fbpx
European Western Balkans
Politika

Izveštaj Saveta Evrope: Govora mržnje nema u svim tekstovima, ali se širi netolerancija

BEOGRAD – Govora mržnje u srpskim medijima nema u svim tekstovima, ali se kontinuiranim izveštavanjem širi netolerancija i podiže tenzija, navodi se u izveštaju Saveta Evrope o upotrebi govora mržnje u Srbiji, prenosi N1. 

Autorka istraživanja, profesorka Ivana Kostić prilikom predstavlja istakla je da je izveštavanje medija u Srbiji senzacionalističko i da ima malo tekstova koji se bave društveno relevantnim temama.

Za analizu Kostić je koristila međunarodne i domaće pravne standarde za zabranu govora mrnje, kao i prakse sudova i praksu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Učestalost govora mržnje analizirana je za period od 20. novembra do 20. decembra 2020. godine.

“U nekim slučajevima je stav suda bio da je naše društvo već naviklo na govor koji diže tenzije, te da imamo veći stepen tolerancije što ne bi smelo da bude razlog za donošenje presude”, navela je Kostić.

On je dodala da statističkih podataka o broju slučajeva o kojima su sudovi odlučivali povodom govora mržnje u Srbiji nema, a da joj prilikom izrade izveštaja podaci iz tužilaštva nisu bili dostupni.

„Pravni medijski okvir u Srbiji je dobar, ali zbog novih tehnologija i društvenih mreža ima prostora da se on unapredi. Praksa je problem i postoji osećaj da živimo u društvu u kojem postoji tolerancija prema govoru koji je neprihvatljiv. Mora da postoji nulta tolerancija“, rekla je Kostić.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je navela da je jezik jedno od najopasnijih oruđa u društvu, te da je zbog pojave interneta više mogućnosti za širenje govora mržnje, proganjanje, uznemiravanje ili krađu identiteta.

„Bezbedna distanca koju nam daje pozicija anonimnosti na internetu učinila je da svako od nas koristi prednosti interneta, ali i da često oseća kontinuiranu pretnju čija ‘kruna’ je govor mržnje“, rekla je ona.

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper je kao primer posledice kontinuiranog govora mržnje naveo holokaust.

„Govor mržnje i onlajn i oflajn i njegov uticaj na društvo je ogroman razlog za brigu, osnova za diskriminaciju i može da vodi kršenju drugih ljudskih prava“.

Pandemija koronavirusa je, istakao je, doprinela širenju mržnje i polarizaciji društva.

„Mržnja je produkt. Može se staviti na tržište i može generisati mnogo profita“, dodao je.

Zamenica šefa delegacje Evropske unije u Srbiji, Mateja Norčič Štamcar, je navela da sloboda izražavanja vodi u dijalog, a govor mržnje u nasilje.

Dodala je da se govor mržnje u medijima u Srbiji toleriše i da se regulatorna tela i tužioci nedovoljno bave time.

Povezani članci

Klajne-Brokhof: Srbija izabrala gde želi da bude

EWB

Evropska unija o RT: Srbija da se aktivira u borbi protiv dezinformacija

EWB

[BSF] Stefanov: Nije stvar poglavlja, bitno je da građani imaju koristi

EWB