Pre nekoliko dana, 24. februara, navršile su se dve godine od početka rata u Ukrajini, koji je radikalno promenio bezbednosnu arhitekturu na evropskom kontinentu. Dok je rat u Ukrajini glavni geopolitički prioritet za Evropsku uniju i NATO, Srbija, iako partnerska zemlja, još uvek je jedina država kandidat za članstvo na Zapadnom Balkanu koja se nije uskladila sa evropskim sankcijama Rusiji. Sve izjave najviših NATO zvaničnika govore da je Srbija važan partner i da je saradnja na odličnom nivou, dok srpska javnost o nivou te saradnja uglavnom ostaje neobaveštena.
O bezbednosnoj situaciji u regionu Zapadnog Balkana, saradnji Srbije i NATO, značaju misije KFOR za očuvanje stabilnosti na Kosovu, razgovarali smo sa ambasadorom Srbije pri NATO misiji u Briselu, Branimirom Filipovićem.
European Western Balkans: Kako ocenjujete trenutnu saradnju Srbije i NATO? Od NATO zvaničnika se često može čuti da je Srbija važan partner za Alijansu.
Branimir Filipović: Upravo je Generalni sekretar NATO Stoltenberg tokom posete Beogradu, novembra 2023. ponovo potvrdio da je Srbija važan regionalni akter i dugoročni partner NATO. Kontinuirani stav Alijanse je da poštuje vojnu neutralnost Srbije i da želi da razvija partnersku saradnju u obostranom interesu, kao i u interesu mira i stabilnosti u regionu i izvan njega, što su i jasna opredeljenja Srbije.
Srbija od pristupanja NATO Programu partnerstvo za mir, što slučaj i sada, iskazivala je i u praksi potvrđivala svoje opredeljenje da bude odgovoran i predvidljiv partner. Partnerski odnosi sa NATO, kao deo spoljne politike Srbije i druga strana naših bilateralnih odnosa sa članicama Alijanse, zasnivaju se na partnerskoj saradnji na osnovama vojne neutralnosti Srbije, bez aspiracija za članstvo, ali uz otvorenost da se unapređuje politički dijalog i partnerska saradnja u oblastima od zajedničkog interesa.
Vojnu neutralnost shvatamo ne kao samoizolaciju, već kao spremnost za saradnju i podelu odgovornosti u savremenim međunarodnim odnosima. Takvo partnerstvo, koje podrazumeva međusobno razumevanje i uvažavanje, doprinosi ostvarenju strateških interesa promocije mira i dugoročne stabilnost regiona i procesa evropske integracije Srbije i država Zapadnog Balkana.
Izuzetan značaj za Srbiju u partnerskoj saradnji predstavlja Kosovo i Metohija, gde razmeštena Misija KFOR u skladu sa mandatom zasnovanom na Rezoluciji SBUN 1244 i uloga KFOR-a kao jedine legalne vojne formacije u Pokrajini. Cenimo statusno neutralno postavljanje Misije KFOR, što je ključno za potpuno i nepristrasno sprovođenje njenog mandata. Za Srbiju je važno da KFOR svojom ulogom ključnog bezbednosnog aktera za stabilnost u Pokrajini doprinese obezbeđenju zaštite pripadnike srpske zajednice i njihovih prava, koja, nažalost, ugrožena jednostranim i samovoljnim postupanjima Privremenih institucija samouprave u Prištini.
Nesporan je interes Srbije da razvija i dalje partnerstvo sa NATO, posebno što se u konceptu partnerstva Alijanse naglašava da se ono i oblikuje u interesu i potrebama partnera, što je jedna od najvećih vrednosti ovog koncepta.
EWB: Od 2020. godine vlasti u Srbiji više puta su najavljivale i uvodile moratorijume na vojne vežbe sa stranim partnerima. Zvanično Vlada Srbije je usvojila zaključke o moratorijumu 27. februara 2022. godine, tri dana nakon početka ruske agresije u Ukrajini. Da li ovaj moratorijum usporio ili smanjio novo saradnje između Srbije i NATO?
BF: Zaključak Vlade Srbije donet u skladu sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost predstavlja definisanje pozicije Srbije u odnosu na situaciju i rat u Ukrajini. Ta pozicija se ni do danas nije menjala, u kojoj Srbija, pored ostalog, a na osnovu principijelnog stava o poštovanju međunarodnog prava, pruža punu podršku načelu teritorijalnog integriteta svih država, što uključuje Ukrajinu. Moratorijum na vojne vežbe i to sa svim partnerima u svetu, deo je tog zaključka, a zasnovan je na premisi iskazivanja vojne neutralnosti u kontekstu rata u Ukrajini.
