Evropski put Srbije traje duže od 20 godina. U prethodne dve decenije menjale su se vlade i definisale različite strategije razvoja države, ali je opredeljenje za članstvo u Evropskoj uniji predstavljalo konstantu i nešto čemu su težile sve vlasti u zemlji od demokratskih promena s početka 21. veka. Tempo pristupanja naše zemlje evropskoj porodici naroda svih ovih godina je značajno sporiji od onog koji je uobičajen za države koje streme punopravnom pristupanju Uniji – delom zbog otvorenih problema iz prošlosti i ratne istorije, a delom i zbog poteškoća u pregovorima sa Prištinom i geopolitičkih okolnosti koje, ako je verovati ocenama ovdašnjih zvaničnika, nikada nisu išle u prilog Srbiji. Ono što se, međutim, sve ove godine od strane srpskih vlasti svesno zanemarivalo jeste vladavine prava, pitanje na kom, čini se, Brisel istim žarom insistira koliko i Beograd pokušava da ga ignoriše.
Nebrojeno puta smo u poslednjih nekoliko meseci mogli da čujemo da će Srbija praktično istog trenutka, kad prihvati rešenje oko statusa Kosova i kad uvede sankcije Rusiji, postati punopravna članica Evropske unije, te da je naša država po mnogim parametrima odavno već na evropskom nivou, a da smo u nekim oblastima čak i ispred država članica Evropske unije. Pitanje vladavina prava, izuzev par konvencionalnih izjava državnih zvaničnika u društvu predstavnika EU, gotovo da se i ne pominje. Zašto je to tako?
Vladimir Međak, član Upravnog odbora Evropskog pokreta, objašnjava da su teme poput Kosova veoma jednostavne i da se na njima može lako poentirati, za razliku od onih koje se odnose na oblast vladavine prava.
“Svako može biti veliki patriota dok viče kako ne da Kosovo, a niko ne može da kaže: ‘Hej, pa ja ne dozvoljavam kontrolu mojih finansija’. To je suština. Ovde se vlast i svaka javna pozicija posmtraju kao plen, zato što se u startu razmišlja o tome kako će uzimanje tog plena doneti finansijsku korist”, ističe on.
Problem koji se godinama zanemaruje
Izreka “vrana vrani oči ne vadi” doživela je praktičnu primenu na srpskoj političkoj sceni, s obzirom na činjenicu da se na prste jedne ruke mogu nabrojati zvaničnici koji su sankcionisani zbog propusta u svom radu ili koruptivnih radnji. Građani Srbije su prihvatili realnost u kojoj političara funkcija štiti od posledica i odgovornosti, dok su pojedini političari, s druge strane, svesno izlazili iz okvira svojih funkcija, znajući da za to ne mogu biti kažnjeni. Tako je korupcija praktično postala normalna pojava u Srbiji i jedan od ključnih problema unutar paketa zvanog vladavina prava.
Uz korupciju, pritisci na medije i pravosuđe, nerešene afere, zarobljene institucije, kao i nejasna podela vlasti, problemi su koji se iz godine u godinu ponavljaju u izveštajima brojnih međunarodnih insititucija, ali i i Evropske komisije, iz koje stižu poruke o “ogračenom napretku” Srbije na putu ka EU.
U osnovi, vladavina prava i postizanje evropskih standarada u ovoj oblasti podrazumeva da će budući građanin EU biti zaštićen od zloupotrebe moći ljudi koji su na vlasti. Upravo zbog toga, naša sagovornica, evroposlanica iz redova Zelenih, Viola fon Kramon, opisuje vladavinu prava kao temelj i kičmu Evropske unije. Govoreći o napretku Srbije u ovoj oblasti, ona navodi da su određeni pomaci napravljeni, ali da se, s druge strane, pojedini problemi uporno ignorišu.
“Iako postoji određeni napredak, uključujući ustavne amandmane o obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa, još uvek imamo u velikoj meri zarobljeno pravosuđe i nazadovanje vladavine prava u mnogim oblastima. Pogledajte kako prolaze strateški važni sporovi – nema sudskog epiloga Savamale, nema valjanog gonjenja u slučaju Jovanjice i Krušika, nema poštovanja presuda međunarodnih sudova poput onih koji se tiču Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju”, a istovremeno imamo mešanje u procese koji se odnose na organiozvani kriminal”, objašnjava ona.
S druge strane, Vladimir Međak kaže da se proširenje Evropske unije sada razmatra u drugačijem kontekstu, koje podrazumeva pristupanje po sektorima.
“Dakle, punopravno članstvo je moguće jedino ako neko ispuni sve zahteve. To znači da država postaje punopravna članica kad njeni standardi vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala dostignu evropski nivo. Srbija bi mogla, ukoliko reši pitanje Kosova i pitanje sankcija Rusiji, da uđe u neki ‘put ulaska u članstvo’, gde bi se napravilo proširenje u nekoliko koraka, ali punopravno članstvo, koje imaju ostale države članice, sa svim pravima i obavezama, teško da je zamislivo bez potpunog dostizanja standarda u oblasti vladavine prava”, naglašava Međak.
On napominje da se zbog toga prvi put pojavljuje, kao posebno definisani parametar za ulazak u članstvo u EU, funkcionisanje demokratskih institucija.
“To se čini zato što se u prethodnim talasima proširenja uzimalo zdravo za gotovo da takve institucije postoje. Sad to postoje postaje potpuno novi kriterijum, u rangu sa nezavisnošću pravosuđa, borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala. To postaje novi kriterijum koji se posebno prati. Ne samo da se bez toga ne može u EU, već se tome posebno daje na značaju, jer je uočeno da takve demokratske institucije ne postoje”, podvlači Međak.
