SARAJEVO – Razumljivo je što Srbija želi da KFOR ostane na Kosovu s obzirom da najnoviji izveštaj Misije OEBS pokazuje da je došlo do povećanja incidenata, izjavio je Nikola, Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike u intervjuu za portal Oslobodođenje.
Govoreći o saradnji Srbije sa NATO-om, Lunić je naveo da je izgradnja interoperabilnosti od interesa za delovanje u multinacionanim operacijama, vežbama i doprinosu Srbije Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.
“Saradnja u oblasti civilne zaštite i vanrednih situacija omogućava da stičemo korisna iskustva, unapređujemo strukture i podižemo i nacionalne i regionalne sposobnosti za reagovanje u slučaju prirodnih nepogoda i drugih vanrednih situacija”, navodi Lunić.
Pored toga on smatra da i izostanak vojne saradnje među zemljama Zapadnog Balkana samo podiže nivo nepoverenja koji dovodi do nepotrebnih političkih tenzija.
Lunić objašnjava da je Srbiji značajna saradnja u okviru NATO programa “Nauka za mir” gde se kroz razne projekte angažuju mladi naučnici.
“Bez obzira na korist od materijalnih donacija, Srbija uvek najviše dobija kad ulaže u ljude i unapređenje njihovih znanja i sposobnosti, jer se time ulaže u održivu budućnost”, kaže Lunić.
Na pitanje zbog čega Srbija insistira na ostanku KFOR misije na Kosovu, Lunić navodi da je ta težnja razumljiva s obzirom da poslednji izveštaj Misije OEBS-a pokazuje da je došlo do povećanja incidenata kojima je pogođena uglavnom srpska zajednica.
“Sa druge strane, retorika političkih elita i tabloidna diplomatija ne doprinose uspostavljanju regionalnog poverenja, što može rezultirati neželjenim incidentima”, objašnjava Lunić i zbog toga on smatra da će KFOR ostati garant mira sve dok se politički odnosi na Zapadnom Balkanu ne budu bazirali na poverenju.
Lunić dalje navodi da Srbija sarađuje saradnju sa Bugarskoj, ali zapostavlja saradnju sa Albanijom.
“Kao što bi Albanija mogla ponuditi Srbiji sliku vazdušnog prostora sa nedavno postavljenog 3D radara AN/TPS-77 u cilju civilnog nadgledanja vazdušnog saobraćaja, tako bi i Srbija mogla ponuditi sliku sa radara koji bi uz odobrenje NATO-a mogao biti ponovo instaliran na Kopaoniku”, kaže Lunić.
Na pitanje da li region može očekivati više od NATO-a nakon promene vlasti u SAD, on navodi da NATO prevazilazi značaj predsedničkih izbora u ovoj zemlji.
“Bez obzira na sve kritike koncepta kolektivne bezbednosti, kao i na inicijative o jačanju evropske odbrane, izborom Bidena može se očekivati još veće transatlantsko jedinstvo bazirano na zajedničkim interesima, uz naglasak na multilateralizmu sa interesnim intervencionizmom”, kaže Lunić za Oslobođenje.
Lunić smatra da bi region trebao graditi viziju kompitabilnosti odbrambambenih sposobnosti kroz izgradnjom regionalnih snaga za hitno reagovanje.
“Ukoliko želi zadržati ekonomski neisplativ koncept vojne neutralnosti, Srbija bi morala raditi na izgradnji pouzdanih partnerstava, posebno u regionu. I posebno sa NATO-savezom”, zaključuje Lunić i smatra da vojni rok neće biti skoro uveden, ali će se nastaviti sa manipulacijom na ovu temu, posebno u predizbornom procesu.