BERLIN – Ministri spoljnih poslova zapadnobalkanskih zemalja sastali su se juče na konferenciji u Berlinu, gde su usvojili dalje korake u okviru Berlinskog procesa, inicijative koja ove godine obeležava 10. godišnjicu. Konferencija, koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke, prethodila je samitu lidera regiona koji će se održati 14. oktobra 2024.
Nemačko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je cilj konferencije bio da iskoristi pozitivan zamah, jer još ima mnogo toga da se uradi u okviru Berlinskog procesa. Trenutno se radi na dodatnim sporazumima o mobilnosti, a Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA) još se ne sprovodi.
Kako je saopštilo Ministarstvo, sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu u visokoškolske ustanove biće zaključen na samitu Berlinskog procesa 14.oktobra. Ovaj sporazum ima za cilj da studentima pruži pravo da nastave školovanje u akreditovanim visokoškolskim ustanovama i promoviše mobilnost studenata.
Učesnici su usvojili Deklaraciju o regionalnim standardima za skrining direktnih stranih investicija u šest država Zapadnog Balkana, kao i Deklaraciju o pristupu istraživačkoj i inovativnoj infrastrukturi i saradnji.
“Konačno, učesnici iz zapadnobalkanske šestorke istakli su posvećenost regionalnoj saradnji, usaglasivši Zajedničku deklaraciju o potvrđivanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, donetu povodom 10. godišnjice Berlinskog procesa, koja bi trebalo da bude usvojena na samitu”, navodi se u saopštenju za medije.
Berlinski proces je pokrenut 2014.godine sa ciljem produbljivanja regionalne integracije i pomoći državama da se pripreme za članstvo u EU. Među njegovim dostignućima su sporazumi o priznavanju profesionalnih kvalifikacija između zapadnobalkanskih zemalja, postepeno ukidanje naknada za roming u regionu i pokretanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).
Konferenciji su prisustvovali ministri spoljnih poslova šest zapadnobalkanskih zemalja, kao i ministri spoljnih poslova Grčke, Hrvatske, Austrije, Slovenije, Ujedinjenog Kraljevstva i Mađarske, zemlje koja predsedava Savetu Evropske unije. Takođe su bili prisutni predstavnici Italije, Poljske, Francuske i Evropske komisije.
Berbok: Pristupanje Zapadnog Balkana EU je geopolitička nužnost
U svom uvodnom obraćanju, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je razumljivo da su mnogi ljudi na Zapadnom Balkanu razočarani što te zemlje nisu postale članice EU, uprkos obećanju od pre više od 20 godina.
Ipak, prema mišljenju Berbok, od početka ruskog agresivnog rata protiv Ukrajine postoji opšte razumevanje među državama članicama EU da ne žele ono što Vladimir Putin smatra “sivim zonama”.
“Sa naše tačke gledišta, pristupanje zapadnobalkanskih država, kao i pristupanje Ukrajine i Gruzije, jeste geopolitička potreba”, rekla je ona.
Berbok je dodala da bi trebalo poboljšati ekonomsku saradnju na Zapadnom Balkanu i podsetila da je i Evropska unija prvobitno stvorena kao ekonomska zajednica.
“Stoga želimo da radimo na tome da osiguramo sprovođenje sporazuma CEFTA pre sastanka šefova država i vlada na najvišem nivou, koji će se održati 14. oktobra. Gotovo dve godine mi ministri spoljnih poslova naporno radimo na postavljanju temelja za to. Sada, zahvaljujući vašoj posvećenosti, zahvaljujući svim ministrima i njihovim timovima koji su danas ovde, blizu smo dogovora o novom akcionom planu za zajedničko regionalno tržište u naredne dve sedmice”, kazala je Berbok.
Ona je takođe navela da region treba da gradi budućnost zasnovanu na vrednostima Evropske unije – ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava.
“Želim da budem jasna: teško ćemo nastaviti proces pristupanja ako vidimo da se političari protive tim vrednostima. Ako vidimo protivljenje vladavini prava. Ako vidimo napade na članove misija pod vođstvom NATO u regionu. Ili ako vidimo da visoki vladini zvaničnici održavaju bliske veze sa Vladimirom Putinom”, rekla je ministarka spoljnih poslova.
Sastanci sa zvaničnicima Kosova i Srbije na marginama konferencije: CEFTA i normalizacija odnosa u fokusu
Ministarka Analena Berbok takođe je održala odvojene sastanke sa zvaničnicima Kosova i Srbije na marginama konferencije.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani juče je boravila u Berlinu i sastala se sa Berbok. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke, one su razgovarale o napretku koji je neophodan u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini i u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Kosovo je do sada odbacivalo predlog Nemačke da ukine zabranu isporuke srpske robe u zamenu za dobijanje punog statusa u CEFTA.
Portal KoSSev navodi da je Vjosa Osmani naglasila da je cilj institucija Kosova integracija Srba, ali da to “koče Srbija i njen predsednik”.
Iste teme – Sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) i normalizacija odnosa sa Kosovom – bile su na dnevnom redu sastanka “jedan na jedan” Berbok i ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića, saopštilo je Nemačko ministarstvo spoljnih poslova.
Kako je saopštila Vlada Srbije, Đurić je rekao da je Beograd posvećen dijalogu, ali da je Priština od samog početka pokazivala krajnju “nekonstruktivnost” i “nespremnost” da sprovodi sporazume, posebno one koji se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština.