BEOGRAD – Opozicija koja je bojkotovala izbore u Srbiji 21. juna poslala je prošle nedelje zahtev Evropskoj komisiji za izradu ekspertskog izveštaja o zarobljavanju države i medija, koji je vrlo brzo podržao deo poslanika u Evropskom parlamentu. Ovaj mehanizam za izlazak iz političke krize u Srbiji, po ugledu na Severnu Makedoniju, još ranije se pominjao u javnosti, a European Western Balkans pisao je o njemu u više navrata.
Izveštaj koji je opozicija zatražila od EU inspirisan je takozvanim “Pribe izveštajem” u kojem je tim nezavisnih eksperata predvođen Rajnhardom Pribeom analizirao sistemske probleme sa vladavinom prava u Severnoj Makedoniji. “Pribe izveštaj” sastavljen je u proleće 2015. godine, na vrhuncu političke krize u toj zemlji.
Nakon što su najpre civilno društvo, a potom i predstavnici opozicije, predložili izveštaj nalik Pribeovom za Srbiju, dva glavna pitanja su se otvorila u javnosti – zašto je, i pored već postojećih godišnjih izveštaja Evropske komisije, ovakav dokument potreban, kao i da li postoje formalne prepreke da se on izradi za Srbiju. Na oba pitanja EWB je dao odgovor u svojim ranijim tekstovima.
Jasno identifikovanje problema
Koalicija PrEUgovor, koju čini sedam organizacija civilnog društva iz Srbije koje su stručne za različite politike u okviru poglavlja 23 i 24, vezanih za vladavinu prava, još je u novembru 2018. objavila predlog politike u kojem poziva na izrađivanje Pribe izveštaja za Srbiju.
“Redovni izveštaji o napretku koje Komisija objavljuje često su uvijeni u ustaljene fraze diplomatskog jezika, koje odišu konstruktivnom dvoznačnošću, a njihov sadržaj pročešljan je na nekoliko nivoa, tako da u konačnoj verziji izgubi oštrinu prilikom dijagnostifikovanja problema. Najzad, većina izveštaja organizovana je tako da odvojeno prikazuje napredak u svakoj oblasti”, stoji u ovom predlogu.
U svom komentaru za naš portal u januaru ove godine, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić istakla je da, iako je primetno nazadovanje Srbije u političkim kriterijumima – izbori, rad parlamenta, nezavisne institucije – te nedostatak suštinskih reformi u poglavljima vezanim za vladavinu prava, dosadašnji mehanizmi EU ne uspevaju da u dovoljnoj meri istaknu dubinu problema.
Pejić Nikić je ocenila da EU ostaje zaglavljena u svom kalupu izveštavanja, ograničena balansiranjem između interesa pojedinih država članica.
“Pribe izveštaj se od toga razlikuje jer ga pišu nezavisni eksperti koji mogu da koriste smeliji jezik i koji kreću od korena problema mimo tehničke podele na pregovaračka poglavlja”, zaključila je Pejić Nikić.
I profesor Istorije i politike Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber složio se sa tvrdnjom da bi izveštaj ovakve vrste za Srbiju bio od koristi u identifikovanju stvarnih problema.
“Kada se uzme u obzir stagnacija pregovora i očigledni problemi u oblasti vladavine prava u Srbiji, izveštaj izgleda kao dobro sredstvo. To je dobar mehanizam, jer omogućava nezavisnu, profesionalnu procenu ključnih problema u oblasti vladavine prava. To bi bilo korisno za Srbiju”, podvukao je Biber za EWB ranije ove godine.
Da li je formalno moguće izraditi ovakav izveštaj za Srbiju?
Kontroverza povodom ovog pitanja nastala je kada su mediji ranije ove godine preneli da se “Pribe izveštaj” za Srbiju neće raditi, jer se ni ne piše za zemlje koje su već u procesu pristupnih pregovora. Ovu informaciju preneli su neki mediji i prošle nedelje, nakon što je zahtev opozicije postao poznat javnosti.
Na upit našeg portala u januaru, Evropska komisija nije navela bilo koji zvaničan dokument koji bi sprečio sprovođenje izveštaja nezavisnih stručnjaka kojim se detaljno utvrđuju problemi u oblasti vladavine prava, a koji je već sproveden u Severnoj Makedoniji, a kasnije i u Bosni i Hercegovini.