Vojne vežbe su uvek bile jedan od oblika saradnje Srbije i NATO, koji prepoznatljiv, te njihovo ne održavanje eventualno može da stvara percepciju o promeni nivoa saradnje. Kada se radi o vojnoj saradnji, međutim, u poslednje dve godine bilo je oko 120 različitih aktivnosti godišnje, kao i aktivno učešća Srbije u drugim programima Partnerstva za mir, što ukazuje da se nivo saradnje održava.
Ključno je prisustvo političkog dijaloga, pre svega na najvišem nivou između predsednika Vučića i generalnog sekretara Stoltenberga, koji se uspešno odvija godinama, a što veoma značajano za ukupan politički dijalog i raznovrsne oblike praktične saradnje. Tome dodajem i aktivnosti naših nadležnih institucija, pre svega ministarstva spoljnih poslova i odbrane, Generalštaba i drugih institucija, kao i Misije Republike Srbije pri NATO, njenog civilnog i vojnog dela sa NATO međunarodnim sekretarijatima, misijama i delegacijama članica Alijanse i partnera, kao i vojnim strukturama u Vrhovnoj komandi savezničkih snaga u Monsu (SHAPE).
Takođe, u istom pravcu i ciljevima je usmerena i sveobuhvatna saradnja NATO vojne kancelarije u Beogradu sa našim institucijama, što sve čini veoma uspešno razvijenu mrežu kanala komunikacije između Srbije i NATO, kako bi se partnerska saradnja, koja je slojevita i razvijena, što bolje oblikovala u zajedničkom interesu.
Tokom posete GS Stoltenberga Beogradu razmatrana je mogućnost održavanja vojne vežbe NATO – Srbija, koja je planirana ranije, ali odložena nakon početka rata u Ukrajini, a na osnovu navedenog zaključka Vlade Srbije, što je i pomenuto na zajedničkoj konferenciji za medije predsednika Vučića i generalnog sekretara Stoltenebrga.
Trenutno se analizira mogućnost obnavljanja vojnih vežbi sa partnerima, s obzirom da svaka vojska, kao i naša ima potrebu za interoperabilnošću u razvoju svojih sposobnosti i kapaciteta, posebno imajući u vidu našu istaknutu ulogu u misijama i operacijama EU i UN, što je važan deo naše spoljne i politike odbrane, a u sklopu toga i partnerskog odnosa sa NATO. Ta uloga je veoma prepoznata i u vojnim i civilnim strukturama NATO, kao i EU i UN i doprinosi jačanju pozicije Srbije na međunarodnoj sceni, kao relevantnog kontributora mira i stabilnosti u regionu, ali i izvan njega.
EWB: Iz Evropske Unije stižu jasni signali da se očekuje da se zvanični Beograd uskladi sa sankcijama Rusiji. Da li to što nismo uveli sankcije Rusiji problem za saradnju Srbije i NATO?
BF: Za razliku od EU u okviru koje je uveden režim sankcija Rusiji, NATO nema sličan mehanizam te se ovo pitanje ne postavlja u okviru partnerske saradnje. Sa druge strane, pošto su većina članica NATO i članice EU, činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji utiče na oblikovanje percepcije o Srbiji u okviru NATO imajući u vidu stavove država članica o ratu u Ukrajini.
Treba imati u vidu da rat u Ukrajini, novo bezbednosno okruženje saveznika, kao i proces prilagođavanja Alijanse aktuelnom globalnom trenutku dovode do toga da se NATO ponovo najviše fokusira na svoj prvi zadatak, a to je kolektivna odbrana. Logično je da se to reflektuje i na druga dva suštinska zadatka NATO, a to su kooperativna bezbednost i upravljanje krizama. Kad se radi o partnerskoj saradnji sa time se suočavaju svi partneri.
NATO i EU, kao dve organizacije sve bliže sarađuju u pojedinim oblastima, i do sada su zaključile tri zajedničke deklaracije. Pošto je Srbija kandidat za EU, koja sprovodi svoj pristupni proces, ova saradnja NATO i EU, posebno u oblasti bezbednosne politike, daje logičnu osnovu da interes i Srbije i NATO bude dodatno oblikovanje saradnje na uspostavljenim principima partnerskih odnosa. U tom kontekstu treba posmatrati i interes i Srbije i NATO za održanjem mira i stabilnosti u regionu, kao ključnog uslova ekonomskog i svakog drugog napretka. Iskreno verujem da su kapaciteti Srbije i njen doprinos bezbednosti u regionu, ali i van njega prepoznati i vrednovani u NATO, te, pored ostalog, NATO i iz tih razloga ceni ulogu Srbije kao partnera.
