BEOGRAD – Neophodno je da se dosadašnji pristup vlasti prema reformama u Klasteru 1 promeni, navodi se u najnovijem izdanju izveštaja o napretku Srbije u Klasteru 1, koji objavljuje Koalicija prEUGovor.
“Period koji obuhvata ovaj izveštaj – od novembra 2023. do aprila 2024. godine – obeležili su vanredni parlamentarni i lokalni izbori, a Vlada je sve vreme bila u tehničkom mandatu. Ovo deluje skoro kao uobičajeno stanje, imajući u vidu da su u prethodnih pet godina parlamentarni izbori u Srbiji održani tri puta, a zemlja je nepune dve godine provela bez izvršne vlasti u punom mandatu, pošto se svaki put čekao poslednji zakonski rok za formiranje institucija”, navodi se u izveštaju prEUgovora.
Kako su dodali, nalazi ovog i prethodnih Alarm izveštaja koalicije prEUgovor ukazuju da je neophodno da se dosadašnji pristup reformama u Klasteru 1 sasvim promeni jer se reformske aktivnosti često sprovode tek forme radi, u zbrzanim procedurama, dok se obaveze tumače minimalistički čime se zaobilazi rešavanja ključnih problema u kritičnim oblastima.
Ono po čemu bi se ovaj izveštajni period, navode iz prEUgovora, ipak izdvojio od prethodnih je obim osvedočenih zloupotreba u okviru izbornog procesa i intenzitet reakcija domaće i međunarodne javnosti.
“U periodu pred izbore državni organi su bez jasnih obrazloženja eklatantno trošili javna sredstva na jednokratne novčane pomoći različitim društvenim i strukovnim grupacijama. Kampanju je obeležilo pristrasno medijsko izveštavanje u korist vladajuće većine, kao i izrazita zloupotreba javnih funkcija u cilju promocije pojedinih funkcionera. Kvalitet izbornog procesa osporili su međunarodni i domaći posmatrači, koji su zabeležili brojne zloupotrebe”, navodi se u novom Alarm izveštaju o napretku Srbije u Klasteru 1.
U oblasti pravosuđa, Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva usvojili su deo podzakonskih akata sa kojima javnost, ali i sudije i tužioci, nisu dovoljno upoznati. U izveštjau se ocenjuje da je nastavljena praksa netransparentnog izbora sudija i tužilaca, a primećeno je i da pravni lekovi nisu delotvorni u takvim situacijama.
“Veliki broj predsednika sudova i glavnih javnih tužilaca i dalje je u statusu vršioca funkcije. Organi VST-a nastavili su u posmatranom periodu da izbegavaju da odlučuju o disciplinskoj odgovornosti i odgovornosti tužilaca za nedozvoljeni uticaj, što i dalje zabrinjava, naročito kada se posmatra iz ugla ciljeva zbog kojih je menjan Ustav. Pravosuđe je ostalo zabrinjavajuće pasivno u svim predmetima, u kojima se odlučivalo o povredi izbornog prava”, navodi se u izveštaju.
U oblasti borbe protiv korupcije tokom izveštajnog perioda pokrenut je samo postupak izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije, ali ni on nije dovršen. Podseća se da novi Nacrt strategije za borbu protiv korupcije predstavljen je u martu 2024. godine, nakon što je prethodni u septembru 2023. prošao javnu raspravu, sa koje nikada nije objavljen izveštaj.
“Nažalost, novi Nacrt predviđa da će do 2028. godine biti ispunjeno samo 35% preporuka GRECO iz petog kruga evaluacija. Odnos Vlade prema Savetu za borbu protiv korupcije i dalje je himeričan. Vlada je nastavila da urušava sistem javnih nabavki usvojivši uredbu koja predviđa posebna pravila za nabavke za potrebe projekta EXPO 27, u saglasnosti sa specijalnim zakonom kojim se uređuju nabavke za posebne projekte velike vrednosti (EXPO 27), uprkos postojanju Zakona o javnim nabavkama”, dodaje se u izveštaju.
Iako su doneti novi medijski zakoni krajem oktobra 2023. godine, za koaliciju prEUgovor propisano za sada ne obećava očekivane promene. Iz koalicije navode da većina ključnih odredaba iz Medijske strategije nije uneta u nove zakone.
“Nezavisne institucije, poput Regulatornog tela za elektronske medije (REM), i lokalne samouprave i dalje iznalaze efikasne načine da ne primene propise onako kako bi trebalo. Bezbednost novinara je na ozbiljnom ispitu, jer broj pretnji i napada ubrzano raste. Predstavnici vlasti ne osuđuju napade na nezavisne novinare i medije, a često ih svojim narativom i podstiču”, piše u izveštaju.
