Sporazum u Ohridu bio je drugi u proteklih mesec dana na koji su se Kosovo i Srbija obavezali. Nakon prihvanja evropskog plana u Briselu, u Ohridu je prihvaćen i Aneks koji se odnosi na njegovu primenu. Lideri Evropske unije u više navrata izjavljivali su da je jedan od ciljeva dogovora Beograda i Prištine, ubrzanje evropskog puta i Srbije i Kosova. Tako se u javnosti opet stvara percepcija da je rešenje kosovskog pitanja uslov svih uslova, kao i da su vrata Evropske unije otvorena ukoliko se postigne dogovor sa Prištinom.
Bez obzira na to što je susret u Ohridu pohvaljen i označen kao korak napred u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ono što je ostalo nejasno je kako će dogovor da ubrza EU integracije Srbije, imajući u vidu da je Kosovo nije jedini problem i razlog za zastoj na tom putu.
Ako se pogleda samo prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije, prvi put od otvaranja pregovora 2014. godine, Srbija je nekoj oblasti nazadovala. Iako je formalno nazadovanje zabeleženo samo u Poglavlju 31 koje se tiče Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, zbog odluke srpskih vlasti da se ne uskladi sa sankcijama Rusiji, ocene ni u drugim poglavljima ne mogu da budu zadovoljavajuće za zemlju koja o članstvu pregovara preko osam godina.
Iz Evropske komisije za EWB kažu da su pregovori o normalizaciji uz posredovanje EU sastavni deo pregovora, a da su “mir, pomirenje i ekonomski razvoj ključni su preduslovi za ubrzani napredak regiona Zapadnog Balkana ka EU”.
“Kako je naveo Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost u Ohridu, sporazum o normalizaciji odnosa je pre svega u interesu naroda Srbije i Kosova, za širu regionalnu stabilnost i kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima“, izjavila je za EWB Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije.
Na pitanje kako bi pregovori mogli da budu ubrzani s ozbirom na konkretne zamerke i kašnjenja u oblastima koje nisu povezane sa Kosovom, Pisonero podseća da se proces proširenja zasnica na “pravičnoj i rigoroznoj uslovljenosti i principu zasluga”.
“To podrazumeva očekivanje da zemlje kandidati sprovode reforme u različitim klasterima i poglavljima, počevši od ‘osnova’, što uključuje vladavinu prava. Ovo su prva poglavlja koja se otvaraju u procesu pristupanja i poslednja koja se zatvaraju, u skladu sa unapređenom metodologijom”, izjavila je Pisonero.
Naglasila je da će dalji tempo Srbije u pristupnim pregovorima biti uslovljen napretkom u oblasti vladavine prava i normalizacijom odnosa sa Prištinom.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak kaže za EWB da on ne vidi prostor za ubrzanje pregovora, dodajući da je prihvatanje evropskog predloga više uslov da se bilo kakav proces pregovora nastavi.
Prema njegovim rečima, sve i da se sutradan reši pitanje Kosova, to Srbiju ne čini državom koja može da funkcioniše kao članica Evropske unije.
“Naš pregovarački okvir je prilično jasan. Mi moramo da ispunimo prvo prelazna merila u poglavljima 23 i 24. Sada kada su usvojeni zakoni u oblasti pravosuđa, mi treba da dokažemo da se zaista kredibilno borimo za nezavnost sudija i tužilaca. Pored toga, borba za sprečavanje visoke korupcije još je jedan od zahteva prema kome će se meriti napredak u ovoj oblasti”, kaže Međak.
Za razliku od Međaka, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović veruje da je prihvatanje evropskog predloga strateški izbor koji može unaprediti šanse Srbije da u narednom periodu ubrza proces pristupanja EU, ali pod uslovom da ispuni sve poznate i javno dostupne kriterijume koji važe za sve zemlje koje zatraže članstvo u EU.