EWB: Poslednji put Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) usvojen je za period od 2019. do 2021. godine. Kakva je dosadašnja ispunjenost IPAP-a i šta možemo očekivati u budućnosti kada je reč o ovom akcionom planu?
BF: Srbija je prošla dva ciklusa IPAP, a kao što vam poznato, pošto IPAP publikovan na sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane kao i svi partnerski dokumenti, koji transparentni i dostupni, fokus bio na spoljnoj i bezbednosnoj politici, reformama u sektoru odbrane i interoperabilnosti, učešću u međunarodnim misijama/operacijama, naučnoj saradnji, planiranju u vanrednim situacijama. Kako se može videti iz tabele koja čini deo IPAP pojedine aktivnosti su imale određeni tajming koji bio realizovan, a pojedine bile tekući procesi, pošto se radi o reformskim procesima u različitim oblastima, koji su i u vezi sa našim procesom evropske integracije. Ovi dokumenti su predstavljali potvrdu trenda partnerske saradnje Srbije sa NATO, stvarali uslove za nastavak redovnog i strukturiranog dijaloga o svim pitanjima od obostranog interesa, i olakšavali koordinaciju naše bilateralne saradnje sa članicama i partnerima NATO. Oba dokumenta kao polazište su imali jasno definisanu politiku vojne neutralnosti Srbije.
NATO je od 2021 i 2022. otpočeo proces transformacije partnerskih dokumenata, bez promene osnovnih principe partnerske saradnje: dobrovoljnosti, transparentnosti i fleksibilnosti, sa ciljem da objedini sve postojeće aspekte partnerske saradnje u jedan proces, koji će se ažurirati tokom trajanja jedinstvenog dokumenta – ITPP Individualno prilagođeni partnerski program. On zamenjuje, odnosno objedinjuje postojeće dokumente i instrumente partnerske saradnje poput Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) i Procesa planiranja i pregleda (PARP).
Cilj svega toga je bio da se obezbedi veća politička kontrola, kako od strane članica NATO tako i od samih partnerskih zemalja, veća transparentnost, racionalnost i efikasnost uz smanjenje administrativnih poteškoća kada se radilo o mnoštvu dokumenata.
Mi smo sada u fazi usaglašavanja tog novog dokumenta, kao i ostali partneri, koji još nisu okončali ovaj proces. Generalno sadržina će biti slična, kao i u ranijim IPAP-ima jer će fokus biti na političkom dijalogu i praktičnoj saradnji koje su u prevashodno u našem interesu, naravno u konsultacijama i dogovorima sa NATO, tako da očekujemo da će biti apostrofirane iste oblasti poput onih koje su činile sadržinu IPAP. Različita će biti samo metodologija pristupa. Takođe, novi dokument će u sebi sadržati PARP – Proces planiranja i pregleda, koji sa Konceptom operativnih sposobnosti, ali i drugim programima predstavlja glavni mehanizam na planu vojne saradnje i podrške reformama sistema odbrane.
EWB: NATO zvaničnici u svojim izjavama pohvaljuju nivo saradnje Srbije i NATO. Uprkos tome negativna percepcija građana Srbije prema NATO se ne menja. Zbog čega ova unapređena saradnja Srbije i NATO se ne reflektuje na percepciju građana?
BF: Odnosi Srbije i NATO jesu specifični, jer je Srbija jedina zemlja partner koju članice NATO bombardovale tako da su odnosi opterećeni i zbog refleksija tih događaja iz prošlosti. Ukazao bih na dva bitna momenta: Tadašnja SRJ je bombardovana 1999. od strane NATO članica, bez ovlašćenja Saveta bezbednosti UN iako nije napala nijednu državu članicu. To se dogodilo u vreme svetskog mira i integracija, a jedna mala zemlja napadnuta je od najmoćnije svetske Alijanse.
Ove godine se navršava 25 godina od tog događaja, a svake godine izražavamo sećanje na stradale, što je za nas izuzetno težak i emotivan čin. Mnogi građani su doživeli bombardovanje, mnogi izgubili svoje bližnje, tako da to ostaje u neizbrisivom sećanju. Ono što i ovog puta želim da istaknem da je Generalni sekretar Stoltenberg u više prilika, izrazio žaljenje i saučešće zbog stradalih civila, što je čin koji se ceni u Srbiji, pošto niko od generalnih sekretara NATO pre njega to nije na takav način učinio.