“Takozvani ‘Pribe’ izveštaji objavljeni o Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini naručeni su u vrlo specifičnim kontekstima da bi se pozabavili određenim izazovima u oblasti vladavine prava. Oni su pomogli da se dovrši slika o vladavini prava u ovim zemljama i oni su dodatak iscrpnim godišnjim izveštajima o napretku za merenje napretka u celom regionu”, izjavila je za EWB Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije za susedstvo, proširenje i međunarodna partnerstva.
I profesor Florijan Biber bio je jasan po ovom pitanju.
“Pribe izveštaj može da se napiše za bilo koju državu Zapadnog Balkana, i ne postoji razlog zašto to ne bi važilo i za Srbiju. Izveštaj nije deo određene faze u pregovorima, tako da može da se sastavi i pre i posle otvaranja pregovora o pristupanju”, rekao je za naš portal Biber, koordinator Savetodavne grupe “Balkan u Evropi” (BiEPAG).
On je podsetio da je Evropska komisija u svojoj Strategiji o proširenju iz 2018. eksplicitno napisala da je potrebno više deteljnijih ocena vladavine prava i savetodavnih misija za ceo Zapadni Balkan, koje bi se oslanjale na iskustvo ranijih savetodavnih misija. Time je (EK) pojasnila da takve misije mogu da se sprovedu bilo gde, uključujući Srbiju i Crnu Goru.
Da nikakve formalne prepreke za “Pribe izveštaj” u Srbiji ne postoje naglašava i Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
“To je pre svega stvar volje nadležnih institucija u EU i procene stanja u Srbiji. Naravno da se vlasti u Srbiji boje jednog ovakvog izveštaja jer je sama njegova izrada pokazatelj da su potrebni posebni mehanizmi borbe protiv zarobljene države”, kaže Pejić Nikić za EWB.
Koliko je situacija u Srbiji sada slična krizi u Severnoj Makedoniji?
Motiv za Pribe izveštaj u Makedoniji bio je objavljivanje telefonskih razgovora, koji su nezakonito prisluškivani, a koji su razotkrili brojne korupcione prakse tadašnje vladajuće partije VMRO-DPMNE koju je predvodio Nikola Gruevski, uključujući mešanje u rad pravosuđa, manipulacije izbornog procesa, kontrolu nad medijima i potpuno odsustvo nadzora nad bezbednosnim službama.
Evropska komisija je u tom trenutku, uporedo sa posredovanjem između političkih aktera u Makedoniji, okupila i grupu nezavisnih stručnjaka, na čelu sa Rajnhardom Pribeom, penzionisanim direktorom Evropske komisije, sa zadatkom da istraži sistemske probleme vladavine prava u ovoj zemlji. Ishod ovog poduhvata bio je , nastao nakon višestrukih poseta stručnjaka Makedoniji, sastancima sa vladinim i nevladinim akterima, i pristupu relevantnoj dokumentaciji koji je omogućila EK.
Jelena Pejić Nikić početkom ove godine istakla je da postoje brojne sličnosti sa sadašnjim stanjem u Srbiji.
“Slično tadašnjoj situaciji u Severnoj Makedoniji, u Srbiji imamo bojkot parlamenta i predstojećih izbora od većeg dela opozicije, proteste, posredovanje evropskih poslanika u dijalogu između političkih partija, niz nerazrešenih afera u koje su direktno ili indirektno umešani nosioci najviših političkih funkcija, a kojima se naslućuje zamah zarobljavanja države. Posle Savamale, afera Krušik je verovatno najistaknutiji primer”, rekla je ona.
Prema njenom mišljenju, očekivalo bi se da se države koje su u aktivnim pregovorima o članstvu ne nađu u ovoj situaciji, kao i da EU ima efikasnije instrumente da prati, meri i podstiče reforme u ovim zemljama.
“Nažalost, pokazalo se da to nije slučaj”, rekla je Pejić Nikić.
Nedugo nakon objavljivanja Pribe izveštaja za Makedoniju, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta Eduarda Kukana, Ričarda Hovita i Iva Vajgla, došlo je do sklapanja Pržinskog sporazuma između lidera četiri najveće partije, koji je doveo do prelazne vlade i uslova za fer izbore, koji su se održali godinu i po dana kasnije.