“EU u ovom trenutku gleda na Zapadni Balkan kao geostrateški važan region koji bi ostankom van granica Unije mogao biti podložan raznim remetilačkim uticajima njenih strateških konkurenata. Dakle, proces integracije regiona će se nastaviti bez obzira na ishod razgovora Beograda i Prištine o evropskom predlogu, ali će dinamika i učesnici procesa u mnogome zavisiti od ishoda razgovora”, navodi Majstorović.
Dodaje da postizanjem sproazuma Srbija i Kosovo mogu da dobijeu šansu da usmere zajedničku istoriju u pravcu istinske normalizacije koja je moguća isključivo kao produkt iskrene rešenosti da se primene najbolja evropska rešenja i standardi.
“Proces evropeizacije, odnosno, prihvatanja ovih pravila, vrednosti i standarda i izjednačavanje naših građana sa građanima EU u smislu poštovanja ljudskih i manjinskih prava, najbolji je okvir za normalizaciju. U slučaju da predstavnici Srbije i Kosova propuste ovu priliku, postoji bojazan da bi dve zemlje mogle da budu ostavljene po strani dok ne iznađu bolje rešenje od ponuđenog. Istovremeno, u skladu sa navedenim geostrateškim interesima EU, ostatak regiona bi mogao da bude stavljen na ubrzani put ka članstvu kako bi se ograničili potencijalno negativni efekti nepostizanja sporazuma između Beograda i Prištine, izbegla prolongirana neizvesnost za region i poslala jasna poruka geopolitičkim konkurentima da je Zapadnom Balkanu mesto u EU”, smatra Majstorović.
Sporazum trebalo da dođe na kraju procesa
Govoreći o aktuelnim pregovorima Beograda i Prištine, Vladimir Međak podseća da se model “dve Nemačke” po kom je kreiran evropski predlog ranije spominjao kao konačni sporazum, nešto što je trebalo da dođe na kraju procesa.
“Stvari su se promenile od tada do danas. I zato što smo mi ‘pojeli’ vreme i svoj kredibilitet, sada ne možemo da govorimo da dogovor sa Kosovom znači članstvo, nego je sada dogovor sa Kosovom potreban da ne ispadnemo iz procesa proširenja. Mi smo sebi opet uspeli da otežamo pregovarački kapacitet i proces pomerimo unapred”, objašnjava potpredsednik EPuS-a.
Srđan Majstorović objašnjava za EWB da se u Srbiji u velikoj meri pojednostavljuje proces evropskih integracija, pa se tako često koriste metafore o “pomeranju stativa” ili “promeni pravila” čime se želi iskriviti slika o jasno i javno definisanim uslovima za članstvo u EU.
“Ne postoji mogućnost izbora pojedinačnih uslova za članstvo čijim se ispunjavanjem stiču uslovi za prijem. Dakle, normalizacija odnosa sa Prištinom ne znači automatski da se poništavaju preostali uslovi o pristupanju sankcijama EU prema Rusiji, ili da će EU odustati od zahteva da se u Srbiji dokaže da demokratske institucije funkcionišu, da se sprovodi vladavina prava, da njena ekonomija funkcioniše po tržišnim principima i da poseduje sposobnost da ispunjava obaveze buduće članice Unije”, ukazuje Majstorović.
Ocenjuje da kada se traži rešenje tako složenog pitanja, kao što je kosovsko, ustupci su neophodni sa obe strane.
“Potencijalno rešavanje ovog pitanja svakako bi dovelo do jačanja pozicije Srbije u vođenju pristupnih pregovora sa EU. Međutim, pogrešno je posmatrati pojedinačne obaveze u procesu približavanja Srbije EU kao izolovane uslove čijem se ispunjavanjem automatski stiču uslovi za pristupanje Uniji”, kaže predsednik Upravnog odbora CEP-a.
Koliko smo daleko od članstva u EU?
