Koalicija prEUgovor objavila je polugodišnji Alarm izveštaj o napretku Srbije u Klasteru 1, za period od novembra 2023. godine do aprila 2024. godine. Jedan od glavnih zaključaka izveštaja je da bi pristup aktuelne vlasti prema reformama na putu ka EU morao da se promeni, jer se reforme sprovode tek forme radi, a obaveze iz procesa pristupanja tumače se minimalistički, čime se zaobilazi rešavanje ključnih problema.
O nalazima koalicije prEUgovor, stanju u oblasti vladavine prava i nastavku procesa evropskih integracija razgovarali smo sa Jelenom Pejić Nikić, koordinatorkom koalicije prEUgovor i istraživačicom Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
European Western Balkans: Koji su glavni nalazi novog izveštaja Koalicije prEUgovor kada je reč o stanju u oblasti Klastera 1 koji se odnosi na vladavinu prava?
Jelena Pejić Nikić: Stanje u Klasteru 1 danas nije bolje nego što je bilo pre šest meseci. To je jedan od glavnih zaključaka iz našeg monitoringa, koji je obuhvatio period od novembra prošle godine do kraja aprila ove godine. Sve je bilo u duhu izbora tako da uopšte nismo imali vladu u ovom izveštajnom periodu, a raspuštena je bila i Narodna skupština, koja je završila svoje konstituisanje tek 20. marta.
Sve ono što je trebalo normativno da se radi, kao što je pisanje i usvajanje propisa, je izostalo. Podsetila bih i da su normativne aktivnosti tek prvi korak iza koga treba da sledi primena kako bismo mogli da vidimo efekte bilo kakvih reformi. Tokom izbora ceo sistem se napreže tako da obično izostanu reformske aktivnosti. I to je sasvim očekivano, ali ono što je problem je to što se izbori konstantno dešavaju.
Mi smo imali tri izborna ciklusa u proteklih pet godina, a skoro dve godine bili smo bez vlade samo zato što se svaki put čekao poslednji rok da se institucije konstituišu. To je isto pokazatelj volje da se samo odugovlači, što je bilo jasno i u proteklih šest meseci.
Videli smo da je i čitava situacija sa izborima dosta uticala na uživanje ljudskih prava, naročito su stavljena pod znak pitanja sloboda okupljanja, sloboda medija, zaštita podataka o ličnosti. Institucije koje bi trebalo da se bave zaštitom ovih prava bile su u proteklih šest meseci sasvim pasivne, a neke i do danas nisu reagovale, ili su reagovale neblagovremeno.
Ono što je urađeno jeste donošenje nekih podzakonskih akata nezavisnih tela. To su na primer usvajanje podzakonskih akata za sprovođenje medijskih i pravosudnih zakona. Ali je i to manjkavo i nedovoljno transparentno.
Kada je reč o pravosuđu, jedna od promena, na koju se naročito poziva Vlada ali i Evropska komisija, je ta da je izmenjen Ustav u delu o pravosuđu, doneti su pravosudni zakoni, ali je sad pitanje kako se to primenjuje. Dosadašnja primena nije u duhu onih ciljeva reforme pravosuđa, jer nismo videli da je došlo do jačanja nezavisnosti pravosuđa ili samostalnosti tužilaca. U praksi pritisci rastu, a tužioci su sasvim obeshrabreni da neprimerene uticaje prijavljuju. Izbori novih tužilaca su prošli nedovoljno transparentno i obrazloženo. Mi i dalje ne znamo da li su najbolji kadrovi i ljudi od integriteta postavljeni na ta mesta. Osim toga, kao što je to slučaj u javnoj upravi, i u pravosuđu postoji dominacija vršioca funkcije, ili vršioca dužnosti– v.d. stanja.
