BEOGRAD – Prekidanje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji malo je verovatna ali moguća opcija, s obzirom na zabrinjavajuće stanje demokratije u zemlji, piše Danas.
Navodi se da već i sama situacija u kojoj Srbija dugo nije otvorila nijedno novo poglavlje ili pak zatvorila staro, dovoljno je ozbiljno upozorenje evropskih institucija da nisu zadovoljne napretkom pregovora, odnosno da Srbija nazaduje u većini zahteva koji se pred nju postavljaju te da se sve ubedljivije udaljava sa evropskog put.
Predstavnici sedam organizacija civilnog društva nedavno su uputili otvoreno pismo EU u kome upozoravaju na ozbiljnost situacije u Srbiji, u svetlu aktuelnih dešavanja, a od evropskih institucija traže da insistiraju na konkretnim rezultatima vlasti u Beogradu u primeni vladavine prava i osnovnih demokratskih principa.
Programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković, jednog od potpisnika pisma, smatra da su pregovori već posustali, s obzirom da prvi put od decembra 2014. nije otvoreno ni jedno novo poglavlje, što je dovoljno jasno upozorenje Brisela o nezadovoljstvu stanjem u Srbiji.
“Mislim da nismo stigli do tačke prekida pregovora, ali i odluka o tome je mač sa dve oštrice, koju nije ni lako doneti. Tako bi EU izgubila jedan deo mogućnosti da utiče na ovdašnju situaciju. Ipak, čim postoje glasovi o tome, to znači da neko o tome negde razmišlja vrlo ozbiljno. I pre godinu dana bilo je glasova da bi moglo Srbiji da se pošalje upozorenje tako što ne bi bilo otvarano ni jedno poglavlje i evo, godinu dana kasnije, to se dešava. To je već moralo da bude finalno upozorenje za vlast u Beogradu”, ističe Savković.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, smatra da će ozbiljan, strmoglavi pad Srbije po pitanjima demokratije, vladavine prava slobode medija i izražavanja, neizbežno dovesti do zaustavljanja pregovora u nekom trenutku, što bi bio jasan pokazatelj da vlast ne uživa podršku kakvu želi da prikaže građanima.
“To je pre ili kasnije neminovno, jer je nemoguće nastaviti privid da stvari ovde idu u pravom smeru, a samo se kreću sporije. To nije tačno, mi idemo u pogrešnom smeru i to vrlo brzo, kada je vladavina prava u pitanju. I to je isključiva odgovornost vlasti”, objašnjava Međak.
On dodaje da status Kosova, iako jedno od ključnih pitanja, nije „uslov svih uslova, kako to vlast u Srbiji često predstavlja građanima“, a pored toliko drugih problema, od korupcije do nezavisnosti medija, smatra da „mi kao država ne bismo mogli da funkcionišemo u EU, kad bi nas ovog trenutka primili“.
Jasnijoj slici, ističe Međak, doprineće nova metodologija ocenjivanja napretka, usvojena u martu, pa će u izveštajima biti manje „diplomatskih nota“, a stvari će biti nazvane pravim imenom.
“Godišnji izveštaj će biti otvoreniji, manje diplomatski, direktniji, da bi građani mogli da shvate. Jer sa ovim uvijenim porukama, građani to ne čitaju. Onda dolazi do situacije da Evropski parlament pošalje jednu poruku vlastima, a vlast to prevedu i kroz kontrolisane medije građanima šalje drugu poruku”, napominje Međak.
Oštrija metodologija i novi sistem levelizacije daće veća ovlašćenja i zemljama članicama, koje će moći pojedinačno da se izjasne, ocene napredak i zatraže neku vrstu reakcije, ukoliko nema napretka, objašnjava savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava Jovana Spremo.
“Srbija ima dve stvarnosti, dok se vlast na jedan način predstavlja međunarodnoj javnosti, drugačije prezentuje situaciju građanima. U obraćanju Evropljanima ni jednog momenta nije stigla poruka od vrha u Srbiji da oni skreću sa evropskog puta. Sa druge strane, imali smo različite izjave kako predsednika tako i premijerke i ministarke za evropske integracije, u smislu da nam Evropljani nisu toliki prijatelji kao neke druge zemlje i solidarnost sa njihove strane nije onakva kakvu smo očekivali”, podseća Spremo.
Da su sve češći glasovi koji govore o nezadovoljavajućem stanju demokratije u Srbiji kao i da pregovori moraju da se zaustave, naglašava i programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer, koji navodi da „nije moguće nastaviti uobičajenom politikom uzimajući u obzir do koje mere su ovde došli problemi i u kom se pravcu ide u periodu pre a i posle izbora“.
“Međutim, za građane Srbije, pa čak i za perspektivu Srbije u EU dobro je da postoje kritički glasovi u Briselu, i dobra je poruka da Srbija uz ovakvo stanje demokratije nema evropsku perspektivu. Uz činjenicu da jedna država ukoliko ne sprovede reforme i ako ne ispuni ključne kriterijume postojanja i funkcionisanja demokratskih institucija i vladavine prava, onda i nema nikakvu šansu u EU, bolje je tu poruku jasno poslati i time onemogućiti vlasti u Srbiji da se i dalje pretvara da se država kreće ka članstvu, dok se politika vodi na način koji se vodi”, zaključuje Burazer i dodaje da to dugoročno može poboljšati put Srbije ka integraciji u EU.