Odlazeći saziv Evropskog parlamenta (2019-2024) bio je izrazito aktivan kada je reč o Srbiji. Pored redovnih godišnjih izveštaja koji su privlačili pažnju javnosti, evropski poslanici su učestvovali u međupartijskom dijalogu vlasti i opozicije i posmatrali izbore. To što su mnogi poslanici iznosili kritike na račun Srbije neretko je izazivalo oštre reakcije Beograda prema Evropskom parlamentu.
Izbori za deseti saziv Evropskog parlamenta održavaju se od 6. do 9. juna 2024. godine. Kandidature su objavljene u većini zemalja, a evropski poslanici poznati u Srbiji doneli su odluke da li će trčati trku za novi mandat ili ne.
Krajem marta potvrđeno je da se poslanik iz Slovačke Vladimir Bilčik, izvestilac za Srbiju, neće kandidovati za drugi mandat u Evropskom parlamentu. Bilčik je tokom mandata podneo nacrte godišnjih izveštaja o Srbiji 2021, 2022. i 2023. godine, a bio je i jedan od posrednika u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji.
Funkciju izvestioca za Srbiju Bilčik je 2019. preuzeo od Dejvida Mekalistera iz Nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Mekalister je u odlazećem sazivu bio predsedavajući uticajnim Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), koji je tokom poslednjih pet godina više puta imao Srbiju i region na dnevnom redu.
CDU je ponovo kandidovala Mekalistera na izborima u junu, i on je prvi na njihovoj listi u državi Donja Saksonija, te se očekuje da će bez problema dobiti još jedan mandat.
Evropska narodna partija (EPP) je, prema tome, u prethodna dva saziva držala funkciju izvestioca za Srbiju. Da li će se se to ponoviti i nakon ovih izbora zavisiće od dogovora među poslaničkim grupama. Pridruženi član EPP je Srpska napredna stranka.
Ispred poslaničke grupe liberala, izvestilac “iz senke” za Srbiju bio je Klemen Grošelj, koji je često iznosio kritičnije ocene situacije u Srbiji od Bilčika. Grošelj ušao je u Evropski parlament 2019, a tri godine kasnije postao je član nove partije u Pokret Sloboda, koju vodi sadašnji premijer Slovenije Robert Golob.
Međutim, na izborima 9. juna Pokret Sloboda nije kandidovala Grošelja, a mediji su preneli da je došlo do razmimoilaženja između njega i rukovodstva stranke. Grošelj je prošle nedelje podneo kandidaturu kao prvi na listi male stranke Zeleni Slovenije, te je njegov reizbor neizvestan.
Izvestiteljka “iz senke” za Srbiju ispred grupe Zelenih u odlazećem sazivu bila je Viola fon Kramon Taubadel, koja je takođe bila izvestiteljka ove grupe za Kosovo. Fon Kramon i srpske vlasti su se često verbalno sukobljavali povodom stanja u Srbiji i politike vladajuće većine.
Kao članica nemačkih Zelenih, Viola fon Kramon je 15. na listi za Evropski parlament na izborima 9. juna. Trenutna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Zeleni upravo mogli da dobiju oko 15 mandata, tako da će reizbor Fon Kramon biti neizvestan do samog kraja.
Od 2019. do 2022. godine, na funkciji predsedavajuće Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju bila je Tanja Fajon, koja je takođe u više navrata bila na meti kritika predstavnika SNS, pre svega tokom posredovanja u međupartijskom dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima.
Fajon je 2022. napustila Evropski parlament kako bi preuzela funkciju ministarke spoljnih poslova Slovenije. Na njeno mesto došao je stranački kolega Matjaž Nemec, koji je nedavno obavljao funkciju izvestioca za ukidanje viza za vlasnike pasoša sa Kosova koja je izdala Koordinaciona uprava Srbije.
Nemec je takođe trebalo da zameni Tanju Fajon kao posrednik u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji, koji je bio planiran da se nastavi 2023. godine ali je odložen “na neodređeno vreme” zbog izbijanja protesta “Srbija protiv nasilja”. Na izborima u junu, Nemec je prvi kandidat na listi slovenačkih Socijalnih demokrata, tako da se očekuje da će se vratiti u Evropski parlament.
Funkciju predsedavajuće Delegacije EP za Srbiju je od Tanje Fajon 2022. preuzela Alesandra Moreti, italijanska poslanica iz Demokratske partije. Moreti je zajedno sa Marinikom Tepić dva puta predsedavala Parlamentarnim odborom za stabilizaciju i pridruživanje u 2022. i 2023. godini. Ponovo je kandidatkinja svoje partije, ali je neizvesno da li će dobiti novi mandat.
Sa druge strane, sigurni povratnik u Evropski parlament kao prvi kandidat na listi austrijskih Socijaldemokrata biće Andreas Šider. U Srbiji je privukao pažnju kao posmatrač izbora u decembru 2023. godine, kada je vrlo kritičnim komentarima o izbornom procesu izazvao oštre reakcije vlasti.
Šider je, potom, bio jedan od inicijatora kritičke rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, koja je u februaru usvojena velikom većinom glasova.
Evropski poslanik iz Hrvatske Tonino Picula takođe se kandiduje za još jedan mandat. Picula je i u proteklom sazivu bio aktivan oko politike proširenja, a ispred EP je bio zadužen za novousvojeni Plan rasta EU za Zapadni Balkan.
Picula se nalazi na poslednjem, 12. mestu liste Socijaldemokratske partije Hrvatske na predstojećim izborima, nakon što se sa rukovodstvom stranke nije dogovorio oko drugačijeg redosleda. Ipak, zahvaljujući mogućnosti preferentnog glasanja za kandidate, i dalje ima šansu da bude reizabran.
Član Saveza vojvođanskih Mađara Andor Deli je 2014. godine postao prvi poslanik Evropskog parlamenta sa državljanstvom Srbije, a na tu funkciju ga je kandidovala vladajuća partija Mađarske Fides. Reizabran je 2019. godine, a u toku mandata je postao nezavisan poslanik, kada je ova partija odlučila da napusti grupu EPP.
Deli se neće kandidovati za poslanika po treći put. Fides je na svojoj listi kandidovao Anamariju Viček, takođe članicu Saveza vojvođanskih Mađara, koja se nalazi na osmom mestu, dok se Fidesu trenutno predviđa oko deset mandata.
Trenutne ankete predviđaju da će na izborima 9. juna dve najveće poslaničke grupe – Evropska narodna partija i Socijalisti i demokrati – zadržati vođstvo uz sličan broj poslanika kao 2019, dok će veće gubitke pretrpeti liberali i zeleni. Sa druge strane, rast se predviđa desničarskim grupama Evropski konzervativci i reformisti i Identitet i demokratija.