Kada je reč o medijskim zakonima, mislim da je Evropska komisija požurila u svom izveštaju iz novembra prošle godine gde je pohvalila Srbiju. Medijski zakoni jesu doneli neke dobre stvari, ali nisu zadovoljili ciljeve koje je postavila Medijska strategija. Čak su i uveli su i neke loše stvari. Ponovo je stvoren prostor da država ima vlasništvo nad medijima, kasnije je omogućeno smanjenje kvaliteta programa koje treba da imaju televizije sa nacionalnom frekvencijom…
Čak i ono što je urađeno u prethodnom periodu, a što uglavnom izlazi iz okvira nadležnosti Vlade, podložnoje raznim kritikama. Iako neke stvari donose određene dobrobiti, najčešće se istovremeno uvode i neke loše stvari, čime se i dobra rešenja obesmišljavaju. Tako da se i te reforme mogu najkraće opisati – jedan korak napred, nazad dva.
U procesima usvajanja nekih propisa, mogli smo da vidimo da se to opet radi sa kašnjenjem, zbrzano u poslednjem trenutku, dok je uključivanje civilnog društva samo formalno. To se videlo u izradi strateških akata za borbu protiv trgovine ljudima, strateške procene pretnje od teškog i organizovanog kriminala, u oblasti monitoringa priužanja besplatne pravne pomoći…
Nažalost, u proteklom periodu videli smo da nema naučenih lekcija o stvarima koje su zaista traumatizovale naše društvo prošle godine u maju. Godinu dana kasnije, osim nekih ad hoc mera koje je vlada uvodila, ništa nismo videli što bi značilo sistemsku izmenu. Čak i neke stvari koje su pokrenute, kao Savet za borbu protiv vršnjačkog nasilja koje je vodila premijerka, mi ne znamo šta se sa tim dešava od kako je prethodna vlada raspuštena.
EWB: Da li smatrate da je stanje kada je reč o izbornom procesu pogoršano u odnosu na ranije, s obzirom da već godinama postoje brojne zamerke?
JPN: Nastavljen je jedan negativan trend u ovoj oblasti i ništa nije poboljšano. To je poražavajuće jer se stalno nešto govori o popravljanju izbornih uslova. Ali ispostavilo se da vladajuća stranka uvek nađe neku rupu i prolaz kako bi i dalje mogla da nastavi sa zloupotrebama.
Organizovane migracije birača, čemu smo svedočili na poslednjim izborima, predstavljaju jedan sasvim jedan novi nivo izbornih neregularnosti. Međutim, mi nismo sigurni u kojoj meri se to vršilo ranije. Vlast tvrdi da to nije nezakonito, ali to je podrazumevalo da određene institucije, poput Ministarstva unutrašnjih poslova ne rade svoj posao. To svakako jeste nezakonito. Ali da bismo mi to potvrdili da li su zakoni prekršeni ili ne potrebno je da druge institucije, poput tužilaštva, to istraže i podignu optužnice. Međutim, pravosuđe je bilo sasvim pasivno.
Sa druge strane, svi oni problemi o kojima već godinama kao koalicija izveštavamo u vezi sa izborima su ostali. Takvi problemi su na primer potpuna dominacija vladajuće većine, a naročito predsednika Srbije u medijima. Iako više nije predsednik stranke, on ostaje ta figura koju oni stavljaju na nazive lista, osoba koja ima najviše javnih nastupa, a izveštavanje o njemu je pozitivno.
Nastavljena je funkcionerska kampanja, uprkos nekim stalnim krpljenjima zakona kojima bi se to navodno onemogućilo. Javna sredstva se i dalje eklatantno troše, a vidimo čak i jednu očiglednu kupovinu glasova kroz neke vrste jednokratne pomoći koja se daje određenoj kategoriji stanovništva. Ta pomoć se građanima predstavlja kao dar vladajuće stranke ili poklon predsednika, iako su to sredstva iz budžeta.
