Tekst je prvobitno objavljen na engleskom jeziku.
Dokument, koji su 1. aprila u Beogradu potpisali ministri odbrane Srbije i Mađarske, predstavlja “standardni plan za saradnju u oblasti odbrane”, ali nije “vojni savez”, navode sagovornici našeg portala. Takođe, ceremonija potpisivanja, upriličena na najvišem nivou, uz prisustvo predsednika Aleksandra Vučića, tumači se kao odgovor zvaničnog Beograd na deklaraciju o saradnji u domenu odbrane, koju su 18. marta u Tirani potpisali Albanija, Hrvatska i Kosovo.
Danima pre nego što je dokument potpisan, ogromna većina provladinih tabloida u Srbiji tvrdila je da “Srbija i Mađarska prave moćan vojni savez koji će uzdrmati region”, ističuči da će to biti “istorijska odluka Vučića i mađarskog premijera (Viktora) Orbana”.
Sa druge strane, Ministrarstvo odbrane Srbije saopštilo je da su na sastanku, kojem je prisustvovao i predsednik Vučić, ministri Bratislav Gašić i Krištof Salai-Bobrovnicki, potpisali dokument o “operacionalizaciji i konkretizaciji Sporazuma o strateškoj saradnji u domenu odbrane”.
Vučić je tom prilikom izjavio da je “najveći broj aktivnosti, čak 79, dogovoren za ovu godinu, što je gotovo dvostruko više u poređenju sa 2023. godinom, kada je sprovedeno 48 aktivnosti”.
Ministar Salai-Bobrovnicki naveo je da je saradnja dveju država uspešna, naročito ističući značaj saradnje u sferi odbrane. Ipak, on nije pomenuo mogućnost stvaranja vojnog saveza Srbije i Mađarske.
“Naša susedna država, Srbija, nije u Evropskoj uniji, ali mi imamo konsultacije na najvišem nivou. Godine 2023. proširili smo našu saradnju kako bismo uključili i vojni sektor, a danas smo detaljno pregledali celokupan plan za 2025”, kazao je mađarski ministar odbrane.
Ivana Ranković: Teško je očekivati da će srpski zvaničnici odbaciti vojnu neutralnost
Ivana Ranković, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za EWB da dokument koji su potpisali ministri odbrane Srbije i Mađarske predstavlja “konkretizaciju i praktičnu primenu Sporazuma o strateškoj saradnji u domenu odbrane, postignutog 2023.godine”.
“Prema zvaničnim izjavama, dokument predviđa 79 zajedničkih aktivnosti za ovu godinu, uključujući zajedničke vojne vežbe, obuku, vojno-tehničku saradnju u oblasti nabavke naoružanja i slično, što ovaj dokument čini standardnim planom saradnje u oblasti odbrane. Zbog toga se to ne može tumačiti kao početak formiranja vojnog saveza između Srbije i Mađarske. Iako je predsednik Srbije izrazio želju da preduzme dalje korake ka stvaranju vojnog saveza, to se verovatno neće ostvariti iz nekoliko razloga”, ukazuje Ivana Ranković.
Ona objašnjava da je “prvo, Mađarska članica NATO-a, dok Srbija nije i nema nameru da to postane, kako je i definisano u strategiji nacionalne bezbednosti za 2019.godinu”.
“Obaveze Mađarske kao članice NATO – a imaju prednost nad bilo kojom bilateralnom saradnjom, a Srbija već održava razvijeni oblik saradnje sa NATO-m, kroz učešće u programu Partnerstvo za mir, koji predstavlja osnovu za praktičnu bilateralnu saradnju između NATO-a u celosti i pojedinačnih država”, navodi ona.
Ranković podseća da je Srbija usvojila politiku vojne neutralnosti još 2007.godine.
“Prema Strategiji odbrane iz 2019, vojna neutralnost je ‘odbrambeni interes Republike Srbije’, kojim Srbija izražava svoju obavezu da ‘ne ulazi u vojno-političke saveze, što ne isključuje saradnju u oblasti odbrane’. Shodno tome, čak i ako se u budućnosti uspostavi bilo kakav vojni savez, to će biti u suprotnosti sa zvaničnom politikom vojne neutralnosti Srbije, što dodatno smanjuje verovatnoću takvog poteza”, naglašava ona.