Kada je reč o saradnji sa organizacijama civilnog društva, Koalicija prEUGovor podseća da je počeo sa radom Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, ali da su uporedo sa tim nastavljen pretnje, napadi i zastrašivanje organizacija civilnog društva i branitelja ljudskih prava.
“Milioni evra iz javnog budžeta ponovo su dodeljeni fantomskim i GONGO organizacijama, dok su organizacije koje pružaju usluge ranjivim društvenim grupama primorane da traže finansiranje iz inostranstva. Formalni postupci izrade strateških dokumenata u kojima su članice koalicije prEUgovor učestvovale u izveštajnom periodu pokazali su još jednom da se doprinos ekspertskih OCD ne uvažava. To potvrđuje i navođenje netačnih podataka o uslugama koje su pružile OCD u Godišnjem izveštaju o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći”, piše u izveštaju koalicije prEUgovor.
U izveštaju se navodi i da je sloboda okupljanja testirana na nizu važnih javnih skupova, na kojima se tražila odgovornost državnih institucija.
“Izazovi koji su uočeni tokom predizbornog perioda odnosili su se na prisiljavanje građana da prisustvuju političkim skupovima i nepravedno ograničavanje pristupa (određenim grupama) prostorijama za održavanje okupljanja. Na protestima nakon izbora, nastavilo se zastrašivanje demonstranata, prema kojima nadležne institucije imaju selektivni tretman, dok ih državni zvaničnici i provladini mediji označavaju kao „agente stranih interesa”, naveli su iz prEUgovora.
Koalicija prEUgovor jeste prva koalicija organizacija civilnog društva, koja je osnovana radi praćenja realizacije politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na političke kriterijume i poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) pravnih tekovina Evropske unije. Koalicija se sastoji od sedam organizacija civilnog društva sa iskustvom u tematskim oblastima koje obuhvata Klaster „Osnove“, i formirana je 2013. godine sa zadatkom da predlaže mere za podsticanje unapređivanja oblasti koje su relevantne za pregovarački proces. Cilj joj je da pomogne da se proces pristupanja Evropskoj uniji iskoristi za postizanje bitnog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.
Poglavlje 24: I dalje bez uslova za nezavisan rad policije
Tokom izveštajnog perioda, koalicija prEUgovor navodi da nije poboljšan policijski integritet i nisu obezbeđeni preduslovi za operativno nezavisan rad policije, što je ključno za reformu policije u Srbiji.
Dodaju da nema javnih informacija o trećoj verziji Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima. Kako se navodi u izveštaju, mesto direktora policije upražnjeno je već više od dve godine, a načelnici sektora u Ministarstvu unutrašnjih poslova i dalje su u statusu vršilaca dužnosti, a Srednja škola unutrašnjih poslova i dalje radi bez zakonskog osnova.
U oblasti migracija i azila, tokom izveštajnog perioda nadležni organi su svoj rad prvenstveno usredsredili na suzbijanje iregularnih migracija, što je dovelo do smanjenja broja državljana trećih zemalja u zemlji.
“Značajan deo migranata i dalje boravi u zemlji bez regulisanog pravnog statusa. Postoji goruća potreba da se uspostavi sistem rane identifikacije za različite kategorije migranata. Pokrenuta su dva nova elektronska portala kako bi se strancima olakšao pristup tržištu rada. Ostaje da se vidi kako će se sprovoditi pravne mere, čiji je cilj liberalizacija pristupa stranaca tržištu rada, kao i to koje mere će biti donete da bi se obezbedila zaštita stranih radnika. Srbija još uvek ne primenjuje strateški pristup u borbi protiv organizovanog kriminala”, navodi se u izveštaju prEUgovora.
Dodaje se da je izrađena nova Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala (SOCTA 2023), ali nedostaju izveštaji nadležnih organa o sprovođenju predviđenih aktivnosti.
Aktuelni pojedinačni slučajevi („Jovanjica 1 i 2ˮ, slučaj Veljka Belivuka i Darka Šarića) ostaju u fokusu javnosti i opterećeni istim problemima.
Broj žrtava trgovine ljudima u Srbiji je u porastu, ali odgovor države nije u skladu sa ozbiljnošću situacije. Program i Akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima izrađeni su i usvojeni u zbrzanom postupku nakon skoro četiri godine kašnjenja i pod pritiskom spoljnih aktera.