NATO već skoro 24 godine sprovodi svoju misiju na Kosovu. Uz nedavno jačanje napora da se dođe do održivog rešenja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ali i uz obnavljanje tenzija na terenu, uloga KFOR-a sve više dobija na značaju kada se razmatra rešenje za pitanje Kosova. Iz ovih razloga, European Western Balkans je kontaktirao KFOR kako bi objasnio svoju ulogu u trenutnoj krizi, kao i perspektivu budućeg angažovanja na Kosovu.
“Uz više od 3.700 pripadnika iz 27 zemalja, među kojima su i članice i partneri NATO-a, KFOR ostaje u potpunosti usredsređen na svakodnevno izvršavanje svog mandata, koji se zasniva na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999, a podrazumeva pružanje sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosovu,” rekli su zvaničnici KFOR-a za European Western Balkans. Iako je njegova uloga evoluirala od 1999. godine kako se situacija na terenu poboljšala, „napredak postignut u bezbednosti i stabilnosti svedoči o posvećenosti međunarodne zajednice Kosovu“.
“KFOR je odigrao ključnu ulogu u smanjenju nedavnih tenzija”
Prema zvaničnicima KFOR-a, on je 5. januara uklonio poslednja od vozila koja su blokirala puteve na severu Kosova, tako što je poslao svoje inženjerske jedinice u oblasti Dudin krš i Srbovac. Uklanjanje je “izvršeno u skladu sa mandatom UN i bilo je u skladu sa odlukom donetom 28. decembra 2022. da se uklone barikade postavljene ranije tog meseca na severu Kosova.”
“Uklanjanje barikada je usledilo nakon intenzivnih napora članica NATO-a i Evropske unije da se smanje tenzije, uz veliku podršku KFOR-a i Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS). Poslednje barikade su uklonjene brzo, sigurno i bezbedno, kako bi se izbegli incidenti i drugi rizici po lokalnu bezbednost,” rečeno je u izjavi za European Western Balkans.
Kako je naglasio KFOR, tenzije koje se ponavljaju od jula ilustruju važnost njegovog prisustva na Kosovu. KFOR je pojačao svoje prisustvo od oktobra dodatnim trupama i patrolama i ima neophodne resurse da nastavi da sprovodi mandat UN-a.
“U ovom trenutku je važno da se sve strane suzdrže od provokativnih mera i da traže dalja rešenja kroz dijalog. Ovo je presudno za dugotrajnu bezbednost na Kosovu i za stabilnost u regionu. Komandant KFOR-a održava blizak kontakt sa svojim glavnim sagovornicima, među kojima su predstavnici kosovskih institucija i kosovskih bezbednosnih organizacija, Generalštaba Vojske Srbije, i država koje doprinose snage KFOR-u. KFOR pruža bezbednosni okvir neophodan za nastavak dijaloga za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine pod okriljem EU,” poručili su zvaničnici KFOR-a.
“KFOR jeste igrao ključnu ulogu u smanjenju nedavnih tenzija na severu Kosova. KFOR uvek ostaje na oprezu i ima sposobnosti i osoblje da nastavi da implementira svoj mandat Ujedinjenih nacija, u potpunosti i na svakodnevnom nivou, i time doprinosi bezbednosti na Kosovu i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, a general-major Ristuća ostaje u bliskom kontaktu sa svim glavnim sagovornicima. Takođe, NATO nastavlja da podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU, kao glavnu platformu za nalaženje rešenja koje uvažava prava svih zajednica i za izgradnju trajnog mira i bezbednosti u regionu,” poručio je KFOR.
“KFOR ima sve neophodne resurse da ispuni svoju misiju”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je 16. decembra od KFOR-a da dozvoli povratak do 1000 pripadnika Vojske Srbije i policije na sever Kosova, a zahtev je obrazložen zabrinutošću za bezbednost srpske zajednice na severu Kosova. KFOR je odbio zahtev 6. decembra. European Western Balkans zatražio je od KFOR-a da prokomentariše zabrinutost srpskih zvaničnika u vezi sa bezbednošću srpske zajednice na Kosovu, koja je pojačana nakon nedavne pucnjave.
“Komandant KFOR-a je jasno stavio do znanja da je KFOR zadužen za pružanje sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice koje žive svuda na Kosovu, u skladu sa svojim mandatom Ujedinjenih nacija. Takođe je istakao da KFOR ima sva neophodna sredstva za izvršenje te misije. Već više od dvadeset godina, KFOR pokazuje da je dorastao tom zadatku, zahvaljujući svom vidljivom, žustrom i prilagodljivom prisustvu na terenu, i kroz nepristrasno pružanje podrške potrebama svih zajednica na Kosovu,” poručili su iz KFOR-a.
“KFOR je u bliskom kontaktu sa Kosovskim bezbednosnim snagama i oružanim snagama Srbije”
Komandant KFOR-a je u bliskom kontaktu sa svim relevantnim akterima, uključujući predstavnike institucija na Kosovu, kosovske bezbednosne organizacije i Generalštaba Vojske Srbije, uverili su predstavnici KFOR-a.
“Dijalog sa različitim akterima je od presudnog značaja za osiguranje uzajamne svesti o situaciji i transparentnosti, i pomaže da se poveća predvidivost i stabilnost na Kosovu i širom regiona. Nedavne tenzije na severu Kosova nisu ugrozile ove odnose. Štaviše, ukazale su na značaj ovih dugoročnih odnosa, naročito u složenim situacijama poput one koju smo videli krajem prošle godine,” naglasili su.
Upitan o trenutnom nivou saradnje sa Kosovskim bezbednosnim snagama, KFOR je naveo da NATO savetodavni i tim za vezu podržava razvoj bezbednosnih organizacija na Kosovu „u okviru njihovog prvobitnog mandata, kroz izgradnju kapaciteta, edukaciju i koordinaciju obuke“. Međutim, NATO još uvek nije izrazio jasnu podršku transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova, koja je najavljena 2018.
“Od promene mandata Kosovskih bezbednosnih snaga 2018. godine, Severnoatlatnski savet preispituje nivo angažovanja NATO-a sa KBS,” naglasio je KFOR u izjavi.
Da li će u budućnosti KFOR smanjiti svoje prisustvo?
“Posvećenost NATO-a misiji KFOR na Kosovu nije se promenila, i ostaje na visokom nivou. KFOR se prvobitno sastojao od oko 50.000 muškaraca i žena iz zemalja članica i partnera NATO-a, kao i onih koji nisu partneri, pod ujedinjenom komandom i kontrolom. Do početka 2002, KFOR je umanjen na oko 39.000 pripadnika. Unapređenje bezednosnog okruženja je omogućilo NATO-u da smanji brojno stanje KFOR-a na 26.000 u junu 2003, potom na 17.500 do kraja 2003, da bi danas bio na nivou od oko 3.800 pripadnika,” podsetili su zvaničnici KFOR-a.
Prema njihovoj izjavi, “postepeno smanjenje brojnog stanja KFOR-a omogućeno je stabilnim unapređenjem bezbednosnih uslova i kontinuiranim prisustvom KFOR-a, kao i napretkom koji su postigle kosovske bezbednosne organizacije, kojima su postepeno prenete određene odgovornosti. Stoga, sve promene u pogledu prirode i/ili brojnog stanja misije će se zasnivati na proceni uslova, a ne na unapred određenim rokovima.”
“Smanjenje brojnog stanja snaga NATO-a bi se zasnivalo na političkim odlukama, shodno uslovima postignutim na terenu,” zaključeno je u izjavi zvaničnika KFOR-a.