Iako je ministarka pravde Maja Popović izjavila tokom nedavne posete komesara za proširenje EU Olivera Varheljija Beogradu da očekuje da će Vlada Srbije uskoro usvojiti novu Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, i dalje je nepoznato kada će se to desiti. Ministarstvo pravde nije odgovorilo na pitanje našeg portala da li je preciziran datum usvajanja tog dokumenta, kao ni šta se trenutno radi kada je reč o Strategiji.
S druge strane, iz Evropske komisije za naš portal poručuju da se ”Srbija konsultovala sa Evropskom komisijom oko Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i očekuju da ona bude brzo usvojena”.
U EK takođe ukazuju da Strategija za borbu protiv korupcije, za period od 2023-2028, kao i prateći Akcioni planovi predstavljaju “ključno sredstvo u borbi protiv korupcije”, te da su “usvajanje i primena nove antikorupcijske strategije predlog Evropske komisije, imajući u vidu činjenicu da je prethodni strateški dokument prestao da važi 2018”.
Podsetimo, predlog Strategije obelodnanjen je još u avgustu 2023, a Srbija nema dokument kojim bi se definisala borba protiv korupcije duže od pet godina. Prethodna Nacionalna strategija usvojena je u Narodnoj skupštini 1. jula 2013, i bila je na snazi do 31. decembra 2018. Akcioni plan za njeno sprovođenje, usvojen krajem avgusta 2013, uglavnom je ostao neostvaren ili nije bilo moguće jasno utvrditi koji su rezultati sprovedenih aktivnosti.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za EWB da smo više puta čuli najave skorog usvajanja nove antikorupcijske strategije, između ostalog i u doba tehničke Vlade, u doba kada je Evropska komisija objavila svoj izveštaj.
“Strategija je, naravno, potrebna, ali nacrt koji je bio na javnoj raspravi još avgusta prošle godine nije predstavljao adekvatan odgovor na problem korupcije u Srbiji. Za početak, naš stav je da ovu vrstu dokumenta treba da usvoji Narodna skupština, a ne Vlada, jer se samo na taj način mogu stvoriti obaveze za samu Skupštinu, ali i za brojne druge državne organe koji nisu pod ingerencijom Vlade”, konstatuje Nenadić.
Podsetimo, javna rasprava o Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije za period od 2023. do 2028, kao i pratećem Akcionom planu, završena je 5. septembra 2023. O navedenim dokumentima javno je diskutovano 23. avgusta na okruglom stolu, uz prisustvo ministarke pravde Srbije i šefa Delegacije EU u Srbiji Emanuela Žiofrea.
Ministarka Popović je tada ukazala da su sledeće rizične oblasti obuhvaćene Strategijom: privatizacija, građevinarstvo i prostorno planiranje, javne nabavke, carinski sistem, poreski sistem, finansiranje političkih aktivnosti, lokalna samouprava, upravljanje javnim sektorom, javna i državna preduzeća, policija, zdravstvo i obrazovanje. Ambasador Žiofre je, između ostalog, ocenio da “Strategija treba da se razvije na čvrstoj osnovi dijaloga i širokih konsultacija”.
U predlogu Strategije navodi se da je vizija “izgradnja demokratskog društva zasnovanog na načelima vladavine prava, radnja demokratskog društva zasnovanog na načelima vladavine prava, transparentnosti i odgovornosti, u kome sistem integriteta sprečava korupciju”. Kako se precizira, realizacija opšteg cilja Strategije uključuje pet posebnih ciljeva: unapređenje normativnog okvira, jačanje institucionalnog okvira za sprečavanje i borbu protiv korupcije, unapređenje transparentnosti, jačanje integriteta, i podizanje svesti o korupciji.
“Radi efikasnije primene Strategije, usvajanje ovog strateškog dokumenta praćeno je Akcionim planom za sprovođenje Strategije, kojim su precizirane aktivnosti, rokovi, nadležni subjekti i pokazatelji uspeha. Imajući u vidu potreban obim i dinamiku reformskih koraka, inicijalno usvojenim Akcionim planom obuhvaćen je period 2023-2024. godine, dok će se reformske mere u okviru drugog perioda primene Strategije biti precizirane drugim akcionim planom koji će biti usvojen krajem 2024. godine, za period 2025-2028. Prvi Akcioni plan obuhvata 15 meseci”, ukazuje se u dokumentu koji je objavljen na internet portalu Ministarstva pravde.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ističe da je druga ključna zamerka “nedovoljna ambicioznost nacrta Strategije i Akcionog plana iz 2023”, a da se treća grupa zamerki “odnosi na to što se po mnogim bitnim pitanjima u Strategiji problemi ne prepoznaju ili se za njih ne nude rešenja”.
“U svakom slučaju, pre nego što Strategija bude usvojena, Ministarstvo pravde bi trebalo da objavi izveštaj sa javne rasprave i da pruži odgovor na dostavljene predloge – zašto su oni prihvaćeni ili odbijeni”, smatra Nenadić.
Upitan očekuje li da će borba protiv korupcije biti jedan od prioriteta novog saziva Vlade Srbije, koji predvodi Miloš Vučević, ili će korupcija ostati široko rasprostranjena pojava, Nemanja Nenadić ocenjuje da ako je suditi po ekspozeu premijera, “borba protiv korupcije pro forme figurira kao prioritet, ali bez najave bilo koje mere čije se preduzimanje planira”.
“Umesto da izloži planove u ovoj oblasti, mandatar je predstavio policijske statistike iz prethodnih pet ili dvanaest godina. Nije čak pomenuo ni to da će biti usvojena Strategija, niti se osvrnuo na bilo koju od obaveza koje Srbija ima u ovoj oblasti, na primer, u okviru Petog kruga evaluacije GRECO, izveštaja Evropske komisije, preporuka ODIIHR i slično. Da ne govorimo o tome da nije pomenuto ni jedna od stvari koje se odnose na kršenje postojećih antikorupcijskih propisa, poput odredaba o postavljenju službenika na položaje i direktora javnih preduzeća, zaobilaženja primene javnih nabavki kroz posebne zakone i međudržavne sporazume, neosnovano uskraćivanje informacija od javnog značaja i druga pitanja za koja je Vlada Srbije direktno odgovorna”, zaključuje Nenadić za EWB.
U ekspozeu koji je Miloš Vučević predstavio 1. maja u Narodnoj Skupštini navedeno je da “borba protiv kriminala i korupcije mora da bude trajna misija Vlade Srbije i celokupnog društva”.
“Neophodno je da u toj borbi učestvuju sve bezbednosne institucije, jer bez njihove saradnje i koordinirane akcije nije moguće postići rezultat”, rekao je Vučević, uz obećanje da “neće biti zaštićenih”.
U nedavno objavljenom izveštaju Fridom hausa o stanju političkih sloboda i građanskih prava u Srbiji u 2023. godini ocenjuje se da je korupcija i dalje veliki problem. Kako ističe ova međunarodna organizacija, iako je broj hapšenja i optužbi za korupciju porastao poslednjih godina, izostaje procesuiranje visokih državnih zvaničnika koji se dovode u vezu sa korupcijom, a “oni koji su otkrili potencijalno koruptivne prakse vladinih zvaničnika suočili sa pritiscima državnih institucija, poput sklanjanja sa radnih mesta i hapšenja”.