je naveo da u srpskoj politici postoji sinergije trendova koji imaju negativan efekat na demokratiju, dodajući da se taj efekat vremenom ojačava.
Prema njegovim rečima, to znači da će biti jako teško preokrenuti te trendove ili umanjiti njihov negativan efekat.
On je dodao da se primećuje da je parlament reprezentativniji, na jednom formalnom nivou, kao i da se manje zakona usvaja po hitnom postupku, ali da ti pozitivni pomaci nikako ne doprinose kvalitetu demokratije u Srbiji.
Kako je objasnio, od predsedničkih izbora 2017. godine u Srbiji postoje relativno stabilni negativni trendovi, koji se iz partijske nejednakosti šire na druga polja.
“Jasno vidimo kako to zauzimanje države i zauzimanje državnih resursa se koristi da zapravo onemogućuje postojanje i funkcionisanje civilnog društva i slobodne medijske sfere, a da se onda to posledično prenosi na stanje ljudskih prava”, izjavio je Spasojević.
On je dodao da su paralelno sa tim izgubljeni mehanizmi političke odgovornosti.
“Ljudi koji vode ovo društvo nisu odgovorni ni građanima, ni svojim biračima, čak ni ljudima u svojoj stranci i to je zapravo ono što je u najvećoj meri doprinelo našem zaključku da Srbija danas ne ispunjava minimum da je proglasimo demokratskim društvom”, rekao je Spasojević.
Zamenica ambasadora Holandije Ani-Siecki Brinks izjavila je da ljudi širom sveta gube veru u demokratiju i institucije, a rezultet je da istraživanja “Podrivanje demokratije”, koji pokazuje da postoji nedostatak preduslova za fer i slobodne izbore, kako je objasnila, dodatno doprinosi tome.
Brinks je ocenila da se efektivan parlament nalazi u srži demokratskog sistema i da je to mesto dijaloga i debate na kome se Vlada poziva na odgovornost.
“U idealnim uslovima, parlament prikazuje raznolikost države. Bez te raznolikosti, građani se osećaju isključeni iz tog procesa. Inkluzivni parlament ojačava demokratiju, oni drugačiji podrivaju i razaraju demokratiju”, rekla je Brinks.
Crtino istraživanje predstavljeno je povodom Međunarodnog dana demokratije, a u celosti se može pogledati na veb stranici demokratija.crta.rs.