Bombardovanje tadašnje SRJ i ogromne civilne žrtve i razaranja ostaju u sećanju, ali i Srbija i NATO imaju interes da nastave sa pozitivnom agendom i dalje unapređuju partnersku saradnju u zajedničkom interesu, jer prošlost se ne može promeniti, tragične i traumatične posledica ostaju u sećanju, ali se može zajednički graditi budućnost.
Do takve budućnosti može se stići samo jačanjem međusobne saradnje i poverenja, što čini suštinu partnerstva, ali, što je takođe posebno važno, i uz razumevanje i uvažavanje vitalnih interesa Srbije, kao značajnog i odgovornog partnera.
Drugi bitan momenat koji utiče na percepciju NATO u Srbiji je činjenica da su mnoge članice, priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova, odnosno nasilnu secesiju jednog dela teritorije Srbije. Nesporna je činjenica da NATO ima statusno neutralan pristup, što naša strana uvažava, ali pojedine članice koje su priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova imaju drugačiji pristup u odnosu na onaj definisan u NATO i bilateralno podržavaju Prištinu čak i u oblastima poput odbrane, što smatramo suprotnim Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, jer je KFOR jedina legalna vojna formacija ma Kosovu i Metohiji.
To se opet u odnosu javnosti prema NATO održava jer se radi o njegovim članicama i to najmoćnijim. Svi moramo biti svesni toga, ali treba nastaviti u građenje partnerskih odnosa, uz međusobno razumevanje i poštovanje interesa. Ono što Srbija upravo očekuje jeste takvo razumevanje, pre svega crvenih linija u odbrani svojih državnih i nacionalnih interesa, koje ima svaka zemlja, i uvažavanje doprinosa koje Srbija daje u svim delikatnim pitanjima koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, ali i region u celini.
EWB: Jedan od NATO programa u kojima Srbija posebno aktivna je Program „Nauke za mir i bezbednost“, u kome učestvujemo od 2007. kao partnerska zemlja. Kakva je saradnja u ovoj oblasti i koji su najznačajniji aktivni projekti.
BF: Upravo ste u pitanju dobro ocenili aktivnost Srbije u ovom Programu jer je Srbija po broju projekata jedna od vodećih partnerskih zemalja. Program ima za cilj promovisanje saradnje sa državama članicama i partnerima u domenu naučnih istraživanja, tehnoloških inovacija i razmeni znanja.
Tokom 2023. a i ranijih godina istraživači i naučni kadar iz Srbije učestvovali su u nizu projekata u oblasti naprednih tehnologija, borbe protiv terorizma, energetske bezbednosti, suprotstavljanja CBRN pretnjama i dr. Svi ovi projekti su veoma značajni i pružili su priliku da se dostignuća naših naučnika dodatno prepoznaju na međunarodnoj sceni, ali i saradnja koju ostvaruju sa naučnim institucijama iz članica NATO i partnera.
Izdvojio bih kao primer saradnju u razvoju tehnologije za identifikaciju eksplozivnih naprava na mestima masovnog okupanja i tranzitiranja (poput aerodroma, metroa, železničkih stanica i dr) sa ciljem sprečavanja terorističkih napada na ovim lokacijama. Radi se o projektu „DEXTER” u kome su učestvovali naučnici iz Instituta „Vinča“ sa naučnicima iz NATO članica – Francuske, Nemačke, Italije, Finske i Holandije, kao i partnera Koreje i Ukrajine.
Nedavno je povodom obeležavanja „Dana žena i devojaka u nauci“ NATO objavio saopštenje o podršci Alijanse „izvanrednim istraživačima država članica i partnerskih zemalja “ u okviru ovog programa na razvoju rešenja za nove bezbednosne izazove. Tada je, pored ostalih, pomenut doprinos dr Danice Pavlović sa Instituta za fiziku u Beogradu, koja se bavi istraživanjem u oblasti biofotonike. Ona je uz podršku NATO programa „Nauka za mir i bezbednost,“ završila istraživački projekat koji se zasnivao na upotrebi elemenata iz prirode za unapređenje postojećih tehnologija. Ona je radila na razvoju „low-cost“ multispektralne kamere za nadzor, koristeći primere iz prirode, poput razmere leptirovih krila za piksele na kameri, a prototip ovog uređaja je ona predstavila Generalnom sekretaru Stoltenbergu, prilikom njegove posete Beogradu.
