BEOGRAD – Zahvaljujući tome što je članica Evropske unije, Hrvatska će u narednih sedam godina moći da iskoristi ukupno 22 milijarde evra iz evropskog budžeta i zajedničkog paketa pomoći za države pogođene koronakrizom. Srbija se, sa druge strane, tek preračunava koliko će još morati da se zaduži kako bi mogla da ponudi drugi paket pomoći privrednicima, a koliko god da budu povolje pozajmice, neće moći da se mere sa hrvatskih 5,9 milijardi evra bespovratnih sredstava, piše Nova.rs.
U “paketu pomoći” Evropske unije, namenjenom članicama čije je privrede epidemija značajno pogodila, nalazi se ukupno 750 milijardi evra, od kojih su 390 bespovratna sredstva, a još 360 milijardi evra biće podeljeno kroz povoljne zajmove.
Direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević za Nova.rs izjavila je da se paketi pomoći uglavnom odmeravaju u odnosu na BDP države.
“To znači da bi Srbija dobila nešto manji iznos nego što je dobila Hrvatska. BDP Hrvatske je 60 milijardi dolara, a Srbije 50 milijardi”, objašnjava Lazarević.
Kada je reč o Srbiji, ona i dalje čeka na odluku EU o usvajanju ekonomsko-investicionog plana za Zaladni Balkan, dok je “prva pomoć” EU po izbijanju pandemije za ceo region Zapadnog Balkana iznosila oko 3,3 milijarde evra. Što znači da su sve države Zapadnog Balkana koje nisu članice EU zajedno dobile upola manje nego Hrvatska.
Lazarević takođe podseća da Hrvatska, kao članica, ima pravo da koristi strukturne fondove EU, dok Srbija dobija sredstva iz pretpristupne pomoći – IPA.
“IPA fondovi su sedam puta manji od strukturnih, što znači da Srbija ima velike gubitke sa svakom godinom koju provede van članstva u EU. Tako se generalno naši gubici od članstva na godišnjem nivou mere u iznosima od oko 1,2 do 1,3 milijarde evra. Pored toga, treba istaći i da Srbija nije iskoristila šansu 2017. godine da kroz tzv. srednjoročnu reviziju IPA-e, dobije povećanje svog portfolija pretpristupnih fondova, što je Crna Gora ostvarila, dok se nadležna ministarka u tom trenutku hvalila činjenicom da smo zadržali iznos koji smo već imali”, ističe direktorka Centra za evropske politike.
Inače, prema podacima Ministarstva za evrointegracije, u periodu 2014-2020. ukupan iznos za sve IPA korisnike je bio 11,7 milijardi evra. Srbija je za sedam godina dobila oko 1,4 milijarde evra, odnosno oko 200 miliona evra godišnje.
Ove godine, Evropska unija izdvojila je 70 miliona evra bespovratno za Srbiju, u okviru prvog dela IPA programa za 2020. godinu, a finansijski sporazum o tome potpisan je 29. maja Beogradu.