Izveštaj Evropske komisije, objavljen ranije ove nedelje, po pravilu se u svojim početnim delovima fokusira na takozvane političke kriterijume za članstvo u EU – funkcionisanje demokratskih institucija i vladavinu prava. Dok se donošenje određenih zakona, posebno u kontekstu pravosudne reforme, pohvaljuje, takođe se konstatuje i dalje prisutna polarizacija, problemi u funkcionisanju parlamenta i borbi protiv visoke korupcije.
U izveštaju se naovodi da je politička polarizacija ostala očigledna, i da je još dodatno produbljena nakon tragičnih masovnih ubistava početkom maja. Održavani su brojni mirni masovni protesti građana – Srbija protiv nasilja – uz podršku nekoliko opozicionih partija. Izveštaj navodi da je sloboda okupljanja je bila zagarantovana, a protesti su se odvijali uglavnom neometano.
“Međutim, protesti su ponekad bili praćeni verbalnim napadima na učesnike od strane političara i delova medija, koji su takođe konstantno umanjivali veličinu protesta”, stoji u Izveštaju.
Primeniti sve preporuke ODIHR-a za izborne uslove, problemi u radu parlamenta
Kada je reč o izborima, Srbija se poziva da se pozabavi nizom dugoročnih preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS/ODIHR) i tela Saveta Evrope koje se tiču izbornog okvira.
“Iako postoji napredak u primeni preporuka OEBS/KDILJP, Srbija i dalje treba da se pozabavi nizom dugogodišnjih preporuka OEBS/KDILJP-a, uključujući one koje se odnose na ključne aspekte izbornog procesa, kao što su pristup medijima, finansiranje kampanje, i mere za suzbijanje pritiska na birače”, stoji u izveštaju.
Rasprave u Skupštini, kako se navodi, obeležile su tenzije između vladajuće većinske koalicije i opozicije.
“Skupština nema godišnji plan rada i većina sednica je sazivana sa minimalnim obaveštenjem od 24 sata pre sednice, što treba koristiti samo u izuzetnim okolnostima. Kodeks ponašanja nije sistematski primenjivan, a česta upotreba zapaljivog jezika nije kažnjavana. Sankcije i novčane kazne su izricane samo poslanicima opozicije”, stoji u izveštaju.
U Izveštaju se podseća da je sednica sa pitanjima premijeru i Vladi, koja bi trebalo da se održava mesečno, održana je prvi put od novembra 2021. tek u aprilu 2023. godine, a potom još dve u maju i junu 2023. godine. Predlog opozicije za interpelaciju ministra finansija nije podnet od strane nadležnih organa.
Pominje se i Anketni odbor za istraživanje okolnosti koje su dovele do masovnih zločina u maju, a čiji je rad suspendovan nakon samo dve sednice u julu.
Evropska komisija takođe je analizirala stanje u civilnom društvu.
“Potrebni su dalji napori kako bi se osigurala sistematska i istinska saradnja između vlade i civilnog društva. Podsticajno okruženje za formiranje, rad i finansiranje organizacija civilnog društva tek treba da se uspostavi na terenu, jer su nastavljeni verbalni napadi i klevetničke kampanje protiv takvih organizacija, između ostalog i od visokih zvaničnika”, stoji u izveštaju.
Navodi se i da organizacije i pojedinci koji su kritikovali vlast su trpeli pritiske, a posebno oni koji su učestvovali na protestima protiv veličanja ratnih zločinaca, u znak podrške zaštiti životne sredine i na protestima „Srbija protiv nasilja”.
Dodaje se da je Srbija počela da primenjuje Strategiju 2022-2030 i akcioni plan za stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva, ali merljivi napredak tek treba da se pokaže.
U 2022. sprovedeno samo 26% plana za usvajanje prava EU, pohvala usvajanju pravosudnih zakona
Kako se navodi u Izveštaju, u martu 2023. Srbija je usvojila i objavila izveštaje o praćenju svog Nacionalnog plana za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) za period 2022-2025. koji pokriva period jul-decembar 2022. U 2022. godini, međutim sprovedeno je samo 26% planiranih akcija NPAA. Realizovano je ukupno 35% akcija kada se uzmu u obzir aktivnosti koje su sprovedene ranije od planiranog, što ukazuje da je planiranje potrebno dalje poboljšati.
