Odmah po završetku izbora za Evropski parlament u Briselu i državama članicama EU počeli su razgovori o kandidatima za neke od vodećih funkcija u novom sazivu institucija Unije, piše Politiko. Pozivajući se na izvore iz diplomatskih krugova, briselski portal tvrdi da su, pored Nemice Ursule fon der Lajen (Evropska narodna partija), koja je i ranije bila favoritkinja za drugi mandat na čelu Evropske komisije, u igri za prestižne poslove bivši premijer Portugala Antonio Košta, Maltežanka Roberta Mecola, i premijerka Estonije Kaja Kalas.
Kako se tvrdi u tekstu, Košta je viđen za predsednika Evropskog saveta, Mecola bi mogla da ponovo postane predsednica Evropskog parlamenta, dok se Kalas smatra mogućom naslednicom Đuzepa Borelja na mestu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Ovaj portal napominje da bi konačna odluka o raspodeli funkcija mogla da bude doneta već početkom sledeće sedmice, na neformalnoj večeri lidera EU koja se organizuje 17. juna, ali da zvanični dogovor neće biti obelodanjen do samita koji će se održati 27. i 28. juna.
Optimizam da ovoga puta pregovori o važnim resorima neće dugo potrajati uglavnom se temelji na činjenici da potencijalni “kočničari”, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemaju veliki manevarski prostor da uspore taj proces. U tom kontekstu, podseća se da Makronovi liberali nisu ostvarili dobar rezultat na izborima za Evropski parlament, zbog čega je francuski lider raspisao prevremene parlamentarne izbore. “Njegova pažnja je sada usmerena na izbore u Franucskoj, a ne na to ko će dobiti koji posao u Briselu”, piše Politiko.
U tekstu se prenose nezvanične tvrdnje zvaničnika i diplomata da Evropa “ne može sebi da dopusti da unutrašnja trvenja ugroze stabilnost”, naročito u svetlu rata koji je Rusija pokrenula u Ukrajini i mogućeg povratka bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa u Belu kuću nakon novembarskih izbora.
Politiko podseća da je socijalista Antonio Košta bio prinuđen da se krajem prošle godine povuče sa mesta premijera. To je učinio zbog istrage o navodnim nepravilnostima koje je počinila njegova vlada u upravljanju projektima iskopavanja litijuma i vodonika u Portugalu.
Košta je tada rekao da mu je savest čista ali da se neće ponovo kandidovati za premijera. Sada, osam meseci kasnije, navodi briselski portal, “slučaj istrage ostaje pod velom misterije”.
Prema informacijama do kojih je došao Politiko, većina evropskih lidera više ne smatra istragu protiv bivšeg portugalskog premijera preprekom da on dobije funkciju u Briselu. Štaviše, tvrdi se da je Košta dobro sarađivao sa Ursulom fon der Lajen tokom njenog prvog mandata na čelu EK, te da je po volji i Makronu “sa kojim često vodi intelektualne diskusije”.
S druge strane, ukazuje se da bi u slučaju da portugalsko pravosuđe onemogući kandidaturu bivšeg premijera za funkciju predsednika Evropskog saveta, rezervna opcija mogla da bude danska premijerka Mete Frederiksen.
Što se resora spoljne politike i bezbednosti tiče, neimenovani diplomata je za Politiko izjavio da “ništa još nije sigurno”, ali da se učestalo pominje ime estonske premijerke. Kako se objašnjava, “evropski liberali smatraju Kalas za gotovo idealno rešenje u tom domenu”.
Ipak, ima i onih koji strahuju da bi se Kaja Kalas u slučaju da nasledi Borelja “fokusirala isključivo na Rusiju i ne bi obraćala dovoljno pažnje na druge regione, naročito na Bliski istok i Afriku”.
Nasuprot tome, smatra se da je ponovni izbor Roberte Mecole, predstavnice Evropske narodne partije, za predsednicu EP “gotovo siguran”, ali da treba sačekati i videti da li će novi saziv EP dati zeleno svetlo za to.