TIRANA – Organizacije civilnog društva igraju važnu ulogu u Berlinskom procesu koji je ponovo pokrenut kako bi se region približio EU, rečeno je na događaju otvaranja Foruma civilnog društva (CFS) u Tirani 2023. godine. Ovaj događaj zvanično je otvorio i predstavio ciljeve i aktivnosti ovogodišnjeg CFS-a.
Forum se održava u okviru Godišnjeg samita Berlinskog procesa, koji se po prvi put organizuje u jednoj od zemalja Zapadnog Balkana, a domaćin mu je Vlada Albanije, aktuelni predsedavajući Berlinskim procesom. „Događaj služi kao ključni trenutak za pokretanje Foruma i okuplja predstavnike civilnog društva, stručnjake iz šest zemalja Zapadnog Balkana i iz različitih zemalja članica Evropske unije, kao što su Grčka, Nemačka, Italija, Austrija, Poljska i druge“, saopštili su organizatori.
Sedam tematskih radnih grupa koje predvode organizacije civilnog društva iz regiona Zapadnog Balkana pokrenuće razgovore o ključnim temama kao što su energetika, pristup Jedinstvenom evropskom tržištu, digitalizacija i povezanost, klima i Zelena agenda, mobilnost i migracije, bezbednost, geopolitika i politika proširenja.
Ove grupe će zajedno formulisati političke preporuke nakon detaljnog procesa konsultacija sa civilnim društvom i regionalnim ekspertima, i angažovati se u zagovaranju sa vladama Zapadnog Balkana, državama članicama EU i regionalnim i međunarodnim institucijama. Prema rečima organizatora, rezultati će biti predstavljeni i diskutovani tokom Foruma civilnog društva, koji prethodi Samitu lidera.
Ambasador Nemačke u Albaniji, Peter Zingraf, ocenio je da je Berlinski proces u toku, gde organizacije civilnog društva imaju ogromnu ulogu u praćenju i primeni rezultata. On je dodao da OCD igraju ključnu ulogu u institucionalnoj transformaciji regiona u okviru procesa evropskih integracija.
Prema njegovim rečima, jedna od najvećih prednosti Berlinskog procesa leži u njegovoj fleksibilnosti i neinstitucionalizaciji.
„Vremena su se promenila od početka Berlinskog procesa. I dalje mislim da nam treba ovako nešto. Moja vlada dolazi da podrži ovaj proces i istakne regionalnu povezanost kao jedan od svojih glavnih ciljeva, posebno u stvaranju Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM)“, rekao je Zingraf.
Luiđi Matirolo, zamenik ambasadora Republike Italije u Albaniji, rekao je da je Italija jasan i snažan zagovornik evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana. On je dodao da se kontekst u Evropi promenio nakon 24. februara 2022. kada je Rusija izvršila oružani napad na Ukrajinu.
„Moramo da posmatramo Evropu iz drugačije perspektive. Imperativ i strateški prioritet treba da bude integracija Zapadnog Balkana u EU. Moramo da iskoristimo ovaj događaj kao priliku da ubrzamo proces integracije. Čvrsto podržavamo Berlinski proces kao ključni instrument za približavanje regiona, podsticanje regionalne saradnje i promovisanje evropskih integracija regiona“, rekao je Matirolo.
On je istakao da je jedan od ciljeva Berlinskog procesa unapređenje ekonomskog razvoja u regionu.
„Uvereni smo da poboljšanjem životnih uslova možemo rešiti i mnoge probleme koje ovaj region ima, kao što su odliv mozgova i visoka emigracija. Uz to, jačanjem ekonomskog razvoja privući ćemo više investicija. To je ciklus koji bi mogao da premosti jaz između EU i Zapadnog Balkana“, objasnio je zamenik ambasadora Italije.
On je napomenuo da je Zapadni Balkan preduzeo mnoge reforme, ali da ima još mnogo posla na ispunjavanju evropskih standarda, poput vladavine prava i borbe protiv korupcije.
Odeta Barbuluši, savetnica premijera Albanije za pitanja Zapadnog Balkana i EU, rekla je da Albanija snažno podržava ponovno pokretanje Berlinskog procesa iz prošle godine.
„DNK albanske spoljne politike je regionalna saradnja. Ovo je jedan od glavnih stubova naše spoljne politike“, rekla je Barbuluši.
Prema njenim rečima, Evropska unija je prošle godine imala veće prisustvo na Zapadnom Balkanu u političkom i ekonomskom smislu. Ona je spomenula jasnu demonstraciju ovoga kroz prvi samit EU-Zapadni Balkan u regionu, davanje statusa kandidata Bosni i Hercegovini i liberalizaciju viznog režima za Kosovo.
Barbuluši je dodala da uz političku povezanost EU i Zapadnog Balkana postoji potreba za socio-ekonomskom dimenzijom tih veza, što bi moglo da približi region Evropskoj uniji.
Andi Dobruši, direktor za Zapadni Balkan u Fondaciji za otvoreno društvo, istakao je da su evropske integracije jedini plan za zemlje regiona, ističući da za njih nema druge alternative. „Put u EU političari mogu posmatrati kao puku retoriku, ali za građane članstvo u EU ostaje veoma važan cilj“, rekao je on.
On je priznao da postoji obnovljeni zamah za proširenje nakon rata u Ukrajini, ali je naglasio da je ključno pitanje kako će region i EU odgovoriti na ovu situaciju.
„Uvidom u podatke Evrobarometra, evidentno je da su građani duboko zabrinuti zbog političke i bezbednosne situacije. Oni žele veće prisustvo EU i NATO-a na Balkanu zbog situacije u Ukrajini“, rekao je Dobruši. Što se tiče Berlinskog procesa, on je ocenio da bi potpisivanje tri sporazuma u Berlinu prošle godine moglo da pruži novi podsticaj regionalnoj saradnji.
Fondacija za otvoreno društvo – Zapadni Balkan (OSFWB), pod mandatom Vlade Albanije kao aktuelnog predsedavajućeg Berlinskim procesom, u saradnji sa Helenskom fondacijom za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) i sa Institutom za saradnju i razvoj (CDI) će organizovati ovogodišnji Forum civilnog društva (CSF).