Pomenuo bih da je bio veoma uspešan istraživački projekat za razvoj komercijalne proizvodnje biogoriva iz algi koji sprovodio Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Univerzitetom u Mančesteru iz Velike Britanije i Bejlor univerzitetom iz SAD, kao i višegodišnji projekat „Baterije i superkondenzatori na bazi ugljenika“ – SUPERCAR sa ciljem razvoja nove generacije baterija i super kondenzatora zasnovanoj na ekološkoj prihvatljivijoj tehnologiji ugljenika dobijenoj iz biomase. Partneri u ovom projektu su Fakultet za fizičku hemiju u Beogradu i naučne institucije iz Ljubljane i Podgorice. Takođe, nedavno je pokrenut projekat u oblasti korišćenja vodonične energije uz učešće Instituta „Vinča“ i univerziteti u Podgorici i Madridu. Ovo su samo primeri, a lista je veoma duga, tako da bi prevazišla okvir ovog pitanja.
NATO inače objavljuje pozive za prijavljivanje projekata u okviru ovog Programa o čemu Misija redovno obaveštava i Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kao nadležni resor za ovu oblast, uz ohrabrivanje naših naučnika i institucija da uključe svoje projekte u ovoj program pošto su dosadanja iskustva veoma pozitivna.
EWB: Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu nakon događaja u Banjskoj? Kakva je uloga KFOR-a i da li su odnosi između Vojske Srbije i KFOR-a i dalje na nivou kakvi su bili pre?
BF: Naša izuzetna zabrinutost za bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji, zbog ugrožavanja i zastrašivanja pripadnika srpske zajednice u Pokrajini od strane Prištine i ne ispunjavanja njenih obaveza iz Briselskog sporazuma našla je svoj odraz i u nedavnoj vanrednoj sednici SBUN. Takvu sednicu je Srbija tražila, a povodom najnovijih jednostranih i protivpravnih odluka Prištine oko ukidanja dinara.
Ova odluka je dovela do kulminacije napada na srpsko stanovništvo, a njihov opstanak na teritoriji južne pokrajine Srbije direktno zavisi od priliva dinarskih sredstava iz budžeta Srbije čiji su oni korisnici, a koji se svih ovih godina nesmetano odvijao. Veoma je dobro što je ta sednica bila otvorena za javnost, te to bila prilika da se na široj međunarodnoj sceni prepozna koji stepen rizika i protivpravnosti nose sve brutalnije jednostrane akcije Prištine, koje su usmerene da Srbi napuste svoje domove.
Kontinuirano izražavamo posvećenost dijalogu Beograda i Prištine, pod posredništvom EU i na svim nivoima upravo ukazujemo da za svaki proces dijaloga neophodno da dve strane ispune ono što je dogovoreno, jer to osnova da proces bude održiv. Ključni problem je što Priština ne samo da odbija da ispuni ove obaveze već preduzima sve brutalnije i bezobzirnije jednostrane poteze. To nailazi na retoričku kritiku međunarodnih faktora, ali za sada bez izgleda da Priština prestane sa takvim postupanjima i konačno ispuni ono što dogovoreno Briselskim sporazumom, ali i posebnim sporazumom o principima ustrojstva Zajednice opština sa srpskom većinom.
Od izuzetne važnosti je da se mandat Misije KFOR na Kosovu i Metohiji ostvari u punom obimu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 i Vojnotehničkim sporazumom, kao i da se dijalog Beograda i Prištine nesmetano odvija, uz realizaciju dogovorenog i bez preduzimanja jednostranih poteza. Istovremeno bitno je da se preventivno spreči svaka provokativna akcija Prištine, koja nosi potencijal za destabilizaciju. Odgovornost garanta bezbednosti na prostoru KiM nikako ne može biti preneta na bilo koga drugog pošto je KFOR jedina legalna vojna formacija u Pokrajini, jedini partner Vojske Srbije u obezbeđenju administrativne linije, ključan garant sprovođenja Briselskog sporazuma i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba, njihove imovine, verske i kulturne baštine u Pokrajini.
Odnosi Vojske Srbije i KFOR-a su veoma dobri jer postoji zajednička spremnost i opredeljenost da se sopstveni mandati realizuju. Obe strane poštuju i primenjuju svoje obaveze i realizuju prava iz Vojnotehničkog sporazuma. Vojska Srbije je u stalnom kontaktu sa KFOR-om na raznim nivoima od komunikacije načelnika generalštaba Vojske Srbije i komandanta KFOR-a do drugih nivoa koji su predviđeni Vojnotehničkim sporazumom, kao i komunikacijama sa vojnom strukturom NATO. Ova saradnja se visoko ocenjuje i od strane NATO vojnih i drugih struktura tako da sam uveren da će ona na tim osnovama biti nastavljena. Ovakav vid svestrane saradnje na pravi način predupređuje svaki pokušaje raznih političkih i drugih krugova u Prištini, koji nastoje da provokacijama dovedu do narušavanja odnosa KFOR-a i Vojske Srbije.