Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će stranke desnice osvojiti više glasova na izborima za Evropski parlament (od 6. do 9. juna) nego što je to bio slučaj pre pet godina. Uspon desnih partija, uglavnom okupljenih u dve grupacije: Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i Identitet i demokratija (ID), svakako će uticati na politiku narednog saziva institucija EU, uključujući Evropsku komisiju, ali u kojoj meri će se to odraziti na veoma značajne segmente kao što su spoljna politika i proširenje ostaje da se vidi, budući da nije izvesno koje će sve stranke činiti novu vladajuću koaliciju u EP.
Ono što je već poznato jeste činjenica da Ursula fon der Lajen, kandidatkinja Evropske narodne partije (EPP) za drugi mandat na čelu Evropske komisije, nije isključila mogućnost postizborne saradnje sa ECR, dok je poručila da ne postoji nikakva šansa da ultradesna ID bude uključena u vladajuću koaliciju.
Kao glavni uzroci rasta partija desne orijentacije navode se strah Evropljana od nove migrantske krize, društvene promene koje se odigravaju velikom brzinom, uključujući sve veću “kulturnu polarizaciju”, te ekonomska stagnacija u državama EU, čija glavna obeležja predstavljaju povećanje troškova života i stope inflacije.
Erki Bahovski, spoljnopolitički novinar iz Estonije, ukazuje za naš portal da je “prvo pitanje, naravno, koliko će stranke desnice i krajnje desnice dobiti poslaničkih mesta u budućem sazivu EP”.
“Ako oni neznatno povećaju broj mandata, ništa važno se neće desiti. Ipak, ako uspeju da značajno povećaju broj evroposlanika, proces proširenja će, bez sumnje, biti usporen. Uopšteno govoreći, kapacitet funkcionisanja Evropskog parlamenta bio bi umnogome urušen”, smatra Bahovski.
Erki Bahovski napominje da postoje i “interesantne nijanse”. Kao primer za to, navodi da italijanska premijerka Đorđa Meloni, čija stranka Braća Italije pripada grupaciji ECR, “podržava Ukrajinu dok ogromna većina ultradesnih partija to ne čini”.
“Isto se odnosi i na poljsku stranku Pravo i pravda – i oni podržavaju Ukrajinu. Ali, naravno, kada je reč o proširenju EU u praksi i, naročito, o zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, stavovi desnice uglavnom će biti isti”, ocenjuje sagovornik EWB.
Prognozira se da će desničari i ultradesničari najbolje proći na biralištima u državama kao što su Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Mađarska, Itaija, Holandija, Poljska i Slovačka, gde bi mogli da završe izbornu “trku” i kao prvoplasirani. Očekuje se da će desne stranke biti visokopozicionirane (završiti na drugom ili trećem mestu po broju glasova) i u još nekim članicama Unije, poput Bugarske, Estonije, Finske, Nemačke, Letonije, Portugala, Španije i Švedske.
Istovremeno, predviđa se da će nakon junskog glasanja biti oslabljene pozicije Partije evropskih socijalista (PES), Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE), kao i Zelenih, dok se Evropskoj narodnoj partiji ponovo prognozira prvo mesto, ali uz manje osvojenih glasova nego 2019. godine.
ECR uglavnom čine populističke, nacionalističke, konzervativne stranke, koje ne kriju da su umereno evrospektične, pa se smatra da bi njihovi stavovi o nadležnostima Brisela mogli da uspore ili blokiraju donošenje pojedinih odluka Evropske unije. Ilustracije radi, ECR je obazriva kada je reč o proširenju EU, a protivi se i idejama da Unija dobije bilo kakve nove nadležnosti koje bi bile rezultat prijema novoh članica.
Stranka “Identitet i demokratija” sastavljena je od partija krajnje desnice, od kojih je većina izrazito skeptična prema planovima o daljem proširenju EU, osim kada su u pitanju specifični nacionalni interesi koji diktiraju nešto otvoreniju politiku. ID se zalaže za smanjenje pretpristupne pomoći Evropske unije, ili da se ona uslovi uspostavljanjem jače saradnje u oblasti migracija sa državama koje teže članstvu.
ID tvrdi da bi EU trebalo da postane “Evropa nacija”, što znači da bi države članice imale “maksimalne slobode”. U tom kontekstu, spoljnu politiku Unije vide kao “labav mehanizam za koordinaciju, koji dozvoljava vladama da promovišu svoje nacionalne interese”.
U ID “taboru” postoje različiti stavovi o tome kako bi EU trebalo da se ophodi prema Kini. Dok stranke krajnje desnice iz nordijskih zemalja imaju izrazito negativan stav prema vlastima u Pekingu, partije iz centralne Evrope kao jedan od prioriteta navode dobre ekonomske odnose sa Kinom.
S druge strane, pojedine članice ID, naročito Alternativa za Nemačku (AfD), ne kriju naklonost prema Rusiji. Tome u prilog govori i vest da je AfD zabranila svom vodećem kandidatu, Maksimilijanu Krahu da se pojavljuje u izbornoj kampanji jer je protiv njega pokrenuta israga za “sumnjive” veze sa Rusijom i Kinom. Krahov asistent u Evropskom parlamentu je nedavno uhapšen pod optužbom da je špijunirao za Kinu.
Sastav ECR i ID grupa u odlazećem Evropskom parlamentu:
Budućnost ID grupe je, međutim, neizvesna nakon izjave francuskog Nacionalnog okupljanja da neće biti iste parlamentarne grupe sa Alternativom za Nemačku. Ova francuska stranka, čije zaštitno lice je Marin Le Pen, godinama pokušava da se približi mejnstrim glasačima i distancira od svoje krajnje desne prošlosti, dok su stavovi AfD sve radikalniji i radikalniji.
Smatra se da je neposredan povod za odluku Nacionalnog okupljanja bio intervju Maksimilijana Kraha za italijansku Republiku, u kojem je vodeći kandidat AfD naveo: ”Nikada ne bi rekao da je neko ko je nosio SS uniformu automatski bio kriminalac”, što je predstavljalo aluziju na nemačkog pisca Gintera Grasa.
“Raskid” francuskih i nemačkih ultradesničara dovodi u pitanje budućnost grupe “Identitet i demokratija” u Evropskom parlamentu, iako Nacionalno okupljanje tvrdi da to “neće imati nikakvog uticaja na budući mandat ID, jer imamo dovoljno nacionalnih stranaka da očuvamo našu poslaničku grupu”.