Forum civilnog društva u okviru Berlinskog procesa (CSF) održaće se 14. i 15. septembra u Tirani. Primarni cilj CSF-a je da omogući konstruktivnu i inkluzivnu diskusiju o regionalnim izazovima na putu ka članstvu u EU. Forum je strukturiran oko sedam tematskih radnih grupa, koju predvode organizacije civilnog društva. Ove radne grupe angažovane su u sveobuhvatnom procesu konsultacija, koje uključuju kako organizacije civilnog društva tako i eksperte, kako bi se zajednički formulisale preporuke za evropske i za nacionalne institucije i regionu.
Tokom foruma učesnici će imati priliku da razgovaraju o pitanjima vezanim za klimu i zelenu agendu kako region može da se ujedini u cilju stvaranja održive infrastrukture, zaštite biodiverziteta i efikasnog upravljanja.
Tematska radna grupa “Klima i Zelena agenda”, koju vodi Institut za dobro upravljanje i politike u oblasti životne sredine i klimatskih promena (IPECC) iz Severne Makedonije, organizovala je nekoliko rundi konsultacija, kako bi organizacije civilnog društva i eksperti kreirali preporuke za donosioce odluka u Evropskoj uniji i regionu Zapadnog Balkana.
Predsednica IPECC, Jadranka Ivanova, kaže za European Western Balkans da su ovogodišnje preporuke fokusirane na temu ulaganja u zelenu infrastrukturu, dobro upravljanje u oblasti životne sredine i biodiverzitet i zaštitu prirodnih resursa.
“Neke od preprouka namenjene su za lidere EU i odnose se uglavnom na potrebu za većom finansijskom podrškom zemljama Zapadnog Balkana kako bi ispunile zahteve EU i smanjile trenutni zaostatak koji postoji u poređenju sa zemljama članicama Evropske unije. I EU i zemlje Zapadnog Balkana imaju zajedničku odgovornost da unaprede ekološku sitauciju u regionu Zapadnog Balkana”, objašnjava Ivanova.
Ona dodaje da organizacija civilnog društva u svojim preporukama pozivaju Brisel da uspostavi instrument finansiranja koji će uzeti u obzir potrebe zemalja regiona i koji će se zasnivati na solidarnosti kohezione politike i istražiti mogućnost uspotavljanja regionalnog čvorištva fokusiranog na infrastrukturne projekte. Organizacije civilnog društva takođe pozivaju lidere EU da odvoje oko 30% svojih finansijskih sredstava vezanih za klimu zemljama regiona kako bi se investiralo u biodiverzitet.
Kada je reč o preporukama državama regiona, Ivanova kaže da bi vlade sa Zapadnog Balkana trebalo preduzmu hitne mere kako bi unapredile kapacitete nacionalnih i sub-nacionalnih vlasti kojima su poverene odgovornosti zaštite životne sredine i klimatskih promena, uključujući napore za jačanje efikasnosti donatorskog programa i upravljanje, formulisanje i sprovođenje politika za zadržavanje stručnih kadrova.
“Na taj način, zemlje regiona biće u boljoj poziciji da se snalaze u složenosti ekološkog usklađivanja i postizanja klimatske neutralnosti, u skladu sa ciljevima procesa proširenja EU i sprovođenja Zelene agende. Takođe, vlade bi trebalo da koriste kapacitete organizacija civilnog društva, koje igra važnu ulogu u ispunjavanju određenih potreba za kapacitetima, podržavajući tako vlade na Zapadnom Balkanu”, navodi sagovornica EWB-a.
Prema njenim rečima, od izuzetne je važnosti da lideri regiona pokušaju da obezbede održivo finansiranje za očuvanje i obnovu priorodnih resursa. To se može postići kroz povećavanje finansiranja zaštite biodiverziteta kako bi dostigli 30% ukupnog nacionalnog finansiranja za životnu sredinu i klimu u narednih pet godina.
“Pored toga, ključno je usklađivanje politika sa Strategijom EU o biodiverzitetu za 2030. godinu i sprovođenje mera za stvaranje mreže zaštićenih područja kojim se upravlja, koja pokriva najmanje 30% kopnenih i morskih područja, a trećina je označena kao strogo zaštićena”, dodaje Ivanova.
Govoreći o izazovima sa kojima sa region suočava u ovoj oblasti, Ivanova ocenjuje da su izazovi slični, ali da nisu jedinstveni samo za region, već i u mnogim drugim delovima sveta. Međutim, ona ističe nekoliko zajedničkih izazova kao što su degradacija životne sredine, nedostatak energetske raznolikosti i zelena tranzicija, neadekvatno upravljanje otpadom, ranjivost na klimatske promene, kao i neadekvatno nacionalno finansiranje pitanja koja se tiču zaštite životne sredine i klimatskih promena.
Na pitanje kakva je uloga EU u poboljšanju takve situacije u regionu, Ivanova naglašava da EU igra centralnu ulogu u nekoliko ključnih aspekata.
“Prevashodno, EU služi kao vodeća snaga u postavljanju ekoloških i klimatskih standarda kojima zemlja regiona teže. Ova važna uloga nudi jasan pravac za ekološke politike i prakse u regionu. Bez smernica EU, zemlje Zapadnog Balkana suočile bi se sa značajnim izazovima u rešavanju ekoloških i klimatskih pitanja. Proces pristupanja EU podstiče i obavezuje zemlje ZB da usklade svoje zakonodavstvo i politike sa pravnim tekovinama EU, što je fundamentalni korak ka postizanju napretka u sektoru životne sredine i klime“, kaže Ivanova.
Prema njenim rečima, EU daje i najveći finansijski doprinos regionu, pružajući značajnu finansijsku pomoć kroz različite mehanizme finansiranja. Dodaje da je više od jedne decenije Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) obezbedio značajne resurse za podršku zaštiti životne sredine i održivom razvoju u zemljama Zapadnog Balkana.
Ivanova ocenjuje da je region ipak postigao određeni napredak u usklađivanju sa standardima EU kada je u pitanju harmonizacija zakonodavstva, ali da zemlje još uvek nisu postigle zadovoljavajući nivo napretka u pogledu implementacije.
“Godišnji izveštaji Evropske komisije za 2022. godinu pokazuju da zemlje Zapadnog Balkana imaju slab ili ograničen administrativni kapacitet, i da su u ranoj fazi implemetancije evropskog acquis-a u oblasti životne sredine”, navodi Ivanova dodajući da situaciju dodatno komplikuju nedovoljni i slabi administrativni kapaciteti za efikasno korišćenje već obezbeđenih fondova EU.
“Očigledno da zemlje Zapadnog Balkana nisu u potpunosti iskoristile mogućnosti koje im pruža proces pristupanja EU. Da bismo poboljšali situaciju, moramo unaprediti transparentnstno i upravljanje u oblasti životne sredine i klimatskih promena. To podrazumeva borbu protiv korupcije, unapređenje sprovođenja zakona i povećanje učešća javnosti u upravljanju IPA fondovima EU”, naglašava Ivanova.
Zaključuje da sve balkanske države moraju unaprediti svoje administrativne kapacitete