Zarobljene institucije i zarobljeni mediji kvare imidž Srbije
Iako je država formalno izašla iz vlasništva u medijima, to se nije odrazilo medijski pluralizam u zemlji. Naprotiv, funkcioneri vlasti i dalje utiču na sadržaj onoga što mediji objavljuju, a nezavisni novinari doživljavaju pritiske, pretnje i fizičke napade, često od grupa i pojedinaca povezanih sa vlašću.
Da je situacija zabrinjavajuća, upozorava i fon Kramon, koja navodi da je Srbija u ovoj oblasti ubedljivo najgora na čitavom prostoru Zapadnom Balkana.
“Pritisak na nezavisne novinare je ogroman, a mešanje države je sveprisutno. Nema demokratije bez slobode štampe i izražavanja, a EU mora pojačati svoje napore da očuva i podrži slobodne medije u zemlji”, naglašava naša sagovornica.
Dodatni problem predstavlja i to što je u Srbiji narušen ustavni princip podele vlasti, upozorava Vladimir Međak.
Po završetku predsedničkih izbora, 2017. godine, Vlada Srbije je u podređenom položaju u odnosu na predsednika Republike, što je, prema rečima Međaka, prožavajuće, s obzirom na to da je reč o civilizacijskoj tekovinini iz 19. veka.
“Mi smo ušli u pregovore sa pričom kako je neophodno da pravosuđe postane nezavisno od dve političke grane vlasti. Međutim, mi smo u međuvremenu došli u situaciju da čak ni zakonodavna vlast više ne bude vlast kao takva. Tako je Vlada Srbije, koja po Ustavu najjači organ, sa najavećim ovlašćenima, postala izvršno telo u rukama predsednika država, koji po istom tom Ustavu nema apsolutno nikakva ovlašćenja. Što se vladavine prava kao takve tiče, definisane u okviru pregovora, mi smo 2022. godine dobili istu ocenu koju smo dobili 2015. Na skali do 1 do 5, naša ocena je 2,2 ”, kaže Međak.
On objašnjava da je Srbija dobila iz svih oblasti ocenu 2, izuzev u oblasti reforme državne uprave.
“S tim što i tu imamo, već pet, šest godina, stvari koje se radi suprotno zakonu. Ne da nismo napredovali, već smo i one stvari koje su rađene dobro, u periodu od 2012. do 2014. godine, počeli da radimo na pogrešan način. Srbija jeste izmenila Ustav, odnosno odredbe o nezavisnosti pravosuđa, ali nažalost ni te odredbe, takve kakve jesu, neće doprineti rešavanju probema, jer nama je nezavisnost pravosuđa neophodna kako bi se omogućila borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ovakva reforma pravosuđa to neće omogućiti, jer se opet zahteva od onih, koji bi trebalo da budu kontrolisani, da daju dozvolu da ih neko treći kontroliše. Dokle god onaj ko je predmet kontrole odlučuje ko će njega kontrolisati, nećemo imati rezultate”, podvlači Međak.
Za Srbiju nema mesta u EU sa ovakvim stanjem u oblasti vladavine prava
U svom ekspozeu, nova stara premijerka Srbije Ana Brnabić navela je kako su predstavnici vlasti u Srbiji “dugo slušali o tome da je za naše integracije najvažnije da ostvarimo značajan napredak u oblasti vladavine prava”. Ona je dodala da sada potpuno jasno razumeju poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja.
“Prvo – da li ćemo se već sada usaglasiti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji; drugo, koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom “, rekla je premijerka Srbije.
A da li su zaista nerešen status Kosova i neusklađenost sa spoljnom politikom Evropske unije jedine prepreke na putu Srbije ka Evropskoj uniji i možemo li, ukoliko rešimo ova dva pitanja, da računamo na punopravno članstvo u EU. Ako pitate Violu fon Kramon – odgovor je odričan.
“Da jednostavno odgovorim – ne. Mi možemo da napravimo kompromis u vezi sa određenim standardima, pre ulaska u EU, kao što smo uradili sa nekim zemljama koje su imale prelazne aranžmane za određene oblasti u kojima standardi EU nisu ispunjeni, poput transporta ili životne sredine. Ali, kad je u pitanju vladavina prava, odgovor je apsolutno ne. To je uslov bez kojeg se nijedna nova država neće pridružiti evropskom klubu”, naglašava ona.
Kosovo i usklađivanje spoljne politike ostaju važne teme, ali Fon Kramon ističe da to nije jedino u fokusu administracije u Briselu.
“Izveštaj Evropske komisije naglašava domaće reforme i one će i te kako biti u našem fokusu. To će zaista biti ključ za ulazak u EU, a time i vladavinu prava, demokratske i medijske slobode i borbu protiv endemske korupcije. Ove tri oblasti vidim kao ključne na domaćem planu u kojima je Srbija nazadovala ili nije imala napredak poslednjih godina, od kad je na vlasti SNS. Tako da su, naravno, važni dijalog sa Prištinom i usklađivanje sa spoljnom politikom Unije, ali oni ne mogu zameniti domaće reforme. Građani Srbije bi trebalo da osete šta znače standardi EU u praksi, odnosno u svakodnevnom životu”, zaključuje naša sagovornica.
Članak je objavljen u okviru projekta „Podrška slobodi medija u Srbiji u vezi sa procesom pristupanja EU“, koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne predstavljaju stavove EUROPEUM Instituta, niti stavove Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.