Godina 2024. počela je izbornom krizom. Međutim, završava se bez značajnih pomaka na planu izbornih uslova. Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, koja je osnovana u Narodnoj skupštini u aprilu, nije se još uvek usaglasila oko predloga izbornih zakona. Istovremeno se, u kontekstu trenutnih protesta, već spekuliše o mogućim novim izborima.
Podsetimo, nakon izbora održanih 17. decembra 2023, koji su uključujučivali navode o organizovanim preseljenjima glasača u Beogradu, opozicija je održala proteste, a Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj je zatražena međunarodna istraga o neregularnostima. Izveštaj posmatračke misije ODIHR-a objavljen krajem februara ocenio da su izbori održani u nepoštenim uslovima.
Do međunarodne istrage na kraju nije došlo, moguće i zato što je vlast u aprilu osnovala Radnu grupu za unapređenje izbornih uslova i obećala da će primeniti preporuke ODIHR-a. Radna grupa održala je samo dva sastanka pred lokalne izbore 2. juna i nije postigla saglasnost o bilo kakvim merama.
Radna grupa se sastoji iz osam predstavnika vladajuće većine, sedam predstavnika opozicije i tri predstavnika civilnog društva. Odlučuje se dvotrećinskom većinom.
Zadatak Radne grupe je da dostavi skupštinskom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo predloge izmena i dopuna izbornih zakona kojima se primenjuju preporuke ODIHR-a. Takođe treba da pripremi preporuke mera koje bi trebalo da sprovedu ministarstva i drugi državni organi. U odluci o osnivanju Radne grupe stoji da svi potrebni zakoni treba da budu usvojeni do 1. jula 2025. godine.
Nakon junskih lokalnih izbora, Radna grupa je nastavila da se sastaje. Izborni uslovi postali su i deo Reformske agende koju je Srbija usvojila u oktobru kako bi omogućila dobijanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan. U njoj se predviđa revizija biračkog spiska do kraja 2024. godine i “revidiranje i usvajanje odgovarajućih propisa radi sprovođenja ključnih preporuka ODIHR-a i Saveta Evrope” do decembra 2025.
Sada je već jasno da će prvi rok biti probijen – do kraja ove godine neće biti usvojene izmene Zakona o biračkom spisku koje bi omogućile reviziju biračkog spiska. Kasni se i sa drugim merama iz Reformske agende – i izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije trebalo je da se obavi do kraja ove godine. Za sada nema opomena iz Brisela povodom ovog kašnjenja.
Bez saglasnosti oko Zakona o jedinstvenom birčkom spisku
Zakon o jedinstvenom biračkom spisku bio je na dnevnom redu poslednjeg sastanka Radne grupe, koji je počeo 18. decembra, ali tada nije završen. Postoje dva predloga ovog Zakona – jedan koji je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, i drugi koji je podneo Pavle Dimitrijević iz organizacije Crta, a koji su podržali predstavnici opozicije.
Predsedavajući Radne grupe Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija izjavio za televiziju Nova S u petak 27. decembra da je glasano o ova dva predloga, od kojih je jedan dobio osam a drugi sedam glasova, nedovoljno za dvotrećinsku većinu. Nova S je izvestila da će u ponedeljak, 30. decembra, ponovo biti pokušano usaglašavanje dva predloga.
Kako je ranije za naš portal objasnio Nemanja Nenadić, ukoliko na kraju ni jedan od dva predloga ne dobije potrebnu dvotrećinsku većinu, oba će biti poslata Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji će organizovati javno slušanje o njima.
Nakon toga će se predlozi zakona naći i na plenarnoj sednici – ali kad će to biti, zavisiće od odluke predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić da sazove sednicu sa tom tačkom dnevnog reda, nakon konsultacije sa skupštinskim kolegijumom.
Oba zakonska predloga predviđaju uspostavljanje komisije za reviziju biračkog spiska, što je tema koja je dobila na značaju u javnosti nakon prošlih izbora. Predlog SNS-a predviđa komisiju kao ad hok telo dok je Crtin predlog predviđa kao trajno rešenje. Ovo je samo jedna od nekoliko razlika dva zakonska predloga, na koja su u novembru komentare dali i stručnjaci ODIHR-a, na poziv Radne grupe.
Pripremljeni su i predlozi Zakona o sprečavanju korupcije – jedan je podneo takođe Uglješa Mrdić iz SNS, a drugi Nemanja Nenadić. ODIHR je i na ove zakone dostavio komentare, a cilj izmena je, između ostalog, da spreče zloupotrebu javnih funkcija i javnih resursa u kampanji.
“Najdalje se odmaklo sa Zakonom o sprečavanju korupcije, ali tu postoje razlike u predlogu koji je dostavila Transparentnost Srbija i predlogu SNS a pride postoje i mišljenje ODIHR-a kojima se traže uvođenje još nekih dodatnih restrikcija koje nisu bile obuhvaćene predlogom Transparentnosti”, ukazuje Nemanja Nenadić za European Western Balkans.
Da li će, nakon što se postigne saglasnost o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, sledeći na redu biti Zakon o sprečavanju korupcije ili nešto drugo zavisiće i od razvoja situacije, koji može da prebaci fokus na neku drugu temu, objašnjava Nenadić.
Ipak, kao što su prethodna iskustva pokazala, izmene zakona su samo jedan deo priče. Čak i kad nešto piše u zakonu, nije garancija da neće biti prekršeno, što se videlo na izboru Saveta REM-a, čija je procedura trebalo da otpočne u avgustu, a to se desilo tek u novembru i još uvek traje. Jačanje nezavisnosti Saveta REM-a još jedna je od ODIHR-ovih preporuka koja se pojavljuje iz izveštaja u izveštaj.
“Jednako je važno da vlast pokaže spremnost za neke izmene u praksi i nevezano za izmene zakona”, poručuje Nemanja Nenadić.