BRISEL – Radno telo Saveta EU za proširenje i država članica koje vode pregovore o pristupanju (COELA) će danas i u petak razmatrati šestomesečni izveštaj Evropske komisije o stanju u poglavljima 23 i 24. Ovo radno telo čine predstavnici država članica pri Evropskoj uniji sa zadatkom da koordinišu proces pripreme pregovaračkih pozicija sa strane EU i o tome redovno izveštavaju članove Komiteta stalnih predstavnika (COREPER).
Izveštaj koji će Radno telo razmatrati biće osnova za odluku država članica EU da li da sa Srbijom u junu otvore nova pregovaračka poglavlja, odnosno klastere, u skladu sa nedavno usvojenom novom metodologijom.
Podsećamo, Evropska komisija u objavljenom izveštaju ukazala je, između ostalog, na visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji, javno osporavanje međunarodnih presuda za ratne zločine.
Kada je u pitanju borba protiv korupcije, izveštaj konstatuje se da Srbije jeste ispunila preporuke tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO) o jačanju nezavisnosti i profesionalnih kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije.
Međutim u izveštaju se dodaje i da nije usvojena nova strategija za borbu protiv korupcije niti akcioni plan u ovoj oblasti, kao i da na ovom planu nisu preduzeti nikakvi opipljivi koraci.
Pročitaj još: Izveštaj EK: Visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero u pisanoj izjavi za EWB navela je da odluka o otvaranju klastera ostaje u rukama država članica, te da su napredak u vladavini prava i normalizacija odnosa sa Kosovom presudni za ukupan tempo pregovora sa EU.
“Pristupanje je i dalje proces zasnovan na zaslugama, a odluka o otvaranju klastera ostaje u rukama država članica. Što Srbija više napreduje u svojim reformama, to će više država članica biti spremno da otvori poglavlja i klastere”, navela je Pisonero.
Ona je ponovila da prema principima nove revidirane metodologije proširenja, pregovori o svakom klasteru će biti otvoreni u celini nakon što se dovoljno adresiraju dogovoreni reformski prioriteti.
“Predvidljivost procesa pristupanja trebalo bi poboljšati jasnijim smernicama o najrelevantnijim reformama i sa više jasnoće o pozitivnim posledicama koje napredak može doneti, kao i o potencijalnim negativnim posledicama u slučaju odsustva napretka, druže stagnacije ili nazadovanja u sprovođenju i ispunjavanju reformskih zahteva u procesu pristupanja”, objasnila je Ana Pisonero.