Zastave EU i Srbije; Foto: Ministarstvo pravde

BEOGRAD – Savet Koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji sastao se ponovo 31. jula, nakon skoro pet godina neaktivnosti, kako bi razgovarao o mogućim efektima primene nove metodologije proširenja EU i njenom klasterskom pristupu, načinu na koji se on može reflektovati na dosadašnji napredak i vrednovanje otvorenih poglavlja iz pojedinih klastera, kao i o novoj IPA III perspektivi 2021-2027 povezanoj sa novom metodologijom.

Iz Ministarstva za evropske integracije dodaju da je Savet razmotrio aktuelno stanje u procesu pristupanja Srbije EU, ali i pitanja u vezi sa realizacijom Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovima EU (NPAA).

„Razgovaralo se o potrebi da se faze pripreme akcionih planova za ispunjavanje merila za otvaranje pregovora u pojedinim poglavljima i priprema preostalih pregovaračkih pozicija, usaglase sa podelom pregovaračkih poglavlja po klasterima i da rokovi u usvajanju pratećih zakonskih i podzakonskih akata budu u skladu sa dinamikom ostvarivanja Nacionalog programa“, naveli su iz Ministarstva za evropske integracije za European Western Balkans.

Dodaje se da je cilj sastanka bio vezan za pripremu pregovaračkih struktura za narednu fazu pregovaračkog procesa, nakon prihvatanja nove metodologije, jer je neophodno intenzivirati ispunjavanje merila za otvaranje pregovaračkih poglavlja u klasterima, onde gde ta merila postoje.

Šta su nadležnosti Saveta?

Savet se od osnivanja Koordinacionog tela 2013. godine do jula 2015. godine sastao ukupno tri puta, povodom otvaranja zvaničnih pregovora Srbije sa EU, pripreme za početak procesa skrininga kao i definisanje realizacije tadašnjeg NPAA.

Prema navodima Ministarstva za evropske integracije, Savet je telo koje se sastaje povodom pitanja koja su izuzetna u odnosu na redovne tekuće stvari.

“Tekuće aktivnosti se razmatraju na sastancima Pregovaračkih grupa i Pregovaračkog tima, dok se Savet sastaje kada su vrlo značajne promene i pripreme u pitanju, kao i pitanja. Nema obavezujućih pravila u dinamici sastajanja Saveta, koje saziva predsedavajući – predsednik Saveta, ministar za evropske integracije”, ističu iz Ministarstva za evropske integracije.

Dodaje se da je u međuvremenu od 2015. godine na ovamo, tok pregovora imao ustaljenu putanju, jasnu metodologiju, a Pregovaračke grupe su se redovno sastajale uz punu koordinaciju novoformiranog Ministarstva za evropske integracije (2017), te nije bilo značajnih promena koje bi zahtevale učestale sastanke Saveta.

Dok iz ministarstva kažu da nije bilo potrebe za sastajanjem Saveta, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i bivši član Pregovaračkog tima, Vladimir Međak podseća da je Srbija otvorila prva poglavlja decembra 2015. godine, a da je taj proces intenziviran tokom i nakon 2016. godine. Dodaje da je u međuvremenu formirana Vlada 2016. godine i da je tad imenovan određeni broj novih predsednika pregovaračkih grupa.

Osim toga, Evropska komisija svake godine objavljuje Godišnji izveštaj o napretku nakon čega Vlada treba da uradi analizu uočenih nedostataka i napravi plan za njihovo otklanjanje. Dok je novembra 2016. godine usvojena druga revizija NPAA, marta 2018. godine treća revizija NPAA, a rok primene NPAA je produžen do kraja 2021. godine.

“Sve su to događaji zbog kojih je formiran Savet Koordinacionog tela, kako bi se na tom telu razgovaralo o: analizi Godišnjeg izveštaja o napretku Evropske unije, predlogu Evropske komisije iz 2018 da bi Srbija i Crna Gora možda mogle postati članice do kraja 2025. godine, ispunjenosti NPAA (49% u periodu 2018-2019), identifikaciji izazova u pregovorima i o planovima za njihovo prevazilaženje, novi članovi su 2016. morali da budu upoznati sa svojim zaduženjima u okviru pregovaračke strukture, budući da oni čine njegove osnovne gradivne jedinice (pregovaračke grupe)”, objašnjava Međak i ističe da ako se Savet nije sastajao od 2015. godine, sva ova pitanja nisu imala gde drugde da budu raspravljana na tom, najvišem, operativnom nivou.

On dodaje da su nova metodologija pristupnih pregovora, IPA III, novi NPAA svakako događaji zbog kojih Savet treba da se sastane, ali da ipak treba imati u vidu da je ovaj sastanak održan sa članovima Saveta od kojih će neki sa izborom nove Vlade, koja se očekuje u narednih nekoliko nedelja, možda otići na nove dužnosti i neće se više baviti pristupnim pregovorima.

“Uz mogućnost da se Koordinaciono telo nije sastalo od 2013, a Savet od 2015. godine, onda se vidi da tokom mandata Vlade 2016-2020, najviša Vladina tela sa koordinaciju pristupnih pregovora nisu vršila funkcije za koje su oformljene. Pri tom treba imati u vidu da Srbije od septembra 2019. godine nema šefa Pregovaračkog tima, što sve zajedno daje vrlo lošu sliku”, zaključuje Međak.

Savet Koordicionog tela deo je koordinacione strukture Vlade Republike Srbije na kojem se razmatraju faze u pripremanju i vođenju pregovora o članstvu u EU, sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sagledava pozicija i realizacija kompleksnijih obaveza iz procesa.

Koordinacionom telu odgovara Savet Koordinacionog tela, kojim upravlja ministar zadužen za pregovore sa EU (ministar za evropske integracije) i čine ga predsednici svih 35 pregovaračkih grupa koje zapravo vode pregovore sa EU, u formatu 35 pregovaračkih poglavlja. Predsednici pregovaračkih grupa su državni sekretari ili pomoćnici ministara iz ministarstva koja su noseća za svako od pregovaračkih poglavlja i predstavnici Narodne banke Srbije.

Nedavno održanom sastanku su prisustvovali svi članova Saveta i institucije, kao i članovi Pregovaračkog tima i Pregovaračkih grupa.