Gosti “Evropske izborne noći 2024”, koja je održana u nedelju uveče u Beogradu, imali su priliku da uživo iz Brisela prate prve rezultate izbora za Evropski parlament, da neformalno glasaju za neku od grupacija iz EP, te da učestvuju u kvizu na EU teme. Ovaj događaj organizovan je povodom završetka četvorodnevnog glasanja u 27 država članica. Kao i pre pet godina, mesto okupljanja bio je hotel Metropol Palace, a organizatori Delegacija EU u Srbiji i portal European Western Balkans.
Među zvanicama su se našli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ambasadori Francuske i Italije, Pjer Košer i Luka Gori, ministri Goran Vesić i Usame Zukorlić, potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš, predstavnici opozicionih partija, te pripadnici organizacija civilnog društva i urednici medija. Višečasovni program vodili su Vanja Đurić, novinarka TV N1, i Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike.
Emanuel Žiofre: Večeras slavimo demokratiju
U ime organizatora prisutnima su se obratili Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, i Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike i glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans.
“Večeras slavimo demokratiju, evropsku demokratiju… Videćemo neke trendove koji karakterišu evropski politički prostor i videćemo kakva je bila izlaznost”, poručio je ambasador Žiofre, uz objašnjenje da je izlaznost na izborima za Evropski parlament nešto niža nego na nacionalnim izborima.
Emanuele Žiofre je ukazao da Evropski parlament ima sve veći uticaj u kreiranju evropskih politika, kao i da dosta ljudi u Srbiji glasa na ovim izborima zbog dvojnog državljanstva.
Ovaj saziv parlamenta će, zasigurno, imati uticaj na Srbiju, na Zapadni Balkan, na politiku proširenja… Biće odgovoran i za glasanje za nove budžete EU, koji će morati da uzmu u obzir i proces proširenja.. Očekujem da proširenje ostane veoma visoko na agendi posle ovih izbora, jer je to postalo ključno pitanje za Evropsku uniju”, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.
Nemanja Todorović Štiplija: Novi saziv EP će oblikovati budućnost Unije
Nemanja Todorović Štiplija je u govoru istakao da je bitno da vidimo kako će izgledati novi saziv Evropskog parlamenta, “jer će on oblikovati ne samo budućnost Evropske unije, nego, u izvesnoj meri, i zemalja kandidata, i potencijalnih kandidata za članstvo”.
“Ovi poslanici koji budu izabrani večeras izabraće i Evropsku komisiju koja sebe smatra za Komisiju proširenja, pa je veoma važno da vidimo da za sledeću Evropsku izbornu noć konačno i jedna država Zapadnog Balkana bira svoje poslanike u Evropskom parlamentu. Građani smatraju da je Evropski parlament jedna od retkih institucija EU koja je ozbiljnije shvatila pitanje demokratije i vladavine prava u našoj zemlji, tako da javnost s pažnjom prati ko od poslanika u prethodnom sazivu EP ostaje u sali, a ko odlazi”, kazao je Štiplija.
Nemanja Todorović Štiplija jepozvao pristupne u “Metropolu” da glasaju na neformalnim izborima za EP: ”Slobodno glasajte za potencijalne poslanike iz Srbije u EP jer ovo su vam retki slobodni i fer izbori u našoj zemlji”.
U Beogradu pobedili Zeleni, u Briselu Evropska narodna partija
Prve projekcije rezultata nakon zatvaranja birališta širom EU pokazale da je na izborima za Evropski parlament pobedila Evropska narodna partija (EPP), što se i očekivalo. Kako je rečeno u direktnom uključenju iz Brisela, drugo mesto pripalo je socijalistima i demokratama (grupa S&D), dok su trećeplasirani liberali (grupa „Obnovimo Evropu“), a četvrtu poziciju zauzeli su Evropski konzervativci i reformisti.
Obistinile su se i prognoze da će Zeleni osvojiti znatno manje glasova nego što je to bio slučaj pre pet godina, tako da su oni ovu izbornu „trku“ završili kao šestoplasirani – iza ultradesničara okupljenih u grupaciji „Identitet i demokratija“.
Poslednje, sedmo mesto, pripalo je Levici, a očekuje se da će veliki broj poslanika, čak stotinak, od ukupno 720 u novom sazivu EP, biti „neopredeljeno“.
Za razliku od građana država članica EU, okupljeni na „Evropskoj izbornoj noći“ u Beogradu najviše glasova dali su Zelenima, dok je EPP-u pripalo drugo mesto, a socijalistima i demokratama treće. Kako je objašnjeno, računalo se da bi Srbija, po važećim pravilima u Uniji, u slučaju da postane članica EU, u Evropskom parlamentu imala 17 poslanika.
Najodvažniji gosti „Evropske izborne noći“ oprobali su se u kvizu poznavanja institucija EU.
Voditelji programa saopštili su i ko su poslanici odlazećeg saziva Evropskog parlamenta koji ubuduće neće biti u poslaničkim klupama EP, a u prethodnih pet godina postali su poznata „lica“ u Srbiji, jer su dosta pažnje u svom radu posvećivali prilikama u našoj državi. Na tom „spisku“ našli su se, između ostalih, Vladimir Bilčik, Klemen Grošelj i Viola fon Kramon.
Na kraju izborne večeri, poručeno je da ostaje nada da će na narednim izborima za Evropski parlament, koji se organizuju za pet godina, i građani Srbije glasati za svoje predstavnike u Briselu. Uslov za to je, naravno, da Srbija u međuvremenu, postane članica Unije.