BRISEL – Stopa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije značajno je smanjena u odnosu na prethodnu godinu, bez napretka u oblasti slobode izražavanja, loša ocena u oblasti borbe protiv korupcije, bez napretka u reformi javne uprave, neke su od ocena izveštaja Evropske komisije o Srbiji koji će biti zvanični objavljen u sredu.
Kako nezvanično saznajemo iz pouzdanog izvora u Briselu u izveštaju Evropske komisije u delu koji se odnosi na politčke kriterijume zabeleženo je korišćenje zapaljivog govora protiv političkih poslanika u Narodnoj skupštiini, ali i institucija koje izražavaju drugačije političke stavove.
U oblasti osnovnih prava veliki deo izveštaja zauzelo je pitanje organizovanja Europrajda jer se kaže da je organizacija Prajda praćena brojnim kontradiktornostima, što je dovelo do pravne nesigurnosti učesnike šetnje.
Kada je u pitanju sloboda izražavanja, navodi se da Srbija nije zabeležila napredak u ovoj oblasti, a nije se napredovalo ni u sprovođenju Medijske strategije i usvajanju relevantnog zakonodavstva iz ove oblasti. U izveštaju EK navodi se i da će nastaviti da se pažljivo prati proces dodele nacionalnih frekvencija od strane Regulatornog tela za elektronske medije.
Lošu ocenu Srbije je dobila i iz oblasti borbe protiv korupcije. I ove godine Evropska komisija pozvala je vlasti u Srbiji da usvoje neophodnu Strategiju za sprečavanje korupcije. Srbija je u ovoj oblasti načinila „ograničeni napredak“. S tim u vezi se spominje da je broj novih istraga i konačnih presuda povećan u 2021. u poređenu sa godinu dana ranije, međutim da je pao broj prvostepenih optužnica. Navodi se da Srbija treba da pojača prevenciju i suzbijanje korupcije i poveća konačnu konfiskaciju imovine u predmetima visokog profila.
Konstatuje se i da je opao broj osuđujućih i prvostepenih presuda u oblasti borbe protiv organizovanog napretka.
U delu koje se tiče ekonomskih kriterijuma, koji su u prethodnim izveštajima bili najbolje ocenjivani, ovog puta konstatuju se neujednačene fiskalne reforme, posebno kad su u pitanju fiskalna pravila. Primećena je slabostu budžetskom planiranju, a država i dalje ima veliki uticaj na privredu. U izveštaju stoji i da poslovni sektor nije dovoljno razvijen, na šta utiču korupcija i izazovi u pravosuđu. Veliki problem predstavljaju i javne nabavke zbog Zakona o posebnim postupcima za linearne infrastrukturne objekte.