BEOGRAD – Izjave i saopštenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića bila su glavni izvor medijskih naslova kada se radilo o događajima i odnosu Evropske unije i Srbije, što ga je učinilo glavnim kreatorom narativa o Evropskoj uniji, navodi se u najnovijoj publikaciji Centra savremene politike „Izveštavanje medija u Srbiji o Evropskoj uniji 2020: Ljubav iz Kine i šamari iz Brisela”.
Navodi se da provladini mediji nisu tragali za informacijama van zvaničnih institucija, te je glavni izvor informacija bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a uloga Aleksandra Vučića kao glavnog izvora informacija i kao kreatora narativa o Evropskoj uniji najviše se primećivala kada je u pitanju bila pomoć koja je pristizala u Srbiju namenjena za borbu protiv pandemije COVID-19.
Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) istakao je za EWB da ovaj nalaz govori u prilog tezi šta je funkcija medija u Srbiji i ko ima kontrolu nad njima – oni sredstvo promocije i propagande Aleksandra Vučića, odnosno sredstvo odmazde prema onima koji kritikuju predsednika Republike.
„Ovo je već jasan trend od 2016. godine. BIRODI monitoring medija pokazuje da ovo posebno važi za televizije sa nacionalnom frekvencijom koje dominatno utiču na formiranje javnog mnjenja, jer se preko njIH informiše više od 60% građana, posebno onog dela stanovništva koji izlazi na izbore“, naveo je Gavrilović.
On je dodao da je srž kreiranja javnog mnjenja u tome što predsednik Srbije preko medija nameće tema i diskurse, odnosno narative shodno svojim političkim potrebama do kojih dolazi putem istraživanja javnog mnjenja.
„Drugi razlog zbog čega je Vučić glavni kreator narativa o EU je urušen pragovarački tim, jer on nema šefa/šeficu već dve godine, ministarka Joksimović odlučila se na medijsko tihovanje, a ne da bude lider i promoter EU integracija“, objašnjava Gavrilović.
Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i koordinatorka koalicije prEUgovor Jelena Pejić Nikić navela je da su predsednik Srbije i vladajuće partije u centru političke moći i medijske pažnje, stoga ovaj nalaz publikacije nimalo ne iznenađuje.
„Predsednik bi mogao da odgovori na kritike koje se odnose, na primer, na njegovo prekomerno pojavljivanje u medijima u svrhu promocije sopstvene stranke pred parlamentarne izbore u kojima on lično ne učestvuje, ili na jako lošu praksu njega i drugih političara da komentarišu sudske procese i objavljuju informacije iz istraga. S druge strane, Vlada je ta koja vodi proces pristupanja i koja bi trebalo da analizira nalaze i preuzme političku odgovornost za loše ocene iz izveštaja“, istakla je Pejić Nikić.
Ona je dodala da o evrointegracijama Srbije treba da slušamo i od EU zvaničnika i predstavnika različitih institucija EU, od ministra za evropske integracije i drugih ministarstava i institucija koje (treba da) sprovode reforme na putu ka EU, najčešće uz sredstva koja je EU za to obezbedila.
„Treba više da se čuje i glas stručnjaka iz pregovaračkog tima, iz civilnog društva koji pomno prate reforme, a koje su se u mnogim važnim oblastima izvitoperile u svoju suprotnost – nazadovanje“, naglasila je Pejić Nikić.
Različiti narativi o EU i Kini
U publikaciji se navodi da su naslovima koji su obeležili vesti o donacijama i pomoći Evropske unije bili umereni i mogu se sumirati na davanje opštih informacija, dok su s druge strane, izvori, narativi, pa čak i sentimenti, bili su potpuno drugačiji kada je pomoć stizala iz Kine.
„Kada se sve ovo uzme u obzir, može se zaključiti da su glavni uzrok razlika između narativa o pomoći iz EU i pomoći iz Kine bile pojave i izjave predsednika Vučića. Tek kada su ove razlike postale uočljive i zvaničnom Briselu i kada su usledile negativne reakcije, zahvalnost prema pomoći koju je EU dodelila Srbiji postala je prisutnija u medijima, pa je i predsednik Vučić davao više izjava“, navodi se u publikaciji i dodaje da su mediji pomno pratili i izjave predsednika Vučića o drugim temama koje su se ticale Evropske unije.
Publikacija pokazuje da je to slučaj i sa informisanjem građana o izveštajima Evropske unije o Srbiji, gde se „provladini mediji pojavljuju u ulozi prenosioca interpretacije državnih zvaničnika, najčešće predsednika Srbije, čime je on postao glavni izvor i tumač informacija iz samog izveštaja“.
Gavrilović navodi da je to još jedan nalaz koji govori o prirodi dela medija u Srbiji.
„Umesto da vlast drže odgovornom i budu čuvari javnog interesa, a EU integriacije to jesu, provladini mediji imaju funkciju smokvinog lista prikrivajući ono sto EU akteri saopštavaju o stanju u Srbiji. Valja podsetiti da je ova vlast na vlast došla na talasu 24 slučaja korupcije na čemu je EU insistirala. Valjalo bi da ova vlast nauči lekciju i ne okreće glavu od slučajeva na koje Evropska komisija i Evropski parlament ukazuju“, naveo je Gavrilović.
On je dodao da je EU integracije nemoguće odložiti, o njih je moguće se “olupati”.
Osim što je predsednik Srbije glavni „tumač“ informacija kada su u pitanju izveštaji EU, on je i osnovni izvor informacija prilikom susreta predstavnika Srbije i EU.
Pejić Nikić ističe da je jako zanimljiv nalaz publikacije koji ukazuje da provladini mediji susrete državnika regiona i EU vide samo kroz prizmu veličanja predsednika Srbije i jačanja narativa da je Vučić u društvu moćnih, da brani Srbiju od EU koja iznova nešto zahteva i kritikuje.
„Dobro je da se prate susreti državnika, da se pokaže politička a ne samo tehnička strana procesa, ali fokus ne treba da bude jednostran i van konteksta, u službi dominantnih narativa koji idu u prilog zarobljavanju države umesto promociji evrointegracija“, zaključuje ona.
Istraživanje pruža odgovor na pitanje koje teme dominiraju u izveštavanju medija o Evropskoj uniji, kao i njihov sadržaj i dominantni narativi. Prilikom istraživanja analizirane su veb stranice ukupno 18 medija, kako najčitanijih, tako i onih koji imaju značajnog uticaja na javni diskurs. Istraživanje je obuhvatilo period od 1. januara do 31. oktobra 2020. godine.