Čitav izveštajni period koji je obuhvatio i predizbornu kampanju, potom i rasprave i proteste povodom izbornih nepravilnosti, još jednom je pokazao koliko institucije ne funkcionišu i koliko je država zarobljena.
Dobro je što je i međunarodna zajednica shvatila do koje mere idu izborne nepravilnosti i da su se o tome oglasili. Ostaje da vidimo šta će biti naredni koraci.
U prethodnom periodu, civilno društvo učestvovalo je u Radnoj grupi za primenu preporuka ODIHR-a, ali dosadašnji rad te grupe nije zadovoljavajući. Problem je što mi i dalje ne vidimo volju da se nešto zaista promeni nego samo da se taj proces sprovede forme radi, da bi se pokazalo da se nešto radi. Međutim, efekta i dalje nema. To je inače jedan od hroničnih nalaza koje dajemo već godinama.
EWB: U novom izveštaju podsećate da je Srbija dobila najveću vladu do sada, sa 25 ministarskih resornih ministara i pet ministara bez portfelja, kao i jednim potpredsednikom Vlade bez ministarskog mesta. Šta je ono što bi nova vlada morala da uradi kako bi se napravio pomak u Klasteru 1?
JPN: Mi smo kao koalicija već rekli da nemamo velika očekivanja od nove vlade. Što zbog samog sastava vlade, što zbog ekspozea koji je predstavio sadašnji premijer, Miloš Vučević. On je rekao da će nova vlada biti „vlada kontinuiteta”, što može da znači da Vučević ne vidi ili ne želi da vidi probleme koji postoje u oblasti vladavine prava.
Na primer, u tom ekspozeu se kaže da je sudstvo nezavisno, a tužilaštvo samostalno. To je udžbenička konstatacija koja je u Srbiji daleko od realnosti. Da li sad to znači da više ništa ne treba da se radi na tom planu? Ne bi smelo to da znači.
Iz ekspozea smo mogli da zaključimo da odlično funkcioniše borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Premijer nam je ponudio neke statističke podatke koje inače ne možemo da dobijemo i uporedimo, ali je preskočio suštinske probleme. Mi i dalje imamo veoma važne slučajeve pred sudom koji se tiču organizovanog kriminala, a oni koji postoje se stalno na neki način podrivaju. Vidimo kako se u javnom prostoru okrivljeni brane, a napadaju se oni koji su otkrili zloupotrebe. To se dešava na primer u slučaju Jovanjice.
Ono što bi trebalo da bude preduslov za sve jeste da se promeni pristup i da vlada zaista nauči šta znači odgovornost, a ne da je prebacuje na Evropsku uniju. To znači da preuzme odgovornost i za loše i za dobre rezultate. Zadatak vlade jeste da uoči probleme i traži rešenja, a ne da šalje neku ružičastu sliku koja nema veze sa realnošću.
Da bi reforme i nalaženje najboljih rešenja bilo moguće moramo da imamo dijalog u društvu. To znači da vlada mora da bude spremna da primi kritiku, sasluša tuđe argumente i da ih uvaži. Mora da se suoči sa problemima koji nisu toliko istaknuti u procesu evropskih integracija, ali su veoma važni za građane, kao što je svakako problem porasta nasilja u društvu koje se stalno toleriše. Mora da se radi na tome da institucije mogu i više preventivno da deluju, da se bave uzrocima problema.
Konkretne stvari na kojima bi Vlada ali i Narodna skupština morali da rade su poboljšanje izbornih uslova, izmene Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku u jednom transparentnijem i inkluzivnijem procesu nego što je bio do sada. Očekujemo usvajanje Strategije za borbu protiv korupcije i usvajanje Akcionog plana kako bi mogla da se sprovodi Strategija za zaštitu podataka o ličnosti, inače će ona ostati mrtvo slovo na papiru. Sve ono što se dešavalo oko izbora nam je pokazalo koliko nema ni svesti o tom pravu i koliko se ono krši. Takođe, neophodno je da Regulatornog telo za elektronske medije (REM) dodeli petu nacionalnu frekvenciju.
