BEOGRAD – Evropski parlament očekuje da će sve nabrojene afere u izveštaju Vladimira Bilčika biti istražene prema pravilima vladavine prava, rekao je gostujući na N1 poslanik Evropskog parlamenta i član Odbora za spoljne poslove EP (AFET) Klemen Grošelj.
Kako je naveo, da to ne znači da Evropski parlament očekuje određeni ishod ovih procesa, već da samo želi da slučajevi Jovanjice, Krušika, Telekoma i Savamale budu procesuirani u skladu sa načelima vladavine prava.
Na pitanje o mogućoj rezoluciji Narodne skupštine kao odgovora na izveštaj EP koji ove afere spominje, Grošelj kaže da je to unutrašnje pitanje Srbije ali da to šalje neku spoljnopolitičku poruku Evropskoj uniji i državama članicama.
„Šta god Narodna skupština usvoji, to je unutrašnje pitanje, ali Srbija treba da se pita kakvu spoljnopolitičku poruku šalje EU i državama članicama. Kada se potvrđuje članstvo, to bi trebalo da se prihvati na nivou čitave Unija ali i 27 država članica i njihovih parlamenata“, rekao je Grošelj.
Govoreći o predstojećem međustranačkom dijalogu, Grošelj je naglasio da je to od velike važnosti za Srbiju ali i za EP, ali da će to biti i jaka poruka Evropskoj uniji o tome kakva je vizija Srbije na putu demokratskog napretka.
„Demokratija, vladavina prava su sve pitanja koja su zbog sadašnjih unutrašnjih problema u EU vrlo važni kriterijumi za članstvo. Srbija ne sme da propusti priliku da se afirmiše kao demokratija, i da pokaže da ima prave ambicije da postane punopravna članica Evropske unije“, rekao je Grošelj, dodajući da iako međustranački dijalog nije konkretan uslov u pristupnim pregovorima, da je to simbolički važno jer pokazuje kako Srbija vidi svoju demokratiju.
On je ponovio da Evropski parlament očekuje implementaciju onoga što bude dogovoreno između relevantnih političkih aktera.
„Ako će postojati samo razgovori bez implementacije i suštinskih promena u izbornom procesu, onda će to biti izazov za Srbiju u budućim pregovorima sa EU. Sada je jako važna implementacija svega onoga što se dogovori“, istakao je Klemen Grošelj.
On je ocenio da implementacija leži na vlastima, jer su vlasti te koje treba da omoguće da proces poboljšavanja izbornih uslova uspe, jer vlast menja zakone i dogovoreno implementira.
Na pitanje kako gleda na kritike koje iz vladajuće većine dolaze na račun EU, Grošelj je izjavio da ukoliko neka država ima proevropsku politiku sa ambicijom da postane članica, onda se kritika upućuje na prikladan način.
„Ta retorika nama kao posmatračima iz EU smeta. Ove kritike su lansirane na način da postavljaju pitanje da li srpska vlast želi da uđe u EU ili je to samo neki spoljnopolitički prioritet, koji i nije baš toliki prioritet. To sada kod nas u EP izaziva dvoumljenje oko toga šta je realni spoljnopolitički prioritet Srbije u pogledu članstva u EU“, zaključio je Grošelj.