Pregovore o članstvu Srbija je započela 21. januara 2014. godine na prvoj međuvladinoj konferenciji u Briselu. Decembra 2015. godine otvorena su prva pregovaračka poglavlja. Od tada do danas, otvoreno je 22 od ukupno 35 poglavlja, dok su privremeno zatvorena samo dva (poglavlje 25 i 26 koji se u isto vreme otvaraju i privremeno zatvaraju). U međuvremenu, Evropska unija izmenila je pregovarački proces, a srodna poglavlja smestila je u četiri pregovaračka klastera. Poslednji klaster koji se tiče zaštite životne sredine, Srbija je otvorila u decembru 2021. godine. U međuvremenu, osim kriterijuma za napredak koji su poznati odavno, početkom rata u Ukrajini i odlukom srpskih vlasti da se ne usklade sa sankcijama EU Rusiji, usklađivanje sa spoljnom politikom EU postaje jedan od uslova bez kojih je, sudeći prema porukama iz EU, dalji napredak malo verovatan.
Srđan Majstorović veruje da je politika proširenja EU aktuelizovana zbog napada Rusije na Ukrajinu i potrebe strateškog redefinisanja odnosa sa Rusijom. Dodaje da u takvim okolnostima, svrstavanje Srbije uz EU i usklađivanje sa njenom spoljnom politikom svakako veoma značajno za evropski put Srbije.
“Međutim, izuzetno je pogrešno smatrati da će se postizanjem dogovora sa Prištinom vrata EU širom otvoriti za zemlju u kojoj se javni tužioci šikaniraju, pisci evakuišu, aktivisti, sudije i novinari zastrašuju i napadaju, mediji (u glavnom) kontrolišu, a državne institucije ne vrše funkcije propisane Ustavom i zakonima. Tendenciozno pojednostavljivanje uslova za pristupanje Srbije Uniji ima isključivo funkciju manipulacije javnošću, prikrivanja kašnjenja u sprovođenju preuzetih obaveza i skretanja pažnje s nagomilanih problema sa kojima institucije ne uspevaju da se izbore na adekvatan način”, naglašava Majstorović.
Vladimir Međak ukazuje da se sve više unutar EU sve više govori o 2030. godini koja bi mogla da bude godina novog proširenja. Prema njegovim rečima, jedino Srbija i Crna Gora tu šansu imaju.
Međutim, Međak naglašava da bi ta godina za Srbiju mogla da bude ukoliko bi sve reforme bile završene do juna 2027. godine.
“Da bismo ušli u EU 1. januara 2030. godine, svi pregovori moraju da budu gotovi do juna 2027. godine. To je još samo četiri godine, a mi smo ‘pojeli’ osam godina i nismo došli ni do polovine pregovora”, navodi Međak, dodajući da za četiri pregovaračka poglavlja Srbija nije ispunila ni prelazna merila za otvaranje.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku procesa pristupanja pred Srbijom su ostale važne visoko političke odluke ukoliko želi da postane članica EU. U te odluke spadaju sankcije Rusiji, pitanje subvencionisanja stranih investitora, visoka korupcija…
“Moraju da se promene stubovi srpske politike. To su sve strateške odluke koje moraju da se donesu, a jedanput kada su donete, Srbija mora da počne da deluje prema njima. A mi deset godina odlažemo donošenje takvih odluka. Posle toga moraju da se završe stvari koje su na čekanju decenijama poput životne sredine i energetike. Ovo su odluke koje su trebalo da budu donete još 2015. ili 2016, a mi o ovome pričamo 2023. godine”, kaže Međak.
On ocenjuje da je idealan period za reforme bio od 2016. do 2020. godine kada je postojala stabilna većina u Narodnoj skupštini, jeftini krediti i dobra ekonomska klima u EU, a Srbija u tom periodu nije uradila ništa.
“Nama treba po pet godina da napišemo pregovaračku poziciju u benignim poglavljima, kao što je poglavlje 28 – zaštita potrošača. Mi smo pojeli to idealno vreme i sada treba do juna 2027. da završimo sve, a međuvremenu nas čekaju predsednički izbori i makar još jedni parlamentrni uz jaku političku krizu”, zaključuje Međak.