U minulom, devetom sazivu Evropskog parlamenta bilo je zastupljeno sedam političkih grupacija, koje se nadmeću i na predstojećim izborima od 6. do 9. juna – Evropska narodna partija (EPP), Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D), “Obnovimo Evropu” (RE), Zeleni – Evropski slobodni savez (Greens – EFA), Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID), i Levica (GUE/NGL).
Evropska narodna partija predstavlja najstariju i najbrojniju “porodicu” stranaka u EU, kao i najveću grupu u Evropskom parlamentu. Pored hrišćansko-demokratskih stranaka, EPP je proširen i pojedinim konzervativnim stranakama, te partijama desnog centra.
Aktuelni predsednik EPP je Manfred Veber iz nemačke Hrišćansko-socijalne unije, a Ursula fon der Lajen, koja je od jeseni 2019. predvodila Evropsku komisiju, ponovo je kandidatkinja ove političke grupe za predsednicu EK.
U sazivu Evropskog parlamenta koji je izabran 2019. EPP je bio najveća poslanička grupa (177 mandata od ukupno 705). Među najpoznatijim članicama ove skupine partija nalaze se Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Nemačke, Austrijska narodna stranka (ÖVP), Republikanci u Francuskoj, Hrvatska demokratska zajednica…
Poznat je i slučaj Fidesa, stranke mađarskog premijera Viktora Orbana, koja je, nakon brojnih razmirica sa delom EPP-a, pre tri godine napustila ovu grupaciju.
Prema važećim pravilima u Evropskoj narodnoj partiji, status punopravne članice mogu da imaju samo stranke iz država članica Unije, a stranke iz ostalih država Starog kontinenta mogu da budu ili pridružene članice, ili posmatrači. U Srbiji status pridruženih članova EPP imaju Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara. SNS je pristupio EPP-u 2016, četiri godine nakon dolaska na vlast.
Progresivni savez socijalista i demokrata je naziv za poslaničku grupu u Evropskom parlamentu koja okuplja predstavnike Partije evropskih socijalista (PES). Aktuelni lider PES-a je Stefan Leven, bivši premijer Švedske, a kandidat ove grupe za predsednika Evropske komisije je Nikolas Šmit, evropski komesar iz Luksemburga.
U poslednjem Evropskom parlamentu S&D je imao 140 poslanika. Partija evropskih socijalista okuplja socijalističke, socijaldemokratske i radničke partije u Evropi, odnosno partije levog centra.
Punopravne članice PES-a mogu da budu samo stranke iz država Unije i to su, između ostalog: Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), Španska socijalistička radnička partija (PSOE), Demokratska partija u Italiji… U Srbiji status pridruženih članica PES-a imaju Demokratska stranka i, od prošle godine, Stranka slobode i pravde.
Galerija: Sastav poslaničkih grupa u sazivu 2019-2024
Poslanička grupa “Obnovimo Evropu” okuplja liberale u Evropskom parlamentu, čija se partija zove Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE). Njom trenutno ko-predsedavaju Tim Duli iz Irske i Ilhan Kjučuk iz Bugarske. U minulom sazivu Evropskog parlamenta “Obnovimo Evropu” je bila treća po snazi poslanička grupa (102 člana).
Na “listi” stranaka koje pripadaju grupi “Obnovimo Evropu” nalazi se i Preporod (raniji naziv “Republika u pokretu”), čiji osnivač je francuski predsednik Emanuel Makron, te nemačka stranka Slobodnih demokrata (FDP). U Srbiji status punopravnog člana ove političke grupe ima Pokret slobodnih građana od 2022. godine.
Zeleni-EFA bila je četvrta po snazi grupacija u odlazećem sazivu Evropskog parlamenta (72 poslanika). Ova grupa se sastoji se od predstavnika Evropske partije zelenih i Evropskog slobodnog saveza. Okosnicu politike navedenog saveza predstavlja zalaganje za zaštitu životne sredine, ljudska prava, i razvoj evropskih regiona.
Među najpoznatijim predstavnicima Zelenih u Evropi su ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok, austrijski predsednik Aleksandar van der Belen, bivši crnogorski premijer Dritan Abazović…. Što se Srbije tiče, Zeleno-levi front podneo je kandidaturu za članstvo u Evropskoj partiji zelenih.
Grupa Evropski konzervativci i reformisti formirana je 2009. u Evropskom parlamentu, nakon što je tadašnji lider britanskih Konzervativaca Dejvid Kameron odlučio da napusti Evropsku narodnu partiju. U minulom sazivu Evropskog parlamenta ECR je imao 68 poslanika.
Ovaj politički savez čine blago evroskeptične, desničarske stranke (često okarakterisane i kao “populističke”), poput partija: “Braća Italije”, koju predvodi premijerka Đorđa Meloni, te Pravo i pravda (Poljska), Voks (“Glas”, Španija)… U Srbiji je pokret Dosta je bilo postao deo ove evropske partije 2019. godine.
Grupa “Identitet i demokratija” je u odlazećem sazivu Evropskog parlamenta okupljala 59 poslanika. Reč je o savezu stranaka krajnje desnice, koje su izrazito evroskeptične, kao što su Nacionalno okupljanje (Francuska), Liga (Italija) i Alternativa za Nemačku (AfD).
Najmanja politička grupa u sazivu EP koji je izabran u proleće 2019. bila je Levica (37 poslanika). Raniji naziv ove grupacije glasio je: “Evropska ujedinjena levica – Nordijska zelena levica”. Navedena grupa okuplja stranke ultralevičarske i komunističke ideologije, poput Sirize u Grčkoj, Levice u Nemačkoj, Radničke partije Belgije…
Pored ovih evropskih političkih partija, postoje i nekoliko manjih, poput Evropske piratske partije, koja je u Evropskom parlamentu deo poslaničke grupe Zeleni/EFA i Evropske demokratske partije koja je deo grupe “Obnovimo Evropu”.