BEOGRAD – Ubrzavanje reformi u Srbiji, potrebnih za pristupanje Evropskoj uniji, zahtevaće snažnu političku volju i naporan rad, uključujući veliko angažovanje parlamenta, poručio je Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, na današnjoj sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević istakla je da je, prema Reformskoj agendi Vlade Srbije, predviđeno je da do kraja ove godine sprovedemo mere koje se odnose, između ostalog, na reformu izbornog zakonodavstva, izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Predstavljajući glavne zaključke Izveštaja Evropske komisije o Srbiji, ambasador Žiofre je kazao da će biti potrebno i usvajanje niza propisa u parlamentu, kako bi se državno zakonodavstvo uskladilo sa pravilima Unije.
“Nedavna poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija do kraja 2026. ispuniti sve kriterijume za članstvo predstavlja ambiciozan cilj, ali to je moguće postići… Parlament treba da radi zajedno sa Vladom i svim delovima društva, a Delegacija EU i ja lično, stojimo na raspolaganju za tehničku i drugu pomoć”, poručio je Emanuele Žiofre.
Prema rečima Žiofrea, svedoci smo “snažnog zamaha u procesu proširenja EU”. Promenjen je tempo pristupnih pregovora sa svim državama, što je važna istorijska prekretnica.
Govoreći o sadržaju Izveštaja EK o Srbiji, on je napomenuo da je “utvrđen izvestan napredak u određenim oblastima te je da potvrđena ranija ocena EK da su ispunjeni tehnički uslovi za otvaranje Klastera 3.
“Sada je na državama članicama Unije da odluče hoće li biti otvoren Klaster 3 za Srbiju… Konstatovano je takođe, da je opšti tempo reformi bio usporen u izveštajnom periodu zbog činjenice da su održani prevremeni izbori i Vlada je izvesno vreme bila u tehničkom mandatu. Budući da nećemo imati izbore određeno vreme, nadamo se ubrzanju reformi”, istakao je Žiofre.
Emanuele Žiofre je naglasio da će EU nastaviti da bude uz Srbiju, pružajući tehničku i finansijsku pomoć, uključujući sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Takođe, podsetio je da napredak u takozvanim suštinskim oblastima ostaje glavni preduslov za što brže članstvo u EU.
“Želimo da vidimo veći napredak u oblasti pravosuđa, uključujući veću transparentnost i nezavisnost pravosuđa”, naveo je on, ističući i da je civilno društvo u Srbiji u “izazovnom okruženju”, što je potrebno promeniti.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević se u obraćanju članovima skupštinskog Odbora za evropske integracije složila sa šefom Delegacije EU u Srbiji da “vladavina prava ostaje ključna” za napredak na evropskom putu, “tu nema dileme”.
“Preporuke Evropske komisije, ali i naša Reformska agenda, upravo su fokusirane i na onome što su Osnove. Prema našoj Reformskoj agendi, predviđeno je da do kraja ove godine sprovedemo mere koje se odnose, između ostalog, na reformu izbornog zakonodavstva, izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, izmene zakona o elektronskim medijima”, kazala je Tanja Miščević.
Miščević je istakla da je Vlada Srbije donela odluku o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja naše države Evropskoj uniji, čime se, kako je objasnila, “unapređuje cela struktura”.
“Mi ne želimo da glumimo da sprovodimo reforme, kako su to činile neke države kad su bile u procesu pristupanja EU, već da zaista to učinimo”, napomenula je ona.
Tanja Miščević je istakla da Reformska agenda predviđa da se Srbija do sredine 2027. uskladi sa zakonodavstvom EU, ali da će se nastojati da to bude učinjeno i ranije – do kraja 2026. godine.
Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije, najavila je da će Narodna skupština u decembru ratifikovati dva sporazuma potrebnih za dobijanje prvih sredstava iz Plana rasta.
Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog fronta, ocenio je da “gotovo identični nedostaci ponavljaju u izveštajima EK u protekle tri godine”.
“Korupcija je i dalje preovlađujuća u mnogim oblastima… A kada građani izađu na proteste, dobiju represiju… Desetina aktivista i građana nalazi se u zatvoru jer tražili da se kazne odgovorni za rušenje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 15 naših građana”, poručio je Robert Kozma.
Nasuprot tome, Milan Radin, poslanik Srpske napredne stranke, konstavovao je da su pojedini delovi Izveštaja EK “manjkavi”.
“Pritisak na pravosuđe je i dalje veliki, ali niko ne primećuje da on dolazi od strane pojedinih političkih aktera… Slažem se da se moraju pronaći odgovorni za tragediju u Novom Sadu ali to nije posao narodnih poslanika, već tužilaštva I sudova, pojedini narodni poslanici blokiraju rad sudova”, ocenio je Radin.