Prva stvar koja bi morala da se radi u Poglavlju 24 je podizanje nivoa operativne samostalnosti policije, a jedan od prvih koraka za to je raspisivanje konkursa za direktora policije koga nemamo već dve i po godine. On je ta figura koja treba da nas štiti od uticaja politike. Vlada mora da prestane da imenuje vršioce dužnosti i da okonča sva nezakonita stanja. Kada je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, Vlada treba da da pozitivan signal da je to prioritet, što nismo mogli da vidimo jer je ta oblast poslednja u ekspozeu. Vlada bi morala da pusti pravosudne institucije i policiju da rade svoj posao.
EWB: Da li očekujete da bi Srbija mogla u nekom skorijem periodu da napravi pomak kada je reč o procesu evropskih integracija?
JPN: Nisam protiv otvaranja novih klastera, iako bi vlast to predstavila kao neverovatan uspeh u evropskim integracijama. Smatram da treba dalje da se ide u tom procesu, ali jasno je da je nemoguće da Srbija trenutno krene da zatvara pregovaračka poglavlja, što je suština procesa, i da ima pristup određenim fondovima dok ne sprovedemo neke reforme u oblasti vladavine prava. Ne očekujem da će biti nekog pomaka, bar ne do kraja godine.
Mi smo videli sada malo veće interesovanje Evropske unije za politiku proširenja, ona je međutim opet više usmerena ka istoku. Sada imamo izbore za Evropski parlament i verovatno će i to da utiče na neku sporost ili će odložiti odlučivanje o nekim stvarima.
Kada je reč o politici proširenja postoje očekivanja od nove Evropske komisije, pre svega da razradi koje suto interne reforme koje bi EU trebalo da sprovede. Bilo bi važno da se i predstavnici zemalja kandidata uključe u takve rasprave. Mislim da je to jedna dobra poruka, kao što je bila dobra poruka da se predstavnici organizacija civilnog društva iz država kandidata uključe u rad Ekonomskog i socijalnog saveta, ili da se zemlje kandidati uključe u izveštavanje o vladavini prava.
Nama su potrebne dosta jasnije, direktnije i doslednije poruke iz Evropske unije. Ono što smeta nama koji se bavimo procesom i reformama u oblasti vladavine prava jeste što je obično taj segment nekako zapostavljen i sve se više govori o stvarima koje su vezane za spoljnu politiku, normalizaciju odnosa sa Kosovom. To naše vlasti koriste i takve narative šire.
Sve te stvari visoke politike i geopolitike maskiraju i marginalizuju stvari koje trebalo da budu najvažnije, a to su vladavina prava i podizanje životnog standarda.
EWB: Evropska komisija objavljivaće i posebne izveštaje o vladavini prava za države kandidate, sa istom metodologijom kao za države članice. Da li bi takvi izveštaji pomogli boljem detektovanju trenutnog stanja i problema u oblasti vladavine prava?
JPN: Te izveštaje će objavljivati Evropska komisija, koja često koristi diplomatski jezik. Dobra stvar je što će u tim novim izveštajima postojati jedan segment koji se tiče institucionalne provere i ravnoteže. To je nešto što se inače nije posmatralo u dosadašnjim izveštajima o napretku koji je za države kandidate objavljivala Evropska komisija. Međutim, sve zavisi šta će biti koraci koji će se preduzimati kada se taj novi izveštaj objavi.
Ohrabrujuće je to što smo čuli obećanje da će i za povlačenje fondova iz Plana rasta za Zapadni Balkan biti posebna strategija reforme i posebno izveštavanje. Prema obećanjima, to uslovljavanje će biti dosta jasnije. Takvo uslovljavanje postoji i inače u procesu evropskih integracija, ali do sada nekako nije rigorozno primenjivano.