Ranković ističe da, iako se vojna neutralnost u Srbiji često shvata kao balansiranje između NATO-a i Rusije, a ne kao strateški interes, “malo je verovatno da će je srpski zvaničnici odbaciti”.
“Međutim, glavni problem ostaje to što se odluke o odbrambenoj politici donose bez široke javne rasprave i bez učešća drugih državnih institucija. Nedostatak transparentnosti omogućava zvaničnicima da koriste koncept vojne neutralnosti u skladu sa svojim trenutnim interesima i u širem kontekstu”, kaže ona.
Reakcija na deklaraciju Hrvatske, Albanije i Kosova
Ranković naglašava da je najava predsednika Srbije o potencijalnom vojnom savezu između Mađarske i Srbije usledila ubrzo nakon što su ministri odbrane Hrvatske, Albanije i Kosova potpisali Deklaraciju o vojnoj saradnji.
“Tako se ova izjava može protumačiti kao neka vrsta odgovora na ovu deklaraciju i kao poruka domaćoj javnosti da Srbiji ne preti opasnost od ‘neprijateljski nastrojenih’ suseda. Potpisivanje ovog dokumenta i konkretizacija srpsko-mađarske saradnje u oblasti odbrane ne predstavljaju iznenađenje, imajući u vidu obim saradnje u drugim oblastima koje aktuelne vlade u Beogradu i Budimpešti neguju već godinama”, ističe ona.
Ranković objašnjava da ova saradnja uključuje kontrolu migracionih ruta, saradnju u energetskoj bezbednosti i infrastrukturne projekte.
“Dakle, najava strateške saradnje i potencijalnog početka vojnog saveza može se shvatiti samo kao logičan nastavak i konsolidacija dva autoritarna režima, koja se trenutno suočavaju sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima”, zaključuje Ivana Ranković.
Marko Savković: Politička bliskost Beograda i Prištine vodila jačanju veza u domenu odbrane
Govoreći o dokumentu koji su potpisali srpski i mađarski ministar odbrane, Marko Savković, viši savetnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), napominje za EWB da “pre svega, nismo videli dokument, o njemu znamo samo ono što je predsednik Vučić rekao u svom izlaganju”.
“Kako u našem, tako i u saopštenju mađarskog ministarstva odbrane, istaknuto je da je broj zajedničkih aktivnosti povećan sa 43 na 79. Obuhvaćen je veliki broj oblasti saradnje, dakle reč je o ambicioznom dokumentu”, navodi Marko Savković.
Savković je saglasan sa ocenama da ovaj dokument nije vojni savez “jer nema pomena klauzule o uzajamnoj pomoći, odnosno odbrani”.
“Mislim da ni čitanje kako je ovo ‘vojni savez sa NATO zemljom’ nije tačno. Prvo, ne radi se o vojnom savezu, a, drugo, Mađarska je već dugo otpadnik u Alijansi”, objašnjava on.
Prema Savkovićevom mišljenju, jasno je da je “politička bliskost” Beograda i Budimpešte vodila i jačanju veza u domenu odbrane.
“Budimpešta je saveznik Beograda u Briselu, i nikada se odnosi u sferi odbrane ne bi ovako razvili da prethodno nismo imali godine političkog zbližavanja. Takođe, svakako bi se od potpisivanja napravio javni događaj, ali ono sada ima specifičnu težinu kao ‘odgovor’ Beograda na deklaraciju Hrvatske, Albanije i Prištine. Služi i tome da se javnosti predstavi kako Beograd nije izolovan i kako ima ideju šta raditi u kontekstu odnosa u regionu, koji su loši”, naglašava on.
Komentarišući vojnu saradnju Srbije i Mađarske, Savković navodi da je Srbija od Mađarske nabavila oklopne transportere BTR “kojih su se oni rešavali jer su u pitanju sovjetski sistemi”.
“Ukoliko se ne varam, Srbija je takođe kupila rezervne delove za MiG-29, a to je u kontekstu sankcija Rusiji veoma bitno, jer ih mi nismo imali”, kaže on.
Savković takođe ističe da je Mađarska jedna od zemalja u sastavu čijeg kontigenta su i naši mirovnjaci, te da je reč o misiji na Kipru.
“To je, dakle, jedna razgranata saradnja ideološki i političkih bliskih režima”, zaključuje on.