Izveštaj ocenjuje da je pravosudni sistem Srbije je na izvesnom nivou pripremljenosti, što, neformalno, odgovara oceni 3 na skali od 1 do 5.
“Tokom izveštajnog perioda ukupno je postignut izvestan napredak. Srbija je učinila važan korak ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa pravovremenim usvajanjem većine sprovedbenih zakona kojim su praktično stupili na snagu ustavni amandmani iz 2022. godine, dok dva sprovedbena zakona tek treba da se usvoje: Zakon o pravosudnoj akademiji i Zakon o sedištima i područjima sudova”, navodi se.
Dodaje se da je Venecijanska komisija izdala tri mišljenja koja su u celini pozitivno ocenila usvojeno implementaciono zakonodavstvo i prepoznala transparentnost i inkluzivnost procesa. Većina njegovih preporuka je adresirana.
“Odgovarajuća podzakonska akta će morati da se usvoje do maja 2024. Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca (VST) su osnovani 8. maja, nakon izbora istaknutih članova, čime je praktično primenjeno sprovedbeno zakonodavstvo”, podseća se u Izveštaju.
Navodi se, međutim, da, što se tiče neprikladnog pritiska na pravosuđe, situacija ostaje zabrinjavajuća.
“Preduzet je niz koraka kako bi se smanjio prostor političkog uticaja na pravosuđe. Međutim, u praksi još uvek nije moguće uočiti dosledno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce”, stoji u dokumentu.
Uprkos ovom pozitivnom razvoju pravnog okvira, pritisak na pravosuđe i tužilaštvo je i dalje veliki, stoji u izveštaju.
“Procurele informacije o istragama ili predmetima koji su u toku objavljivali su brojni mediji, ometajući istragu i procesuiranje predmeta, stvarajući neopravdani pritisak na pojedine pripadnike pravosuđa ili tužilaštva”, navodi se.
Borba protiv visoke korupcije i dalje nezadovoljavajuća, pomešane ocene o slobodi izražvanja
Kada je reč o pomacima u borbi protiv korupcije, Izveštaj Evropske komisije navodi da su preduzeti koraci sa ciljem daljeg sprovođenja preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) u oblasti sprečavanja korupcije.
Takođe je zabeležen blagi porast u broju novih istraga i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije visokog nivoa, ali je opao broj novih optužnica. Takođe, nije bilo slučajeva konačne konfiskacije imovine, za šta su neophodni rezultati.
“Srbija tek treba da usvoji Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i prateći akcioni plan. Srbija je predstavila Evropskoj komisiji nacrt strategije za period 2021-2028. i prvi akcioni plan za period 2023-2024”, navodi se dokumentu.
Sve u svemu, naglašava se u Izveštaju, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost.
“Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou”, stoji u dokumentu.
Takođe, zabeleženo je da je Savet za borbu protiv korupcije, u svojoj savetodavnoj ulozi Vladi, ostao je aktivan u otkrivanju i analizi slučajeva sistemske korupcije, ali da ostaje ozbiljna zabrinutost da vlasti još uvek nisu uspostavile konstruktivniji odnos sa Savetom.
Kada je reč o ljudskim pravima, navodi se da je Zaštitnik građana ponovo izabran u aprilu 2023. godine, ali bez široke podrške među partijama.
Započela je primena novih strategija i akcionih planova o rodnoj ravnopravnosti, antidiskriminaciji i inkluziji Roma, iako nadzorna tela nisu postojala tokom većeg dela izveštajnog perioda zbog izbora i formiranja nove vlade. Akcioni planovi i povezano finansiranje u vezi sa nasiljem nad ženama i deinstitucionalizacijom značajno kasne.
U pogledu slobode izražavanja, navodi se da su policija i tužilaštvo brzo reagovale na nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.
“Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje posebno pokreću članovi nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i samocenzuru. Učestale izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja”, stoji u izveštaju.
Javnosti je nedavno privukla pažnju ocena novih medijskih zakona u Izveštaju Evropske komisije. Izveštaj pohvaljuje mere koje su predviđene za osnaživanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije i druga zakonska rešenja, ali takođe napominje zakonodavni proces nije završen potpuno u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i evropskim standardima.